Stara mesta, novo doba – jesenji lov bodorke na stajaćoj vodi

Bodorka (Rutilus rutilus) ili žutooka, je riba iz porodice ciprinida koja naseljava skoro sve vrste voda našeg podneblja (reke, jezera, mrtvaje, kanale). Često je kod ribolovaca mešana sa crvenperkom. Pod prosečnim bodorkama  u našim vodama možemo smatrati primerke od 50 do 150 grama, krupni primerci se kreću od 200 do 400 grama u proseku, dok su primerci preko 500 grama kapitalni i prava retkost kod nas. Najveći izgledi da se nalovimo  bodorke su nam u proleće kad se ona pokreće i počinje intenzivnije da se hrani i u jesen kada počinje da se priprema za zimovnik. Zbog svoje veličine nije ribolovno atraktivna vrsta, tako da sam ja među malobrojnim ribolovcima naših prostora koji se posvetio ciljanom ribolovu nje.

Jutro na vodi

Situacija na vodi na kojoj pecam se drastično promenila. Prošle godine su skoro kompletan ulov činile bodorke (uz izuzetak od nešto malo cverglana i crvenperki), a ulov babuške u toku cele godine je jedva iznosio desetak komada. Sada je sve to obrnuto – skoro kompletan ulov čine babuške, uz izuzetak malog broja bodorki prilikom svakog pecanja. Samo u nekoliko prvobitnih ovogodišnjih izlazaka sam zabaležio kompletan ulov bodorki, no kako je sve više leto dolazilo sve ih je manje bilo. Ciljani lov bodorke je postao pravi izazov.

Stanište bodorke na stajaćoj vodi su lokvanji, trska, trava, potopljeno granje... ukratko, pozicije na koje riba veoma lako može da pobegne nakon što proguta mamac i oseti udicu. Neretko se dešava i kidanje predveza na takvim mestima, pa treba biti maksimalno koncentrisan prilikom ribolova.

Da bi održali jato bodorke na jednom mestu potrebna nam je dobra primama. Možemo iskoristit i kupovnu primamu, ali ja radije pravim primamu po svom receptu koji se odlično pokazao pri ribolovu bodorke na stajaćaoj vodi. I šta je bitno, pravi se od svima lako dostupnih sastojaka. Najbitnija stvar od svega je to da primama bude više zrnasta nego brašnasta ako želimo da privučemo krupnije jedinke bodorki.

Potrebni sastojci:

750 grama mlevenog suvog kukuruza (prekrupe)

250 grama kukuruznog brašna

250 grama pšeničnog brašna

250 grama prezle

250 grama kuvane pšenice

5 kesica vanilinog šećera (za aromu)

1 konzerva kukuruza šećerca

Moj specijalitet za bodorku

PRIBOR I SISTEM: Pecam na klasični plovkaroški sistem. Plovak vretenastog oblika nosivosti 2 grama, osnovni najlon 0,18 mm, fabrički predvez debljine 0,14 mm dugačak pedesetak centimetara, udica veličine 12 sa dugim vratom i kao otežanje koristim pet ravnomerno raspoređenih olovnih kuglica od 0,35 grama. Pecam sa meč štapom težine bacanja 10-25 grama, čija dužina odgovara uslovima na mestu na kome pecam.

I crvići su dali solidnih rezultata

RIBOLOV: Na vodu se zapućujem još pre svanuća , što je u ovo doba negde oko 6:30. Zapućujem se na ista mesta na kojima sam lovio bodorku u proleće ove godine. Nakon što se smestim na željeno mesto, počinjem sa pravljenjem primame koju pravim tako što u kantu saspem sve sastojke. Potom ravnomerno dodajem vodu tako da se mogu formirati čvrste kugle koje će raspdati na dnu, jer u tom sloju vode i tražim ribu. Ostaviti primamu deset do petnaest minuta da svi sastojci upiju vodu. U međuvremenu, štapom tražim željenu dubinu na daljini oko sedam metara od obale, tik uz lokvanje. Pošto mi granje iznad mene ne dozvoljava da zabacujem iz zamaha, moraću zabacivati iz ruke. Kad je primama upila vodu, pravim čvrste kugle i uz preciznost zabacujem na mesto na kome želim da pecam. Pri pecanju na većim daljinama lajn-klip se podrazumeva ako želimo svaki zabačaj da bude precizan.

Prosečna bodorka

 U ovo doba jato bodorki moramo održavati u jednom hranjenom krugu čiji je prečnik maksimalno jedan metar tako što ćemo na svakih deset minuta baciti 4-5 manjih kugli hrane, ali prvo baciti jednu ili dve da ispitamo apetit ribe u trenutku. Bodorka nekad zna i da mamce uzima pipavo i slabo, uprkos obilnom prihranjivanju mesta.  Ako pecamo sam osetljivim štapovima odmah pri dolasku na mesto moramo rasklopiti meredov i držati ga u blizini. Na vodama ovog tipa ne stanuje samo bodorka nego i razna druga bela riba koja će “leći“ na hranu koja je prvenstevno namenjena za bodorku. Pri svakom ribolovu sam imao “kolateralne ulove“ crvenperke i babuške, koju upravo želim da izbegnem.

MAMCI: Pošto se bodorka u ovo doba godine intenzivnije hrani, uzeće skoro svaki mamac koji joj se ponudi. Skoro sam naučio da i kod bodorke važi pravilo da čime je hraniš, time je i pecaš. Stoga, kao najbolji mamci se pokazuju kukuruz šećerac i kuvana pšenica. I crvići zakačeni tako da budu živahni na udici su dali solidne rezultate. Pokušao sam i sa crvenom glistom, jer je aktivnost cverglana na ovoj stajaćici svedena na minimum. Odustao sam od njih čim sam ulovio sunčicu koja je progutala kao i običajeno. Riba nije u svakom izlasku jednako radila, stoga je bilo potrebno eksperimentisati sa mamcima. Npr. koktel mamac (crvić i šećerac), crvić pšenica crvić, pšenica šećerac...

Sve u svemu, uspeo sam u svojoj nameri. U velikoj meri sam izbegao babušku koja je presvojila vodu na kojoj pecam i lepo se napecao bodorki i uživao na prijatnom oktobarskom suncu. U svakom izlasku broj bodorki je iznosio između dvadeset i trideset komada. Jedino što nisam uspeo da uhvatim neki krupniji primerak ili čak da oborim svoj liči rekord bodorke. O tom potom, ima dana, godina i izlazaka za to.

Tekst i slike: Vojo Romić

Bistro!