Doba zlatnog lišća

Već u drugoj polovini oktobra počinje da se oseća dah prave jeseni, kada lišće počinje da poprima zlatnu boju i nedugo zatim da opada. I kada počinju da se osećaju ozbiljnija zahlađenja, jutra bivaju maglovita i kada udare prvi mrazevi. Skoro sav riblji fond je uveliko počeo da se povlači u zimovnike. Moja jedina lovina u ovom tmurnom nepredviljivom periodu je naravno klen, riba koja ne zna za predah.

PLOVKARENJE

Već s početkom zahlađenja počinjem mnogo više da plovkarim i samim time s upotrebom prirodnih mamaca. Riblje zimovnike na malim vodotocima nije teško locirati. Uglavnom su to duboke podlokane obale sa mirnom vodom i mirne krševite uvale. Ovaj period važi za period sitnog klena, u odnosu na zimski. Prava pozicija i pravilna prezentacija mamca igraju ključnu ulogu i svemu.

Uslovima na vodi takođe treba prilagoditi i pribor. Od štapova koristim Trabucco trometarski bolonjez i teleskopski štap od 2,8 m koji sam dobio na poklon pre par godina. Voda na kojoj pecam je relativno mala pa stoga retko koristim štapove dužine preko tri metra. Najloni debljine 0,18mm, maksimalno 0,20mm, podvezi od 0,14mm do 0,16mm dužine oko 40cm. Potrebno je i povećati udice. Za ovaj period koristim udice veličine 6 do maksimalno 10 zbog mamaca koje koristim.  Mahom korstim kruškaste plovke, nosivosti 2 do tri grama, sa crvenom antenom (kada je sunčan dan) i sa žutom (kada je maglovito).

Ovog svaštojeda kojeg je moguće upecati na skoro sve nama dostupne mamce, u jesenjim danima isključivo pecam na mamce životinjskog porekla. A to su uglavnom pileće džigorice i srca jer su mi samo oni trenutno lako dostupni, a takođe veoma često i uspešno koristim svinjsku slezenu. Sve ove mamce sečem na trakice i na udicu ih kačim kao na slici. Gliste koristim u maloj meri prvenstveno zbog sitne bele ribe koja se povremeno javlja i ometa ribolov, ali i zbog sitnog klena koji kidiše na njih kao lud. Ribu u zimovnicima tražim striktno u donjem sloju vode, i na dnu ako je moguće.

U jesenjem plovkarenju klena bitno je i istaći važnost vremenskih prilika. Što je hladnije vreme, veće su ribe. Po toplim i sunčanim jesenjim danima, veoma je aktivan sitan klen. Po nekom nepisanom pravilu riba je najaktivnija jutrom kada je najhladnije, dok je zimi skroz druga priča.

VARALIČARENJE

Sporo vođeni vobleri su uvek efikasni

Ne u onolikoj meri koilko i plovkarenje, no i jesenje varaličarenje klena može da bude jako produktivno. Klenove varaličarim na skoro istim pozicijama na kojima i pecam na plovak. Koristim voblere raznih veličina, s time da pretežno su mi u upotrebi tonući. Tonuće voblere vodim u najvećim dubinama i to što sporije. Biram voblere prirodnih, ali i drečavih dekora sa jakom vibracijom koja se oseti pri najsporijem vođenju varalice. U maloj meri koristim i plivajuće i to u situacijama kada klenovi izađu u plitke vode gdje vrebaju laku hranu. Najbolji rezultati u jesenjem varaličarenju klena se postižu u sunčanim poslepodnevnim časovima pa sve do zahlađenja pred zalazak sunca.

Koristim skoro isti onaj pribor na koji pecam tokom cele sezone. Štap Mikado Liberty Traveller od 2,1m t.b. 10-30g, a kada su mi uslovi dozvoljavali pecao sam i na svoj ultra laki D.A.M. Effzett Meth 1,8m, t.b. 1-5g. Pri varaličarenju u ovom periodu ne očekujem da se napecam klena kao u junu, julu ili avgustu. Ako se javi makar nekoliko riba to je sasvim dovoljno za ovo doba godine.

DUBINSKI RIBOLOV

Danas i ne toliko zastupljena tehnika, iako starija garda ribolovaca i dalje peca na klasične dubinke radije nego na plovak ili varalicu. Ova tehnik a u ovo doba godine odlična je za plitke zimovnike (na manjim vodama), dok na dubokim više efekta ima plovak. U uslovima blago zamućene vode zabačaji uz samu obalu, ili pak uz pojase trave ili krševe su pun pogodak.

 Mamci za ribolov dubinskim metodom koje ja koristim jesu gliste, što deblje. Pored njih, mamac koji bih izdvojio je velika bela larva koju ja nalazim u suvom đubru. Ovaj mamac mi se odlično pokazao u dubinskom ribolovu nego u ribolovu plovkom. Iako je ovo više mamac za kasni mart i rani april, daje dobre rezultate i sada.

Koristi se najprostiji sistem za dubinski ribolov. Klizno olovo (na malim vodama maksimalno do 30g), osnovni najlon 0,20mm, podvez 0,16mm dužine četrdesetak cm i udica veličine 8. A kao štap najidelanije bi bilo uzeti neki lagani varaličarac, piker štap ili pak fider.

Tekst i slike: Vojo Romić

Bistro!

Na pogrešnim mestima u pravo vreme

Mesec septembar mi je jedan od dražih meseci u godini šta se tiče ribolova. U ovom meseci dolazi do prijatnih zahlađenja, a to se ne odražava mnogo na riblji fond koji je i dalje uveliko aktivan. Blaga povećanja vodostaja i padovi temperature vode su došli kao ''kec na desetku'' nakon avgustovskih vrućina i niskih vodostaja.

Iako je ovaj mesec pogodan za varaličarenje, zbog dobrih uslova sam i dalje odlučio da se fokusiram na ribolov sitne bele, a i ostale ribe dubinskim metodom ili plovkom. Početkom septembra je pala temperatura vazduha, a i vodostaj je porastao. Na mestima na kojima sam pecao samo par nedelja pre, nije bilo pristupa, a na onim mestima kojima se iole moglo prići jedva da se išta moglo uloviti sem krkuše (govedarca). S toga sam odlučio da se preselim na terene par stotina metara nizvodno. Tereni u pojasu obaloutvrde na reci Povelič su relativno plitki i lako dostupni. Obiluju najviše bodorkama, sitnim deverikama, američkim somićima, kostrešima, klenovima i tu i tamo sa babuškama. Ovi tereni su mi postali pristupačni tek pre nekoliko godina dok je rađena sanacija korita reke. Pre toga pristup obalnom pojasu je bio apsolutno nemoguć na većini mesta zbog gustih šikara i šipražja. Ali je nakon toga sve postalo plitko i ribolov jedva da je io moguć. Tek je ove godine nakon velikih vodostaja u par navrata postala reka je postala dublja u ovom delu. Iskoristio sam to za varaličarenje i imao sam, moram priznati i dobrih ulova. Ali pecanje bele ribe?

Pecao sam zavisno od mesta sa plovkom ili lakom dubinkom. Za plovak sam koristio trometarski bolonjez Trabucco Expander Bolo 3003. Plovak Fighter nosivosti dva grama, osnovni najlon Mikado Nihonto 0,18mm, podvez 0,12mm dug četrdesetak centimetara sa udicom veličine 12. Za laku dubinku sam koristio petnaest gr

I oni su se javljali često

ama olova, osnovni najlon i podvez isti kao i prethodni, a udica Owner veličine 10, sve namontirano na fider štap SPRO Pantera Feeder.

