Sitno, ali brojno

Kada bi mi neko postavio pitanje koja mi je omiljena riba za pecanje, odgovor bi definitvno bio klen. No odmah iza njega bi bila bodorka. Riba koja nema neku veličinu, no ipak uvek me uveseljava svojim prisustvom. Prisutna je na skoro svim vodama koje posećujem, tako da u toplom delu godine malo koji plovkaroški izlazak prođe bez nje. Pisao sam na svom blogu o lovu bodorke u proleće, leto, jesen… ali na stajaćoj vodi. Uz malo truda, a i sreće, bodorku takođe pecam na reci na kojoj uglavnom provodim svoje vreme.

Letnji period mi je mnogo drag šta se tiče ribolova. Toplo je vreme, voda taman za gaženje… no i to ima svoje nedostatke. Skoro pa sav riblji svet je aktivan pa je stoga neke vrste riba teško ciljano loviti, pogotovo ako se lovi glistom, crvima ili hlebom. Ribolov bodorke u ovom periodu dođe poprilično težak, ali ne i nemoguć. Bodorka važi za jednu od riba koja uz pravilan pristup može da se peca tokom čitave godine. Na reci gde pecam aktivna je od aprila pa sve do novembra.

PRIBOR I SISTEM: U skladu sa veličinom vodotoka, pecam striktno sa trometarskim štapovima. A zavisno od mesta do mesta, koristim bolonjez i pecaljke. Po pravilu sistem bi trebalo da bude što laganiji. Plovci do 1 gram, osnovni najlon, 0,16mm, podvez 0,14mm dužine oko 30-35cm i udice Trabucco Akura veličine 16.

RIBOLOV: Bodorke na omanjim vodama i nije teško locirati. Skoro pa na svakom mestu mogu da se nađu. Najbrojnija jata bodorki sam nalazio u dubljim mirnim delovima reka sa ujednačenom dubinom. Takođe, zadržavaju se i u dubljem priobalju gde je mirna voda. U ovoj situaciji najradije koristim pecaljke, a bolonjeze koristim za dalje zabačaje sa vožnjom plovka. I na vremenske prilike takođe treba obratiti pažnju. Riba u letnjem periodu kada je nekoliko dana uzastopno toplo, apsolutno se slabo hrani. Svaku lagana kišu ili smanjenje temperature treba iskoristiti. Ne važi samo za bodorku nego i za mnoge druge vrste riba. Po mom mišljenju, najbolje je iskoristiti poslepodnevne časove, pa sve do večeri. Šta se tiče prihrane ribe, lično je često ne upražnjavam, no svakako bi trebalo. Ne puno. Tek onoliko da održi jato baciti malo primame s vremena na vreme, bilo kupovne ili neke domaće smese. I isključivo pecati u donjem sloju vode, skoro pa pri dnu. Iz razloga što površina prepuna sitne bele ribe koja vreba sve šta padne u vodu, pogotovo pliske i kauglera. Udarci bodorke su jako osetljivi, a nekada mnogo pipljivo uzimaju. Uglavnom se manifestuje tako što plovak lagano se nakrene i polako se potapa.

Mamci koje koristim za bodorku jesu crvene gliste najčešće pa potom crvići. Nemoguće je potpuno selektovati bodorku u toku jednog pecanja, ali bar promena temperature vode smanji aktivnost sitne ribe. I naravno, kukuruz zelenjak. Mamac koji mnoge ribe obožavaju pa i svaka iole veća bodorka ga neće zaobići. Jedan klip je sasvim dovoljan za jedno pecanje. Ima i za namamčiti, a može se i prihraniti kojom šakom sa njim. Kukuruzna zrna iseći nožem uzduž, tako da ispuštaju mleč iz sebe i privlače ribu. Sitna, ali meni jako draga riba za pecanje.

Tekst i slike: Vojo Romić

Bistro!

Na svakom koraku

Eh, varaličarenje klena. Samo po sebi je izazov pa mi je zato i najomiljeniji vid pecanja. Po četvrti put pišem o njemu, a valjda ne i poslednji. Ove godine sam odlučio ozbiljnije da se posvetim jednoj posebnoj vrsti varaličarenja koja je zadnjih godina sve popularnije među našim ribolovcima, a to je ultra lako varaličarenje.

