Mesec
septembar mi je jedan od dražih meseci u godini šta se tiče ribolova. U ovom
meseci dolazi do prijatnih zahlađenja, a to se ne odražava mnogo na riblji fond
koji je i dalje uveliko aktivan. Blaga povećanja vodostaja i padovi temperature
vode su došli kao ''kec na desetku'' nakon avgustovskih vrućina i niskih
vodostaja.
Iako
je ovaj mesec pogodan za varaličarenje, zbog dobrih uslova sam i dalje odlučio
da se fokusiram na ribolov sitne bele, a i ostale ribe dubinskim metodom ili
plovkom. Početkom septembra je pala temperatura vazduha, a i vodostaj je
porastao. Na mestima na kojima sam pecao samo par nedelja pre, nije bilo
pristupa, a na onim mestima kojima se iole moglo prići jedva da se išta moglo
uloviti sem krkuše (govedarca). S toga sam odlučio da se preselim na terene par
stotina metara nizvodno. Tereni u pojasu obaloutvrde na reci Povelič su
relativno plitki i lako dostupni. Obiluju najviše bodorkama, sitnim deverikama,
američkim somićima, kostrešima, klenovima i tu i tamo sa babuškama. Ovi tereni
su mi postali pristupačni tek pre nekoliko godina dok je rađena sanacija korita
reke. Pre toga pristup obalnom pojasu je bio apsolutno nemoguć na većini mesta
zbog gustih šikara i šipražja. Ali je nakon toga sve postalo plitko i ribolov
jedva da je io moguć. Tek je ove godine nakon velikih vodostaja u par navrata
postala reka je postala dublja u ovom delu. Iskoristio sam to za varaličarenje
i imao sam, moram priznati i dobrih ulova. Ali pecanje bele ribe?
Pecao
sam zavisno od mesta sa plovkom ili lakom dubinkom. Za plovak sam koristio
trometarski bolonjez Trabucco Expander Bolo 3003. Plovak Fighter nosivosti dva
grama, osnovni najlon Mikado Nihonto 0,18mm, podvez 0,12mm dug četrdesetak
centimetara sa udicom veličine 12. Za laku dubinku sam koristio petnaest gr
 |
| I oni su se javljali često |
ama olova, osnovni najlon i podvez isti kao i prethodni, a udica Owner veličine 10, sve namontirano na fider štap SPRO Pantera Feeder.
 |
| Pecalo se malo na plovak malo na dubinku |
Tek u
ovom mesecu sam se mnogo više fokusirao na to nego na varaličarenje. Pošto sam
samo par nedelja ranije pecao ovuda gaženjem kroz vodu, mesta sam odlično
poznavao. Na najdubljem mestu nije bilo ni metar dubine Kroz niz izlazaka sam
imao i dobrih i lošijih dana, većinom dobrih. Aktivnost ribe je zavisila od
vremenskih prilika. Najbolje sam prolazio u danima nakon jačih kiša koje se
nisu mnogo odražavale na vodostaj, koji je u ovo doba godine uvek isti. U
sunčanim danim se takođe lepo pecalo, ali se riba sporadično javljala. Zbog
obaveza sam u većini slučajeva pecao od četiri časa popodne pa sve do zalaska
sunca kada padne dnevna temperatura i aktivnost ribe se smanji na minimum.
U
najviše navrata sam pecao u dubljem delu reke gde ima više trave u vodi. Ribu
sam par puta i prihranjivao, iako nisam sklon tome. Bilo nekim kupovnim ili
onima kojie sam pravim kod kuće od sastojaka koji su mi pri ruci. Svu ribu sam
tražio u priobalju u donjem sloju vode, retko kad na sred toka. Na udici su se
najčešće nalazile bodorke. Američki somići su takođe fino radili i najviše su
se javljali u pojasima trave. Bilo je i finih babuški, sitnih deverika,
klenova, sitnih nosara, potočnih mrena, a i primećujem da se bandar dobro
javljao u svim izlascima.
 |
| Septembar je prošao u znaku lepih ulova |
Kao
mamce sam isključivo koristio crvene gliste. Na terenima iste ove reke, par
kilometara uzvodno crvene gliste bi mi bile poslednji izbor zbog hordi krkuša i
pliski, dok je ovde situacija potpuno drugačija. Crvene gliste su jedan od
najlakše dostupnih mamaca i skoro da nema vrste ribe koja se ne može upecati na
nju.
Tekst
i slike: Vojo Romić
Bistro!