Pecalo se malo na plovak malo na dubinku

Tek u ovom mesecu sam se mnogo više fokusirao na to nego na varaličarenje. Pošto sam samo par nedelja ranije pecao ovuda gaženjem kroz vodu, mesta sam odlično poznavao. Na najdubljem mestu nije bilo ni metar dubine Kroz niz izlazaka sam imao i dobrih i lošijih dana, većinom dobrih. Aktivnost ribe je zavisila od vremenskih prilika. Najbolje sam prolazio u danima nakon jačih kiša koje se nisu mnogo odražavale na vodostaj, koji je u ovo doba godine uvek isti. U sunčanim danim se takođe lepo pecalo, ali se riba sporadično javljala. Zbog obaveza sam u većini slučajeva pecao od četiri časa popodne pa sve do zalaska sunca kada padne dnevna temperatura i aktivnost ribe se smanji na minimum.

U najviše navrata sam pecao u dubljem delu reke gde ima više trave u vodi. Ribu sam par puta i prihranjivao, iako nisam sklon tome. Bilo nekim kupovnim ili onima kojie sam pravim kod kuće od sastojaka koji su mi pri ruci. Svu ribu sam tražio u priobalju u donjem sloju vode, retko kad na sred toka. Na udici su se najčešće nalazile bodorke. Američki somići su takođe fino radili i najviše su se javljali u pojasima trave. Bilo je i finih babuški, sitnih deverika, klenova, sitnih nosara, potočnih mrena, a i primećujem da se bandar dobro javljao u svim izlascima.

Septembar je prošao u znaku lepih ulova

Kao mamce sam isključivo koristio crvene gliste. Na terenima iste ove reke, par kilometara uzvodno crvene gliste bi mi bile poslednji izbor zbog hordi krkuša i pliski, dok je ovde situacija potpuno drugačija. Crvene gliste su jedan od najlakše dostupnih mamaca i skoro da nema vrste ribe koja se ne može upecati na nju.

Tekst i slike: Vojo Romić

Bistro!

U hladnim dubinama

Kao mali mnogo sam voleo leto. Letnji rasput, nikakvih briga i uglavnom sam vreme provodio pecajući. Plovak namontiran na stari grafitni varaličarac, kutija crvića i pravac na reku. Pliske, krkuše, sitan klen i retko koji veći. I dobro gledam kuda zabacujem. Kad otkinem udicu pravac kući. Sad kad imam tonu opreme, imam i tonu obaveza, ali to me ne sprečava da iskoristim svaki slobodan trenutak za ribolov. Ovu letnju sezonu ću upamtiti s jedne strane kao dobru, a s druge strane kao lošu. Dobra je što je bilo solidnih ulova, a loša zbog velikih vrućina i ekstremno niskih vodostaja.

Kao i svake godine, sredinom jula sam malo odličio da pauziram sa varaličarenjem i opredelio se za pecanje nekih mirnijih vrsta riba dubinskim metodom. Vodostaj na reci gde pecam ove godine je bio najniži otkad ja pamtim, šta je još više otežalo ribolov. Voda je bila toliko niska da su neke pozicije prosto nestale. Pecao sam na onim malobrojnim dubinama koje su ostale. Ali ne običnim dubinama, već u hladnim dubinama. Neki delovi reke Povelič su specifični po tome što imaju mnoštvo izvora na dnu te je voda tu uvek hladna pa ih zato zovem hladne dubine. Iako je vodostaj nizak, na ovim mestima ima dubine i do prsa. Nije mnogo, ali na ovako maloj reci jeste.

Za ribolov se za razliku od nekada, sada opredeljujem više za laku dubinku nego za plovak iz razloga jer je sistem fiksiran i mogu ga plasirati lakše do željene dubine. Pri ribolovu koristim svoj fider štap SPRO Pantera Feeder. Iako je ovo štap namenjen ribolovu hranilicom, meni se odlilno pokazao i za ovaj vid ribolova. Osnovni najlon promera 0,20mm, podvez 0,16mm i za otežanje koristim 15 ili 20 grama kliznog olova. Podvez uglavnom stavljam da bude tridesetak centimetara, a za udice sam koristio Gamakatsu vel. 12 i Trabucco Akura vel. 16. Ovo je jedan krajnje prost i jednostavan, a efikasan sistem, po mom mišljenju.

Sada se postavlja pitanje ''šta ciljano pecam?''. Odgovora i ima i nema. Moglo bi se reći sve šta naiđe, jer riblji fond ove rečice je toliko raznovrstan uprkos njenoj veličini. Babuške, bodorke, skobalji, klenovi, američki somići, nosare, plotice, pa čak i linjaci... sve ovo može da se nađe na udici pri ribolovu crvenom glistom. Krajem jula i početkom avgusta sam imao nekoliko dobrih izlazaka na vodu. Imao i sam i nekoliko tako reći slabijih izlazaka, ali je uprkos tome uvek fino biti na vodi i uživati u tim momentima. Pošto su obale obrasle u gustu travu, do pozicija sam se probijao gaženjem kroz vodu. Iako je riba na mestima gde pecam uvek aktivna zbog hladne vode, na vodu sam išao pred veče oko 5 ili 6 časova, da izbegnem visoke dnevne temperature koje su prelazile i četrdeset stepeni Celzijusa.

Jedan od nezvanih gostiju

Sistem plasiram u najveću dubinu, uz samu suprotnu obalu. Zabačaju moraju biti precizni, jer poznajem dno i znam gde se nalaze prepreke. I uvek sam gledao da zabacim baš u onu najdulju tačku. Riba je tokom svih izlazaka radila u serijama. Čas uzima, čas stane. Ulov je skoro uvek bio raznovrsan. Bilo je lepih babuški, američkih somića, bodorki, crnookih deverika, klenova, skobalja pa čak i nezvanih gostiju tj. par malih somova i jedan linjak koji su vraćeni. Bilo je takođe i spadanja lepih riba i razočarenja, ali sve je to deo ribolova. No, ulov su skoro uvek mahom činile babuške koje su po svemu sudeći aktivne zbog niskog vodostaja. Primetio bih i to da krkuše (govedarca) uopšte nije bilo dok je kedera bilo jako malo, šta je pomalo čudno, jer do pre nekoliko meseci su uveliko ometali ribolov.

Od mamaca sam koristio one meni najlakše dostupne. U većini slučajeva sam pecao sa crvenim glistama. Iako sam mislio da to neće biti dobra ideja zbog krkuše i kedera, pokazale su se kao dobre. Još jedan odličan i lako dostupan mamac koji sam koristio jeste kukuruz zelenjak kojeg u kasnom julu i ranom avgustu ima na sve strane. Nisam mnogo lovio na njega, ali sam imao lepih riba.

Mogu reći da je ovo bilo izuzetno fino leto za ribolov, ako se izuzmu one vrućine početkom avgusta i niski vodostaji. Fino se pecalo i odmaralo na vodi. Štošta se ulovilo, štošta pustilo. Bitno je izaći i uživati, a ulov je sporedna stvar u svemu tome.

Tekst i slike: Vojo Romić

Bistro!