Mnogi ribolovci koji varaličare na ultra lako najradije pecaju kostreše (bandare) i pastrmke. Pored njega klen je takođe vrsta koju mnogi često pecaju ovom tehnikom. Razlog je jer ove ribe nemaju neku veličinu pa stoga, ne treba neki zahtevan pribor za njih. Štapovi težine bacanja do 10 grama su sasvim dovoljni za njih. Velika većina ribolovaca, pa tako i ja, peca ultra lakim kompletima čisto radi ličnog užitka.

Konačno u junu, temperatura vode je bila idealna za gaženje i preko pojasa. Za ultra lako sam se odlučio malo da s vremena na vreme odmorim od svog standardnog “robusnog’’  kompleta kojim ganjam krupnije klenove i da malo uživam sa pecanjem manjih, ali daleko brojnijih klenova. Štap koji sam ovom prilikom koristio je D.A.M. Effzett Meth t.b. 1-5g dužine 1,8m, s time što je štap malo ostao kraći zbog moje nepažnje. No sve u svemu, sa ovim štapom sam poprilično zadovoljan. Samo da mu nađem još odgovarajuću mašinicu.

Klen je u reci na kojoj pecam najbrojnija riblja vrsta. Mogu se upecati klenovi raznih veličina. Od onih veličine akvarijumskih ribica pa do onih dvokilaša koje nisam nikako ulovio, ali verujem da ih ima. Pri pecanju ultra lakim, obilazio sam većinom plitke terene. Uglavnom gde su dubine do metar, a pecao sam čak i gde vode nema ni do kolena. Lovio sam ih na skoro svakom mestu, na svakom koraku. Gde god sam zabacio. Pošto se gazi kroz vodu, gledam da što opreznije priđem poziciji i tek onda bacam. Ne pecam sa obala jer su ovom periodu jako zarasle i nepristupačne. Možda će nekome ovo izgledati nebitno, ali ja lično prilikom gaženja kroz vodu, uvek gledam da idem uzvodno dok pecam. Rezultati su mnogo bolji nego kada gazim nizvodno. Uglavnom prečešljam svako mesto varalicama. Klenovi su sitni, ali jako halapljivi. U više navrata mi se dešavalo da riba pokupi varalicu čim padne u vodu, šta mi je jako drago i volim kad se to zadesi. Ono šta mi se takođe dešavalo jeste da pliska iliti dvoprugasta uklija uzme vobler. Prosečno po svakom pecanju pored klenova ulovim i dve-tri pliske. A klenova uvek bude oko petnaestak ili dvadeset komada. Od kojih su skoro svi vraćeni, jer mi je ultra lako više za uživanje u ribolovu. Klenovi su u proseku bili po 15 cm, a bilo je i većih, pa i baš malih. Nisu mnogo zahtevne ribe za pecanje, non stop su aktivne pa njihov ribolov može biti baš zabavan i zanimljiv.

Za ribolov sam koristio često Ujka skakavca u BFT dekoru. A odlično su mi se pokazali i Ugly Duckling tonući voblerčići od 3cm. Ove varalice su odlično odradile posao tamo gde obični vobleri ne bi iz razloga jer nemaju zvečku i ne plaše ribu u plitkoj vodi. Do skora sam verovao da samo vobleri sa zvečkom love. No jedan kolega me uverio, a i sam lično sam se video da i vobleri bez zvečke u određenim situacijama znaju biti ''ubistveni''. Napomenuo bih takođe da sam sa trokuka na varalicama odstranio kontra kuke. Znači, što više sportski. Manje povređene ribe i lakše se otkačava.

Tekst i slike: Vojo Romić

Bistro!