Zeleno iznenađenje

Do pre nekoliko decenija među ribolovcima se često spominjala jedna riba, riba maslinasto zelene boje, crvenkastih očiju i koja je prekrivena sa sluzi. Naravno, reč je o linjaku. Kako je vreme prolazilo o linjaku se sve ređe pričalo, a sve više bila je reč o babuški. ''Radi babuška'', ''Idemo vamo na babuške'', ''Ide babuška dobro, navatao sam dve pune kante''... sve je to postala svakondnevnica. Na linjaka se i nije mnogo obraćalo pažnju, sve dok su se babuškom punile kante. No, mnogi nisu ni bili svesni da je ona upravo odgovorna za smanjenje populacije linjaka kojega se mnogi još uvek rado sete. 

Linjaka zovu i doktorom među ribama jer je navodno njegova sluz lekovita te se ribe očešu o njega kada su povređene. Jednom prilikom sam bio prisutan kad je ulovljen linjak na jednom starom koritu Vrbasa. Pecali smo ja i moj stric jedan do drugoga u jednoj ''rupi'' potpuno okruženoj travom i ne mnogo dubokoj. I u jednom momentu on je na dva zrna šećerca dobio linjaka od nekih 25cm. Dok ga je stavio u kantu ja sam iz radoznalosti pokušavao da ga uzmem u ruke, no nikako mi nije uspevalo. Bio je mnogo sluzav i pun energije. Mogu zamisliti kako se tek na štapu bori.

Prvi

Godinama kasnije, pomislio sam da mi je to i prvi i jedini put da sam video linjaka i to da ću ga nadalje viđati samo na slikama. Pecao sam po mnogim vodama, ali njega nema pa nema. I šta ću nego pomirim se s tim, no ostade još u meni nade da će i mene jedan dan obradovati na udici njegova maslinasta boja. I tako je bilo do jednog toplog majskog dana. Po običaju, izašao sam na reku da ulovim štošta na glistu i dubinku, uglavnom sam ciljao američkog somića. U jednom trenutku da udici mi se nađe nešto, ne mnogo borbeno. Kako sam privukao, po obliku tela bi se reklo da je babuška. Ali ne. Na moje iznenađenje bio je to linjak. Malo bled zbog mutne vode, ali linjak. Bio sam sretan. Da ga i ja jednom ulovim. Napravim par slika i pustim ga nazad.

Dobro, ulovio sam linjaka. Bilo mi je drago da ih ima. Prošlo je nekih desetak dana i opet mi se na moje iznenađenje javio jedan, nedaleko od mesta na kom sam ulovio prethodnog, ovaj put je bio malo krupniji. Upecao sam ga na ritsku glistu na trometarskoj pecaljki. Uistinu je to bila borbena i energična riba za svoju veličinu. Ovo mi je počelo davati novu nadu i naslutio sam da će ih biti još. I bilo je, ali na drugim pozicijama na reci. Nakon ona dva kasnije sam dobio još dva, ali manja. Po veličini reklo bi se da su jednogodišnje ribe, šta bi značilo da su počeli da se mreste u reci. Za razliku od prethodna dva i nisam mnogo bio iznenađen kad sam ih ulovio, ali jesam bio sretan zbog njihovog prisustva u vodi.

Ovi moiji ulovi su i dokaz da linjaci nastanjuju i tekuće vode. Ne u onolikoj meri koliko i stajaće, ali ih ima. Počelo je polako da se popravlja. Naravno da neće biti kao pre, no možemo uvek truditi se da bude bolje. Svi moji linjaci su pušteni, a tako i ja vas savetujem, koliki god bio. Ako nećete zbog sebe, uradite to bar zbog sledećih generacija. Kao što jedna mudra poslovica američkih starosedelaca kaže ''Zemlju nismo nasledili od svojih predaka, već smo je pozajmili od svojih potomaka''.

Tekst i slike: Vojo Romić

Bistro!

Potraga za krupnima

Kada se kod nas spomene cverglan iliti američki patuljasti somić, mnogi će prevrnuti očima i početi sa lošim rečima na njegov račun. Mnogi pokušavaju da nađu način kako da ga izbegnu, ali ne i ja. Sitan cverglan jeste napasan i apsolutno niko ga ne voli videti na udici. Iako mnogi pričaju svašta o njemu obradovali bi se kad bi im se na udici našao neki krupan ili čak oni popularni ‘’k’o pivska flaša’’. Ja i moj kolega sa njima nemamo problema i uživamo ih pecati. Prosečna lovna veličina američkog somića kod nas je ‘’kao prst”. U mnogim našim vodama ima i daleko krupnijih, ali se ređe love. U ovom kratkom tekstu ću probati da objasnim kako ja i kolega selektujemo krupne cverglane u moru sitnih.

Američki somići su zaposeli mnoge ravničarske stajaćice, tako da je malo voda koje se mogu pohvaliti da ih nema u njima. Vode na kojima ih mi pecamo su stare šljunkare u donjem toku Vrbasa (ovde poznatije kao majdani) kojih ima popriličan broj, a nekada pecamo i na starim koritima Vrbasa ako uslovi to dozvoljavaju. Riblji fond im je raznovrstan. Mogu fino da se pecaju babuške, somići, bodorke, crvenperke, bandari, štuke, a vodama u blizini Vrbasa mogu se naći mnoge druge vrste koje voda donese. U toplom delu godine mnoge ove vode zatvori trava ili im opadne nivo vode toliko da je ribolov nemoguć, tako da nam je izbor mesta za pecanje mali. Uglavnom biramo one poluzatravljene i sa većom dubinom.

Kao što sam u jednom prethodnom tekstu naveo, pribor za lov američkog somića ne treba da bude zahtevan, samo nek je funkcionalan. Zavisno na kojem majdanu pecamo, koristimo ili plovak ili dubinke, a nekad i oboje. Na manje zatravljenim i dubljim koristimo dubinke, a plovkom pecamo na onim sa mnogo vodene vegetracije i sa relativno malom dubinom. Meni lično je draže videti kad plovak krene lagano u stranu i da tone, nego kad se trese vrh štapa. Jedina bitna stavka oko pribora jeste veličina udice. Bitno je da ne bude ni premala ni prevelika. Takođe poželjno je staviti i malo deblji podvez. Somići nemaju zube, ali svojom ''četkom'' mogu itekako da oštete tanje najlone i tada lako dolazi do pucanja. Pri ribolovu dubinkom ne koristimo mnogo teška olova. Do 30 grama je sasvim dovoljno. A pri pecanju plovkom koristimo plovke nosivosti 3 do 5 grama.

Kolega i njegov ulov

Mamac koji koristimo da lov krupnih somića je parče ribe koje ulovimo na vodi. Uglavnom to bude bodorka, a kad nema nje dobar je i zlatonja (sunčica). Takođe nam se odlično pokazala i svinjska slezena, mamac kojim uspešno pecam klena zimi. Ja više za cverglana preferiram parče ribe, koje ne lovi mnogo, ali lovi krupne. Sisteme sa plovkom plasiramo dalje od sebe uz travu u vodi, a dubinke uglavnom na čistine. Cverglani ne uzimaju agresivno. Na plovku se udarac manifestuje tako što lagano titra i počne polako da tone. Treba ga pustiti da dobro zagrize, jer promašaji znaju da budu česti. Pošto su poznati kao ribe koje duboko gutaju, sa sobom obavezno nosite klešta ili vadilicu za udice. I na kraju, ako ste pročitali sve ovo, zapitate se zašto ih neko ciljano peca? Vode na kojima pecam polako propadaju i uništavane su. Dobro je kad i išta imamo u njima, a šta se sutra može desiti sa njima, nikad se ne zna.

Tekst i slike: Vojo Romić

Bistro!

Sitno, ali brojno

Kada bi mi neko postavio pitanje koja mi je omiljena riba za pecanje, odgovor bi definitvno bio klen. No odmah iza njega bi bila bodorka. Riba koja nema neku veličinu, no ipak uvek me uveseljava svojim prisustvom. Prisutna je na skoro svim vodama koje posećujem, tako da u toplom delu godine malo koji plovkaroški izlazak prođe bez nje. Pisao sam na svom blogu o lovu bodorke u proleće, leto, jesen… ali na stajaćoj vodi. Uz malo truda, a i sreće, bodorku takođe pecam na reci na kojoj uglavnom provodim svoje vreme.

Letnji period mi je mnogo drag šta se tiče ribolova. Toplo je vreme, voda taman za gaženje… no i to ima svoje nedostatke. Skoro pa sav riblji svet je aktivan pa je stoga neke vrste riba teško ciljano loviti, pogotovo ako se lovi glistom, crvima ili hlebom. Ribolov bodorke u ovom periodu dođe poprilično težak, ali ne i nemoguć. Bodorka važi za jednu od riba koja uz pravilan pristup može da se peca tokom čitave godine. Na reci gde pecam aktivna je od aprila pa sve do novembra.

PRIBOR I SISTEM: U skladu sa veličinom vodotoka, pecam striktno sa trometarskim štapovima. A zavisno od mesta do mesta, koristim bolonjez i pecaljke. Po pravilu sistem bi trebalo da bude što laganiji. Plovci do 1 gram, osnovni najlon, 0,16mm, podvez 0,14mm dužine oko 30-35cm i udice Trabucco Akura veličine 16.

RIBOLOV: Bodorke na omanjim vodama i nije teško locirati. Skoro pa na svakom mestu mogu da se nađu. Najbrojnija jata bodorki sam nalazio u dubljim mirnim delovima reka sa ujednačenom dubinom. Takođe, zadržavaju se i u dubljem priobalju gde je mirna voda. U ovoj situaciji najradije koristim pecaljke, a bolonjeze koristim za dalje zabačaje sa vožnjom plovka. I na vremenske prilike takođe treba obratiti pažnju. Riba u letnjem periodu kada je nekoliko dana uzastopno toplo, apsolutno se slabo hrani. Svaku lagana kišu ili smanjenje temperature treba iskoristiti. Ne važi samo za bodorku nego i za mnoge druge vrste riba. Po mom mišljenju, najbolje je iskoristiti poslepodnevne časove, pa sve do večeri. Šta se tiče prihrane ribe, lično je često ne upražnjavam, no svakako bi trebalo. Ne puno. Tek onoliko da održi jato baciti malo primame s vremena na vreme, bilo kupovne ili neke domaće smese. I isključivo pecati u donjem sloju vode, skoro pa pri dnu. Iz razloga što površina prepuna sitne bele ribe koja vreba sve šta padne u vodu, pogotovo pliske i kauglera. Udarci bodorke su jako osetljivi, a nekada mnogo pipljivo uzimaju. Uglavnom se manifestuje tako što plovak lagano se nakrene i polako se potapa.

Mamci koje koristim za bodorku jesu crvene gliste najčešće pa potom crvići. Nemoguće je potpuno selektovati bodorku u toku jednog pecanja, ali bar promena temperature vode smanji aktivnost sitne ribe. I naravno, kukuruz zelenjak. Mamac koji mnoge ribe obožavaju pa i svaka iole veća bodorka ga neće zaobići. Jedan klip je sasvim dovoljan za jedno pecanje. Ima i za namamčiti, a može se i prihraniti kojom šakom sa njim. Kukuruzna zrna iseći nožem uzduž, tako da ispuštaju mleč iz sebe i privlače ribu. Sitna, ali meni jako draga riba za pecanje.

Tekst i slike: Vojo Romić

Bistro!

Na svakom koraku

Eh, varaličarenje klena. Samo po sebi je izazov pa mi je zato i najomiljeniji vid pecanja. Po četvrti put pišem o njemu, a valjda ne i poslednji. Ove godine sam odlučio ozbiljnije da se posvetim jednoj posebnoj vrsti varaličarenja koja je zadnjih godina sve popularnije među našim ribolovcima, a to je ultra lako varaličarenje.

Mnogi ribolovci koji varaličare na ultra lako najradije pecaju kostreše (bandare) i pastrmke. Pored njega klen je takođe vrsta koju mnogi često pecaju ovom tehnikom. Razlog je jer ove ribe nemaju neku veličinu pa stoga, ne treba neki zahtevan pribor za njih. Štapovi težine bacanja do 10 grama su sasvim dovoljni za njih. Velika većina ribolovaca, pa tako i ja, peca ultra lakim kompletima čisto radi ličnog užitka.

Konačno u junu, temperatura vode je bila idealna za gaženje i preko pojasa. Za ultra lako sam se odlučio malo da s vremena na vreme odmorim od svog standardnog “robusnog’’  kompleta kojim ganjam krupnije klenove i da malo uživam sa pecanjem manjih, ali daleko brojnijih klenova. Štap koji sam ovom prilikom koristio je D.A.M. Effzett Meth t.b. 1-5g dužine 1,8m, s time što je štap malo ostao kraći zbog moje nepažnje. No sve u svemu, sa ovim štapom sam poprilično zadovoljan. Samo da mu nađem još odgovarajuću mašinicu.

Klen je u reci na kojoj pecam najbrojnija riblja vrsta. Mogu se upecati klenovi raznih veličina. Od onih veličine akvarijumskih ribica pa do onih dvokilaša koje nisam nikako ulovio, ali verujem da ih ima. Pri pecanju ultra lakim, obilazio sam većinom plitke terene. Uglavnom gde su dubine do metar, a pecao sam čak i gde vode nema ni do kolena. Lovio sam ih na skoro svakom mestu, na svakom koraku. Gde god sam zabacio. Pošto se gazi kroz vodu, gledam da što opreznije priđem poziciji i tek onda bacam. Ne pecam sa obala jer su ovom periodu jako zarasle i nepristupačne. Možda će nekome ovo izgledati nebitno, ali ja lično prilikom gaženja kroz vodu, uvek gledam da idem uzvodno dok pecam. Rezultati su mnogo bolji nego kada gazim nizvodno. Uglavnom prečešljam svako mesto varalicama. Klenovi su sitni, ali jako halapljivi. U više navrata mi se dešavalo da riba pokupi varalicu čim padne u vodu, šta mi je jako drago i volim kad se to zadesi. Ono šta mi se takođe dešavalo jeste da pliska iliti dvoprugasta uklija uzme vobler. Prosečno po svakom pecanju pored klenova ulovim i dve-tri pliske. A klenova uvek bude oko petnaestak ili dvadeset komada. Od kojih su skoro svi vraćeni, jer mi je ultra lako više za uživanje u ribolovu. Klenovi su u proseku bili po 15 cm, a bilo je i većih, pa i baš malih. Nisu mnogo zahtevne ribe za pecanje, non stop su aktivne pa njihov ribolov može biti baš zabavan i zanimljiv.