Laka dubinka i debela glista

Sunčan i prijatan dan. Uzeli ste štapove i idete na pecanje da iskoristite malo slobodnog vremena. Došli ste, rasklapate štapove, mamčite udice i zabacujete. Nedugo zatim ukazuje se aktivnost ribe i na udici se ubrzo nalazi riba tamnih leđa i žućkastog stomaka veličine prsta i koja je progutala udicu duboko. Na sam njegov pomen mnogim ribolovcima će presesti pecanje. U više navrata sam hteo da pišem o ovome, no nisam jer sam znao kakve komentare će da izazove. Sada pišem na svoju odgovornost pa šta bude da bude. Ovaj tekst koji upravo čitate jeste o ciljanom lovu američkog somića na tekućoj vodi. Eh, zašto pišem baš o njemu? U mnogo navrata sam pisao o pecanju mnogih plemenitijih riba, pa zašto ne bih i o njemu?

Cverglan je invazivna vrsta ribe koja je u naše vode dospela krajem pretprošlog veka. Česta je pojava u mnogim stajaćim vodama, ali ga i ima i na tekućicama, kao što je slučaj sa vodom na kojoj ja pecam. Po meni, ribolov njega zna da bude baš zanimljiv, a i produktivan. Pecam ga takođe i iz razloga jer je jako ukusan. Nije mi kao mnogima mrska ova riba, jer nismo svi pravljeni na isti kalup, no nije ni meni po volji kad se zakači onaj veličine prsta i proguta udicu ''do repa'' i još te ubode u prst.  Nije mi ni drag, ali svakako je bolji on nego glavoč ili sunčica na udici.

PRIBOR: O priboru za lovu američkog somića i ne vodim mnogo računa, jer somići nisu mnogo izbirljive ribe. Bitno je samo dobro prezentovati mamac. Za ovaj vid ribolova koristim laku dubinku tj. 15 ili 20 grama kliznog olova. A od štapova koristim kineski puni dvodelac od 1,8m. Mašinica takođe kineska sa najlonom promera otprilike 0,25mm, podvez 0,18mm dugačak oko 30-ak cm. Udice veličine 8 ili 10 zavisno od mamca.

Krupniji se odlično pecaju na parče ribe

RIBOLOV: Iz ličnog zapažanja mogu reći da je ova riba u hladnom delu godine aktivna samo noću ili ranim jutrom, a preko dana vlada mrtvilo. Aktivnost somića na vodotoku gde pecam počinje oko sredine maja i traje sve do ozbiljnijih zahlađenja. U toplom periodu su najaktivniji od 17 časova pa sve do zalaska sunca, kada im aktivnost potpuno prestaje. Treba posebno obratiti pažnju na odabir mesta. Somići se na tekućoj vodi drže isključivo dubljeg priobalja sa mirnim tokom i striktno se drže dna i samog donjeg sloja vode. Iz ovog razloga koristim dubinku radije nego plovak. Pecao sam ih takođe i na plovak u manjim uvalama, ali mnogo bolje se prolazi ako se mamac fiksira za dno. Kako mnogi kažu ''nema mamca koji neće uzeti'', šta ne znači da ću namamčiti sve šta mi dopane po ruku. Čuo sam čak i tvrdnje da će uzeti i opušak od cigarete. Jednom prilikom ću pokušati i ovo da ''dokažem''. Ono šta još nisam naveo je to da su ove ribe posebno aktivne kad voda blago zamuti. U ovakvim uslovima gliste su mamci sa kojima nema greške. Bilo crvena, ritska ili kišna, samo da je što deblja i staviti je tako da joj visi jedan kraj i da je živahna. Za ove mamce idealna je udica veličine 10. Gliste takođe mogu biti dobar mamac u bistroj vodi.  Ali mamac koji mi se pokazao efikasnim jeste parče neke sitne bele ribe (bodorke, kedera, pliske...).  Lovi manje ribe nego gliste, ali su ribe krupnije. Sistem zabacujem uz obalu uglavnom, pogotovo kad je mutna voda. Na udarac ribe se ne čeka mnogo. Ribe su prosečno male, ali borbene. Kad se sve od gore sastavi, fino se prođe skoro svaki put. Upeca se finih riba, pa čak i onih omraženih veličine prsta. Iz tog razloga, vadilica za udice je deo pribora bez kojeg se ne ide na ovakvo pecanje. Od mnogih kolega sam čuo kako im kada ih ulovite treba odseći bodlje da ne ubadaju. Ja to ne praktikujem. Polako i strpljivo sa njima i nema uboda. Somiće uglavnom nosim kući, osim kada ih je malo. To je to. Krajnje prosto i jednostavno pecanje koje ne zahteva skoro ništa.