Za ribolov sam koristio često Ujka skakavca u BFT dekoru. A odlično su mi se pokazali i Ugly Duckling tonući voblerčići od 3cm. Ove varalice su odlično odradile posao tamo gde obični vobleri ne bi iz razloga jer nemaju zvečku i ne plaše ribu u plitkoj vodi. Do skora sam verovao da samo vobleri sa zvečkom love. No jedan kolega me uverio, a i sam lično sam se video da i vobleri bez zvečke u određenim situacijama znaju biti ''ubistveni''. Napomenuo bih takođe da sam sa trokuka na varalicama odstranio kontra kuke. Znači, što više sportski. Manje povređene ribe i lakše se otkačava.

Tekst i slike: Vojo Romić

Bistro!

Laka dubinka i debela glista

Sunčan i prijatan dan. Uzeli ste štapove i idete na pecanje da iskoristite malo slobodnog vremena. Došli ste, rasklapate štapove, mamčite udice i zabacujete. Nedugo zatim ukazuje se aktivnost ribe i na udici se ubrzo nalazi riba tamnih leđa i žućkastog stomaka veličine prsta i koja je progutala udicu duboko. Na sam njegov pomen mnogim ribolovcima će presesti pecanje. U više navrata sam hteo da pišem o ovome, no nisam jer sam znao kakve komentare će da izazove. Sada pišem na svoju odgovornost pa šta bude da bude. Ovaj tekst koji upravo čitate jeste o ciljanom lovu američkog somića na tekućoj vodi. Eh, zašto pišem baš o njemu? U mnogo navrata sam pisao o pecanju mnogih plemenitijih riba, pa zašto ne bih i o njemu?

Cverglan je invazivna vrsta ribe koja je u naše vode dospela krajem pretprošlog veka. Česta je pojava u mnogim stajaćim vodama, ali ga i ima i na tekućicama, kao što je slučaj sa vodom na kojoj ja pecam. Po meni, ribolov njega zna da bude baš zanimljiv, a i produktivan. Pecam ga takođe i iz razloga jer je jako ukusan. Nije mi kao mnogima mrska ova riba, jer nismo svi pravljeni na isti kalup, no nije ni meni po volji kad se zakači onaj veličine prsta i proguta udicu ''do repa'' i još te ubode u prst.  Nije mi ni drag, ali svakako je bolji on nego glavoč ili sunčica na udici.

PRIBOR: O priboru za lovu američkog somića i ne vodim mnogo računa, jer somići nisu mnogo izbirljive ribe. Bitno je samo dobro prezentovati mamac. Za ovaj vid ribolova koristim laku dubinku tj. 15 ili 20 grama kliznog olova. A od štapova koristim kineski puni dvodelac od 1,8m. Mašinica takođe kineska sa najlonom promera otprilike 0,25mm, podvez 0,18mm dugačak oko 30-ak cm. Udice veličine 8 ili 10 zavisno od mamca.

Krupniji se odlično pecaju na parče ribe

RIBOLOV: Iz ličnog zapažanja mogu reći da je ova riba u hladnom delu godine aktivna samo noću ili ranim jutrom, a preko dana vlada mrtvilo. Aktivnost somića na vodotoku gde pecam počinje oko sredine maja i traje sve do ozbiljnijih zahlađenja. U toplom periodu su najaktivniji od 17 časova pa sve do zalaska sunca, kada im aktivnost potpuno prestaje. Treba posebno obratiti pažnju na odabir mesta. Somići se na tekućoj vodi drže isključivo dubljeg priobalja sa mirnim tokom i striktno se drže dna i samog donjeg sloja vode. Iz ovog razloga koristim dubinku radije nego plovak. Pecao sam ih takođe i na plovak u manjim uvalama, ali mnogo bolje se prolazi ako se mamac fiksira za dno. Kako mnogi kažu ''nema mamca koji neće uzeti'', šta ne znači da ću namamčiti sve šta mi dopane po ruku. Čuo sam čak i tvrdnje da će uzeti i opušak od cigarete. Jednom prilikom ću pokušati i ovo da ''dokažem''. Ono šta još nisam naveo je to da su ove ribe posebno aktivne kad voda blago zamuti. U ovakvim uslovima gliste su mamci sa kojima nema greške. Bilo crvena, ritska ili kišna, samo da je što deblja i staviti je tako da joj visi jedan kraj i da je živahna. Za ove mamce idealna je udica veličine 10. Gliste takođe mogu biti dobar mamac u bistroj vodi.  Ali mamac koji mi se pokazao efikasnim jeste parče neke sitne bele ribe (bodorke, kedera, pliske...).  Lovi manje ribe nego gliste, ali su ribe krupnije. Sistem zabacujem uz obalu uglavnom, pogotovo kad je mutna voda. Na udarac ribe se ne čeka mnogo. Ribe su prosečno male, ali borbene. Kad se sve od gore sastavi, fino se prođe skoro svaki put. Upeca se finih riba, pa čak i onih omraženih veličine prsta. Iz tog razloga, vadilica za udice je deo pribora bez kojeg se ne ide na ovakvo pecanje. Od mnogih kolega sam čuo kako im kada ih ulovite treba odseći bodlje da ne ubadaju. Ja to ne praktikujem. Polako i strpljivo sa njima i nema uboda. Somiće uglavnom nosim kući, osim kada ih je malo. To je to. Krajnje prosto i jednostavno pecanje koje ne zahteva skoro ništa.

Tekst i slike: Vojo Romić

Bistro!

Veće dubine, veći klenovi

Konačno! Ponovo pišem o onome šta volim i u čemu uživam. A to je varaličarenje klena. Iako važi za jednu od borbenih riba, klen je mnogim varaličarima nezanimljiv za ribolov. Prvenstveno zbog svoje veličine. Često i uspešno ga mnogi pecaju na prirodne mamce, dok se malo koji varaličar apsolutno posvetio ciljanom varaličarenju klena, kao ja. Zapitaju se nekad ljudi zašto ga mi klenaroši toliko cenimo i poštujemo. Džaba objašnjavati. Ko ga nije pecao, nikad neće shvatiti.

Varaličarenje klena u najtoplijem delu godine zna biti s jedne strane jako produktivno, a s druge i jako zanimljivo jer je aktivnost klena na vrhuncu. Da, ali aktivnost svog klenovskog sveta. Najčešći ulovi su klenovi između 10 i 20 centimetara, a neretko se desi da varalicu pokupi klenčić jedva veći od nje same. Meni lično je drago kad se nešto dešava na vodi, samo nek ima neke akcije, ali s vremena i to postane dosadno i monotono i čovek se zaželi akcije, adrenalina, drilova... pa se postavi pitanje kako do krupnijeg ili pak kapitalnog klena u ovom delu godine.

Među pojedinim ribarima postoje tvrdnje da je klen glupa riba i najlakša za ribolov. Ovo potvrđujem, ali samo delimično. Klen do 20cm je halapljiv i kupi sve šta mu mrda pred nosom. Klenovi veći od 20 cm su ipak malo oprezniji i ne uzimaju sve na prvu. Klenovi preko kilograma na mnogim našim vodama nisu retkost, ali ove ''lisice'' nije uopšte lako prevariti. A i znaju da naprave problema i prilikom zamaranja.

Ovo proleće mi nije donelo mnogo klenova, ali zato su klenovi bili krupni. Period ranog aprila je po meni najbolji za lov velikih. Dok je u najtoplijem delu godine skroz druga priča. Konačno u junu (pa i ranije) je počela sezona šorceva i papuča, a isto tako i sezona gaženja kroz vodu. Meni najlepši ribolov. Klen je riba iz roda ciprinida koja se mresti duže nego ostale iz iste porodice. Tako da nije retkost da mrest uđe u jun, a ja sam čak krajem jula lovio klenove koji su ispuštali mleč. Junski period bi ja uporedio sa onim ranim aprilskim. Riba se i dalje mresti na nekim mestima, temperatura vazduha je prijatna, jedino što je voda toplija nego u aprilu. U ovom periodu pribegavam maltene istoj taktici kao i u periodu ranog proleća. Bacam tonuće voblere oko prepreka u vodi pri obali i pokušavam da ih vodim što sporije. S izuzetkom što počinjem takođe i sa upotrebom plivajućih voblera katkad.

U najtoplijem delu godine, kada dnevne maksimalne temperature ne idu ispod 25-30 stepeni, površinske varalice u obliku skakavaca čine se kao najbolja ideja. Tik ispod granja ili na kakvom plitkom prelivu skakavac predstavlja laku hranu klenu koji vreba skoro sve što padne u vodu. Samim time što je površinska varalica, ne može se očekivati neki krupan ulov na nju. Najveći klen kojeg sam ulovio na skakavca je možda bio oko 300 grama. Ova varalica možda lovi mnogo više ribe nego uobičajeni vobleri, ali ribe su daleko sitnije.

S toga, plićake treba izbegavati ako želimo prevariti nekog krupnog glavonju. A i iz razloga jer se kada voda dođe do određene temperature, u toplom priobalju počne da se stvara nekakva zelena alga koja se pri ribolovu kači za trokuke i time uveliko ometa ribolov. Krupnu ribu znači treba potražiti u dubini i to što većoj. Treba obratiti pažnju da ti virovi na kojima pecamo budu zaklonjeni od sunca.  Početkom proleća nisam hteo pecati ultra lakim kompletom a sada sam pecao sa njim samo u određenim situacijama. Iz razloga što voblere nisam mogao dovesti na željenu dubinu sa tim kompletom. Najradije sam pecao sam sa svojim vernim Mikado Liberty Traveller štapom od 2,10m i t.b. 10-30g i mašinicom Mitchel Tanager FD2000, a za ultra lako sam koristio štap D.A.M. Effzett Meth t.b. 1-5g dužine 1,80m. Najlon koji sam koristio pre par meseci sam morao da promenim jer je počeo da se haba. Zamenio sam ga sa Falcon Boxerom od 0,18mm. Isključivo sam koristio tonuće voblere od oko 3 ili 4cm i pridržavao sam se onog zlatnog pravila – prirodni dekor za bistru vodu a drečavi za blago mutnu. Vobler pustim da tone što duže pa onda počinjem sa laganim namotavanjem. Koristio sam takođe i plivajuće, ali samo u određenim situacijama. Kao npr. kada bacam nizvodno paralelno sa rečnim tokom i dubinama oko jedan do jedan i po metar. Ulovi sitnog klena na većim dubinama su uobičajena pojava, ali na tim dubinama je mnogo veća šansa za ulov velike ribe. Kao što sam naveo, ja lično za lov velikih klenova preferiram voblere od 3-4cm, no nemojte se ustručavati ni ponuditi mu veće pa čak i dvodelne voblere od 6-7cm. Glavonje i od pola kilograma ovakve varke gutaju bez problema. Šta se tiče marke voblera, sa našim domaćim proizvođačima nema greške. Goldy, Ugly Duckling, Vidra, Ujka i još mnoge druge ''kruškice su uglavnom lovne. Kao i mnogi drugi varaličari na vodu nosim sve varalice, a imam svojih nekoliko omiljenih i u toku pecanja samo njih koristim.

Istakao bih takođe to da u ovim vrelim danima, svaka pa i najmanja promena vremena pokreće ribu i razbija onu običajenu letnju letargiju koja može da traje i sedmicama, šta treba iskoristiti (blaga kiša, blago zahlađenje ili naoblačenje i slično). Kao i uvek u ribolov ne bi trebalo ići pre pet-šet sati popodne. Klenovi, i to oni krupni najbolje uzimaju u večernjim časovima tako da nema potrebe ići po najjačem suncu goreti bezveze. Rani jutarnji period je takođe dobar mada ja lično nisam ljubitelj jutarnjeg pecanja. Veliki klenovi važe za plašljive ribe i nimalo ih nije lako nadmudriti. Osim toga, nije ih lako ni pronaći. Pri dolasku na poziciju, što opreznije prići i praviti što manje buke, pogotovo ako se gazi kroz vodu šta je u ovom periodu često jer većina obale je obrasla u gustu travu i rastinje. Prvi zabačaji i prvih par metara vođenja varalice su presudni za ulov krupnog klena. Ako se prethodno zakači sitniji možemo slobodno ići dalje jer će taj sitniji svojim pljuskanjem i praćkanjem poplašiti one najkrupnije, no nije uvek pravilo.

Sezona je tek počela, riba je bilo, a izdvojio bih ovom prilikom ulov klena od 39cm kojeg sam dobio na Ujka vobler od 3,4 cm u BFT dekoru. Savladao sam ga posle kratke, ali baš napete i neizvesne borbe. Pošto je mali vodotok u pitanju, ovoliki klenovi su i premija.

Za kraj bih vam još preporučio da sa ovakvim ribama budete jako oprezni prilikom prihvatanja rukom, šta ja uglavnom i radim. Klenovi važe za borbene ribe. Trenutak nepažnje i vrlo lako možete dobiti trokuku u prst. A vađenje vađenje varalice iz svake krupne ribe preporučujem da radite kleštima.

Tekst i slike: Vojo Romić

Bistro!

Babe iz zaboravljene vode

Pre tačno dve godine sam na ovom blogu objavio sam svoj prvi tekst, pod nazivom Karašćići iz trave. U tom svom tekstu sam opisivao ribolov sitne babuške na jednom starom rečnom meandru. Pomislih, kakav drugi tekst bih objavio nego identičan kao i prvi.

Kraj aprila je doneo toliko čudno vreme. Uprkos finim i prijatnim danima, bilo je toliko vetra da skoro nikakav ribolov nije bio moguć. Sem jutrom, šta sam rado koristio da malo izađem da zabacima pa makar i sat-dva. Pecao sam na vodi koja mi je najbliža, a to je jedan stari rečni meandar na koji niko ni ne zalazi da peca sem mene i povremeno mog djeda, pa je zato zovem zaboravljenom vodom. Kao što sam pisao u svom prvom tekstu, slučajno sam jednom otrkio da ovde ima ribe, pa od tada ovde i dolazim češće. Voda u ovom starom koritu je u velikom delu godine tamna, skoro pa crna. Najverovatnije zbog mulja koji potpuno prekriva dno. Od ribljeg fonda mogu da se upecaju babuške, američki somić, čebačok, zlatonja (sunčica) i nešto malo bodorke i crvenperke. Sem kiša i topljega snega i leda, nema stalnog dotoka vode pa nivo vode na većini mesta opane toliko da se može pecati iz samog dna korita. S tim što nema stalnog dotoka vode, ni riba ovde ne može da dostigne neke dimenzije.