Tekst i slike: Vojo Romić

Bistro!

Veće dubine, veći klenovi

Konačno! Ponovo pišem o onome šta volim i u čemu uživam. A to je varaličarenje klena. Iako važi za jednu od borbenih riba, klen je mnogim varaličarima nezanimljiv za ribolov. Prvenstveno zbog svoje veličine. Često i uspešno ga mnogi pecaju na prirodne mamce, dok se malo koji varaličar apsolutno posvetio ciljanom varaličarenju klena, kao ja. Zapitaju se nekad ljudi zašto ga mi klenaroši toliko cenimo i poštujemo. Džaba objašnjavati. Ko ga nije pecao, nikad neće shvatiti.

Varaličarenje klena u najtoplijem delu godine zna biti s jedne strane jako produktivno, a s druge i jako zanimljivo jer je aktivnost klena na vrhuncu. Da, ali aktivnost svog klenovskog sveta. Najčešći ulovi su klenovi između 10 i 20 centimetara, a neretko se desi da varalicu pokupi klenčić jedva veći od nje same. Meni lično je drago kad se nešto dešava na vodi, samo nek ima neke akcije, ali s vremena i to postane dosadno i monotono i čovek se zaželi akcije, adrenalina, drilova... pa se postavi pitanje kako do krupnijeg ili pak kapitalnog klena u ovom delu godine.

Među pojedinim ribarima postoje tvrdnje da je klen glupa riba i najlakša za ribolov. Ovo potvrđujem, ali samo delimično. Klen do 20cm je halapljiv i kupi sve šta mu mrda pred nosom. Klenovi veći od 20 cm su ipak malo oprezniji i ne uzimaju sve na prvu. Klenovi preko kilograma na mnogim našim vodama nisu retkost, ali ove ''lisice'' nije uopšte lako prevariti. A i znaju da naprave problema i prilikom zamaranja.

Ovo proleće mi nije donelo mnogo klenova, ali zato su klenovi bili krupni. Period ranog aprila je po meni najbolji za lov velikih. Dok je u najtoplijem delu godine skroz druga priča. Konačno u junu (pa i ranije) je počela sezona šorceva i papuča, a isto tako i sezona gaženja kroz vodu. Meni najlepši ribolov. Klen je riba iz roda ciprinida koja se mresti duže nego ostale iz iste porodice. Tako da nije retkost da mrest uđe u jun, a ja sam čak krajem jula lovio klenove koji su ispuštali mleč. Junski period bi ja uporedio sa onim ranim aprilskim. Riba se i dalje mresti na nekim mestima, temperatura vazduha je prijatna, jedino što je voda toplija nego u aprilu. U ovom periodu pribegavam maltene istoj taktici kao i u periodu ranog proleća. Bacam tonuće voblere oko prepreka u vodi pri obali i pokušavam da ih vodim što sporije. S izuzetkom što počinjem takođe i sa upotrebom plivajućih voblera katkad.

U najtoplijem delu godine, kada dnevne maksimalne temperature ne idu ispod 25-30 stepeni, površinske varalice u obliku skakavaca čine se kao najbolja ideja. Tik ispod granja ili na kakvom plitkom prelivu skakavac predstavlja laku hranu klenu koji vreba skoro sve što padne u vodu. Samim time što je površinska varalica, ne može se očekivati neki krupan ulov na nju. Najveći klen kojeg sam ulovio na skakavca je možda bio oko 300 grama. Ova varalica možda lovi mnogo više ribe nego uobičajeni vobleri, ali ribe su daleko sitnije.