Naime, ovu vodu ja delim da dva dela. Jedan zovem ''čisti'', a jedan ''prljavi deo'' Prošlih godina, iako ima ribe u tom prljavom delu, nisam ni hteo pomisliti zabaciti. Što zbog sočivice i zbog granja i smeća na obalama, a prvenstveni zbog otpadnih voda koje ovde završavaju. Sada kao da se sve obrnulo. Sočivica je potpuno zatvorila onaj čisti deo da je skoro nemoguće pecati, a prljavi deo je skoro potpuno čist. Baš se pitam šta se desilo?

Iskoristio sam jutra kasnog aprila da pokušam da ulovim kojeg somića plovkom na leskov štap. Zašto drveni? Neki moj lični ćejf. Baš sam se za ''amerikance'' opredelio iz razloga da ne uznemiravam klena dok se mresti, iako ovde nema lovostaja na njega. Tog prvog jutra sam lepo prošao sa pet baš finih somića upecanih na crvene gliste. Već naredno jutro sam samo jednog ulovio i to zbog babuški koje nisu mogle da progutaju veliku udicu namenjenu somiću pa su mi samo skidale mamce. Sledeći dan sam odlučio da ponesem za sobom i Lineaeffe Delta 300-3 pecaljku da probam upecati koju babušku koja je zbog tople vode već uveliko aktivna. Na vodu sam pošao oko deset jutrom. Bilo je prijatno i nije bilo onog divljeg vetra kao prethodnih dana. Smestio sam se na jednu poziciju na ''prljavom delu'' meandra. Rasklopio sam štap i namamčio sam udicu sa crvenom glistom. Osnovni najlon mi je bio 0,20mm, a podvez 0,16mm dužine oko 30 cm. Plovak Fighter od 2 grama i udica Gamakatsu veličine 12. Kako sam rasklopio i zabacio, nedugo zatim se ukazala aktivnost babuške.

Pecao sam na dubini od 50-60 cm na ovom mestu u ovom delu godine. Ne previše blizu dna ni blizu obale, a ni daleko od nje u blizini priobalnog rastinja. Ne stavljam dubinu bliže dnu iz razloga što su ove obale nekada bile obrasle hrastovima koju su izobarani, a ostaci od njih bacani ovde u ovo staro korito. Riba je uzimala sporadično. Niže se jedna za drugom pa stane. Iako je udica bila veličine 12, sva babuška je uzimala bez promašaja iako je bila prosečno sitna. Kada bi plovak krenuo lagano da vozi u stranu, to je bio siguran znak da je riba na štapu. I vreme se različito smenjivalo. Vedro pa potom malko kišno, pa vetrovito. Riba je nešto pre podne prestala da uzima. Verovatno jer je bilo mnogo sparno, a i vetra je bilo. Sve je na kraju rezultiralo sa oko petnaesta babuškica, od kojih sam pet finih izdvojio da ponesem, a ostale vratio nazad nakon slikanja. Bilo je i lepih ''baba'' dlanara takozvanih. Za ovako siromašnu vodu i krupne su, rekao bih. Ponovio sam ovo i jedan naredni dan. Uslovi su bili daleko bolji nego prošlog puta uprkos pojakoj kiši koja je padala prethodne noći. Babuška je bila izuzetno aktivna, a jedino šta je trebalo jeste tražiti je. Bila je konstantno u pokretu. Čim bi ulovio nekoliko, odmah je prestajala da tu uzima i preselila se na drugo mesto pa potom tu isto. Ali uvek se držala u priobalnom pojasu. I ovaj ribolov sam završio sam oko tridesetak babuškica i jednim američkim somićem. Napomenuo bih da su ribe zbog okoline u kojoj žive bile sve skoro tamnije boje, a neke su bile čak i izrazito žute. Kao dukati.

Rekli bi neki, pecanje babuške – penzionersko pecanje. U ovom toplom delu godine najradije varaličarim klena, no treba nekada malo se odmoriti uz neke mirne vrste ribe. Ribolov je ribolov. Bitno je izaći.

Tekst i slike: Vojo Romić

Bistro!

Korak nazad, dva napred

Strastveni sam ribolovac ni sam ne znam koliko vremena već. Pošto imam par voda koje su mi nadomak kuće, uvek iskoristim svaki slobodan trenutak da uzmem štapove i odem na vodu pa makar i sat vremena. Katkad i sperim neki ozbiljan ribolov na neke dalje lokacije. Pošto sam često na vodi, imam mnogo uspomena i momenata iz ribolova, uglavnom dragih. Posebno mi je u sećanju 6. jun  2015. godine i ulov toga dana. Iako mi je to ujedno i najveći ulov do sada, drag mi je iz još razloga.

Bilo je veče, oko 6 sati. Pošto sam obavio svoje planirane poslove, odlučio sam i da malo izađem na vodu. Uzeo sam dva štapa, jedan plovak, a jedan dubinka od 20 grama za belu ribu. Poneo sam crvenih glisti i nešto malo šećerca što sam imao od pre par dana. Stigao sam na jednu poziciju gde je voda poptpuno mirovala, rasklopio štap sa plovkom, namamčio šećercom i bacao sam uzvodno uz jedan krš koji je stršio iz vode. Malo sreće i upecao sam sitnog klena kojeg sam vratio odmah. Nakon par zabačaja ostao sam bez sistema. U tom sam se odlučio da odem nizvodno do plićih terena ali sa bržim protokom vode. Pregazio sam plitku vodu i smestio se na drugu obalu, na jedan šljunkoviti prud kojeg sada nema.

 Ostala mi je dubinka koju na prošloj poziciji nisam uopšte rasklapao. Namamčio sam udicu veličine 10 crvenom glistom. Smestio sam se na kraj pruda nizvodno i zabacivao skroz u dubine uz levu obalu. Ulovio sam jednog klenčića, potom kostreša, a pošto sam previše zabacio uz obalu ostao sam bez udice. Na ostatak podveza sam navezao neku kinesku udicu slične veličine kao i prethodna, jer samo te sam imao u torbi. Nastavio sam sa ribolovom ulovivši jednu sitnu nosaru. Oko pola 8, u narednom zabačaju sam bacio dalje nego planirano. Jeste malo pliće ali nebitno, bar nema grana i krša. Vrh štapa se lagano zatresao na šta sam odgovorio ne jakom, ali ne i slabom kontrom. U prvi mah sam pomislio da sam zakačio granu koja je počela polako da se izvlači iz peskovitog dna. Par momenata kasnije, ‘’grana ‘’ je počela da se miče i da ozbiljno savija štap.

U početku nisam znao šta da radim, samo sam pokušavao da ribu udaljim od leve obale pune podvodnog granja. Još jedna zanimljiva a i smešna stvar jeste da na mašinici nije radio dril. Po tome koliko je riba savila štap pomislio da je kapitalan klen ili kostreš, ribe koje nisu neuobičajene za ovu rečicu. Prošlo mi je kroz glavu čak i to da bi mogao biti som, pa čak i mrena ušla iz Vrbasa za velikim vodostajima desetak dana pre. Šanse da izvučem ovu ribu su skoro bile ravne nuli. Štap od 1,8m sa mašinicom na kojoj ne radi dril. Bilo je pitanje trenutka kada će podvez od 0,16 mm puknuti ili ova divlja riba zakačiti ga za neku granu. Jedina misao koja mi je prošla kroz glavu koja je bila apsolutno tačna jeste da ako ovo izvučem, biće mi novi lični rekord.

Riba se toliko energično borila, da mislim da nikada nisam imao nešto slično na štapu. Pravila je takve begove da sam se baš zapitao šta je ovo, šta ovoliko veliko ima u ovako maloj reci. Kako bi se riba smirila, ja bih je privukao pomalo. Potom ponovo bi se dala u snažne begove, kako bi ona krenula  ja sam spuštao štap što dalje prema vodi, da ne bi došlo do naglog pucanja. I tako je bilo skoro celih dva minuta. Korak nazad, dva napred. Konačno sam je privukao pred sebe u jednu podublju, mirnu uvalu između pruda i obale. I imao sam priliku da vidim šta se I zakačilo. MRENA. Ponovo je krenula da beži. Ovaj put sam je na silu morao zaustaviti jer je krenula u korenje pod obalu. Pošto nisam imao meredova, jedva sam se nekako snašao sa kantom koju sam nosio tada uz sebe.

Bilo je sve gotovo. Jedva sam se nekao sabrao. Dvominutna borba puna arenalina i napetosti. Nisam se mogao jedino načuditi ovoj ribi iz razloga što ovo nije uopšte uobičajena riba na ovoj reci. Jeste bila do pre 20 godina, ali sad se odjednom pojavila. Možda nedelju dana kasnije čuo sam vest da su na poziciji kilometrima uzvodno pale još dve. Sigurno su ušle sa velikim vodama od kraja maja.

 Za mene je ovo bila prva mrena ikada i najveći ulov (za sada). Izgledalo je toliko nadrealno, mašinica bez drila, podvez 0,16mm… ali se ipak ostvarilo. Bila je teška 1,65kg i dugačka 50 cm do korena repa.

Tekst i slike: Vojo Romić

Bistro!

Fiderom (u pokušaju)

Kladio bih se da je velika većina sadašnjih ribolovaca svoje prve ribolovačke korake počinjala pecajući plovkom. Isto i ja mogu reći. Potom je na red došlo varaličarenje, pa i dubinski ribolov. Pošto su mi uslovi to dozvoljavali, postao sam svestrani ribolovac. Jedino se nikada nisam oprobao u mušičarenju. To mi sredstva ne dozvoljavaju. U međuvremenu došla je na red i tehnika koja postaje sve popularnija kod nas - fider ili ribolov hranilicom. Pitam se jedino da li se to može nazvati zasebnom tehnikom ili nekom vrstom dubinskog ribolova?

Moj stric ovom tehnikom često peca deverike na Savi, pa se meni isprva i činilo kao zanimljivo i baš sam se zainteresovao da se oprobam u ovome. Razmišljao sam ipak gde ja da probam. Rečica na kojoj često pecam jeste raznovrsna sa ribljim fondom, ali se ne može čovek fino napecati. U mom kraju vlada lobi da je ribolov hranilicom namenjen striktno za tekuću vodu i bila im je smešna sama pomisao na to da neko peca ovom tehnikom na stajaćoj vodi. Jedna stajaćica u mojoj blizini, koja je (bila) prebogata belom ribom, mi se ukazala kao odlična prilika da se oprobam u ovoj tehnici i da dokažem da ribolov hranilicom nije namjenjen samo tekućoj vodi.

Kao i svako mlad neiskusan u nekom polju, pecao sam isprva sa Silstar teleskopom od 2,1m i mašinicom iste marke sa najlonom za koji ni sam ne znam debljinu. Predvezi nešto malo tanji a udice više za šarana nego za belu. Otprilike krajem 2013. godine sam od djeda na poklon dobio svoj prvi, a i jedini fider štap koji koristim. Štap sa kojim su, po pričama, mnogi danas uspešni fideraši počinjali. Nije teško pogoditi – čuvena SPRO Pantera Feeder od 3,45m i t.b. 80 grama. Tada je ribolov hranilicom za mene bio nepoznat pojam pa mi je ovaj štap dobro došao za plovkarenje. Naime, pošto sam u ovome polju bio apsolutni laik, za mašinice aman baš nisam imao pojma. Niti kakve veličine, karakteristike i slično. Bitno samo da je mašinica.

Moj prvi fider ribolov, ako se to može uopšte i nazvati tako, se odigrao u julu 2014. sa Silstarovim kompletom kojeg sam spominjao. Učinak je bio oko desetak bodorki. Za prvo ovakvo pecanje, bio sam i zadovoljan.  Naredne godine tek sam prešao na Panteru i već mi je bilo olakšanje, ali sam ostao na Silstarovoj mašinici i istim najlonom. U međuvremenu sam se i učlanio u jednu fiderašku grupu na  jednoj društvenoj mreži gde sam saznao mnogo poučnih stvari od drugih iskusnijih kolega. I počeo sam, tako reći, da napredujem pomalo. Počeo sam da koristim tanje najlone, manje udice pa i da koristim kavezne hranilice umesto okruglih sa cevčicom u sredini koje sam koristio inače. I konačno, došla je na red i promena mašinice. Bilo je kao preporod. Stara Silstar je otišla i došla je nova Daiwa mnogo brža i bolja.

A šta se tiče upotrebe raznih hrana i dodataka, tu sam ostao na mrtvoj tački. Pošto su ribe koje pecam bile babuška, bodorka i crvenperka, uzimao sam ili pravio hrane skladno njima. Tu nisam pravio neku filozofiju. Odem u prodavnicu kupim bilo kakvu hranu, najčešće sam kupovao hrane Xtra Baits, a posebno River Mix od 2,5kg. Dođem u ribolov, hranu u kantu, čekam malo da upije vodu i odma u hranilicu! Znači apsolutno bez dodavanja ikakvih likvida ili zemlje radi razblaživanja, niti prosejavanja hrane nakon kvašenja, tu i tamo sam katkad ubacivao crviće u hranu ili konzervu šećerca. I to je za mene bila sva mudrost ovoga. Drugačije nisam znao. A kada nisam u mogućnosti da uzmem hranu ili nemam vremena da pravim domaće varijante, tada kupim jedan hleb i stavljam njega u hranilicu. Od mamaca po običaju, crvene gliste ili crvići. S tim što sam sa crvićima uvek pravio kombinacije (beli, crveni, beli...). Eh da, jedino šta sam još naučio jeste da uvek treba zabacivati u istu tačku.

Ulova je, moram reći, bilo uvek. Nekad slabo, nekad fino. Nekad većinom babuška, nekad bodorka. Uglavnom se sve vrtelo između dva i tri kilograma ribe po izlasku, koja je bila aktivna non stop. To doba kada sam počinjao je i bilo zlatno doba ove vode, kao što sam pisao već jednom. Lovio sam i ja, a i drugi koji su dolazili, malo ko je otišao razočaran. Već naredne godine, nisam baš nijednom izašao fiderom da pecam. Što zbog posla, što zbog pomora koji se ovde desio u junu.

Poznam mnoštvo ljudi koji su ovu tehniku doveli do savršenstva. Ali ipak većina njih peca isključivo samo tom tehnikom. Ja kao svestran ribolovac i nisam to u mogućnosti. Probao sam, išlo je, ali su mi ipak draži plovak i varalica. Na kraju da kažem, ovo sve što sam napisao... ni sam ne znam kako bih ovo nazvao. Da li kao nešto poučno i edukativno ili radije nešto kao moj osvrt na ovaj ribolov. Ili najverovatnije kao priču jednog ribolovca u pokušaju ribolova hranilicom. Na kraju krajeva, naziv samog bloga je RIBOLOV NA MOJ NAČIN.

Tekst i slike: Vojo Romić

Bistro!