S toga, plićake treba izbegavati ako želimo prevariti nekog krupnog glavonju. A i iz razloga jer se kada voda dođe do određene temperature, u toplom priobalju počne da se stvara nekakva zelena alga koja se pri ribolovu kači za trokuke i time uveliko ometa ribolov. Krupnu ribu znači treba potražiti u dubini i to što većoj. Treba obratiti pažnju da ti virovi na kojima pecamo budu zaklonjeni od sunca.  Početkom proleća nisam hteo pecati ultra lakim kompletom a sada sam pecao sa njim samo u određenim situacijama. Iz razloga što voblere nisam mogao dovesti na željenu dubinu sa tim kompletom. Najradije sam pecao sam sa svojim vernim Mikado Liberty Traveller štapom od 2,10m i t.b. 10-30g i mašinicom Mitchel Tanager FD2000, a za ultra lako sam koristio štap D.A.M. Effzett Meth t.b. 1-5g dužine 1,80m. Najlon koji sam koristio pre par meseci sam morao da promenim jer je počeo da se haba. Zamenio sam ga sa Falcon Boxerom od 0,18mm. Isključivo sam koristio tonuće voblere od oko 3 ili 4cm i pridržavao sam se onog zlatnog pravila – prirodni dekor za bistru vodu a drečavi za blago mutnu. Vobler pustim da tone što duže pa onda počinjem sa laganim namotavanjem. Koristio sam takođe i plivajuće, ali samo u određenim situacijama. Kao npr. kada bacam nizvodno paralelno sa rečnim tokom i dubinama oko jedan do jedan i po metar. Ulovi sitnog klena na većim dubinama su uobičajena pojava, ali na tim dubinama je mnogo veća šansa za ulov velike ribe. Kao što sam naveo, ja lično za lov velikih klenova preferiram voblere od 3-4cm, no nemojte se ustručavati ni ponuditi mu veće pa čak i dvodelne voblere od 6-7cm. Glavonje i od pola kilograma ovakve varke gutaju bez problema. Šta se tiče marke voblera, sa našim domaćim proizvođačima nema greške. Goldy, Ugly Duckling, Vidra, Ujka i još mnoge druge ''kruškice su uglavnom lovne. Kao i mnogi drugi varaličari na vodu nosim sve varalice, a imam svojih nekoliko omiljenih i u toku pecanja samo njih koristim.

Istakao bih takođe to da u ovim vrelim danima, svaka pa i najmanja promena vremena pokreće ribu i razbija onu običajenu letnju letargiju koja može da traje i sedmicama, šta treba iskoristiti (blaga kiša, blago zahlađenje ili naoblačenje i slično). Kao i uvek u ribolov ne bi trebalo ići pre pet-šet sati popodne. Klenovi, i to oni krupni najbolje uzimaju u večernjim časovima tako da nema potrebe ići po najjačem suncu goreti bezveze. Rani jutarnji period je takođe dobar mada ja lično nisam ljubitelj jutarnjeg pecanja. Veliki klenovi važe za plašljive ribe i nimalo ih nije lako nadmudriti. Osim toga, nije ih lako ni pronaći. Pri dolasku na poziciju, što opreznije prići i praviti što manje buke, pogotovo ako se gazi kroz vodu šta je u ovom periodu često jer većina obale je obrasla u gustu travu i rastinje. Prvi zabačaji i prvih par metara vođenja varalice su presudni za ulov krupnog klena. Ako se prethodno zakači sitniji možemo slobodno ići dalje jer će taj sitniji svojim pljuskanjem i praćkanjem poplašiti one najkrupnije, no nije uvek pravilo.

Sezona je tek počela, riba je bilo, a izdvojio bih ovom prilikom ulov klena od 39cm kojeg sam dobio na Ujka vobler od 3,4 cm u BFT dekoru. Savladao sam ga posle kratke, ali baš napete i neizvesne borbe. Pošto je mali vodotok u pitanju, ovoliki klenovi su i premija.

Za kraj bih vam još preporučio da sa ovakvim ribama budete jako oprezni prilikom prihvatanja rukom, šta ja uglavnom i radim. Klenovi važe za borbene ribe. Trenutak nepažnje i vrlo lako možete dobiti trokuku u prst. A vađenje vađenje varalice iz svake krupne ribe preporučujem da radite kleštima.

Tekst i slike: Vojo Romić

Bistro!