Krupan cverglan u rano proljeće

Obično ljudi pokušavaju da izbjegnu ovu napast, mada ima i onih koji rade upravo suprotno. Postoje tri vrste ljudi koji ciljano pecaju američkog somića iliti cverglana, terpana, klintona, manjova. Prvi, oni koji vole da ga jedu. Drugi, oni koji nemaju ili ne znaju ništa drugo da upecaju. I treći, oni kojima je stvarno dosadno.

ZAŠTO GA MNOGI MRZE?

Cverglani su ribe koje se kreću u jatima. Gdje upecamo jednog, tu su i ostali. Poznat je kao svaštojed među ribama naših voda, tako da nije rijetkost da nam u toku čitavnog pecanja on bude jedini ulov. Prosječan cverglan na našim vodama iznosi nekih desetak centimetara. Skoro svaki guta udice toliko duboko da bez vadilice ili kliješta je ribolov nemoguć. I naravno, ono po čemu je najomraženiji – bodlje. Iza škrga i na leđima im se nalazi po jedna bodlja čiji ubod zna da bude poprilično bolan.  I zamislite sad, na udicu vam dođe patuljasto somče veličine prsta, proguta udicu do guzice i još vas ubode u prst. I poslije njega još jedan i još jedan i još jedan....

Ja iskreno ne bih precizno mogao reći u koju kategoriju bih svrstao samog sebe. Najvjerovatnije u onu treću. U periodu ranog proljeća nije mnogo ribe aktivno pa se tradicionalno kao i svake godine odlučujem da pecam ove napasti koje su na stajaćim vodama koje postaju sve toplije, sve aktivniji. Iako je poznat kao riba najtoplijeg dijela godine, uz određene uslove uspješno se  može pecati i u ovom prevrtljivom periodu. I to oni krupni.

Za ribolov američkog somića u ovom periodu biram striktno stajaće vode, čiji su oni najčešći stanovnici. Za ribolov biram male, izolovane stajaćice sa zamuljenim dnom i relativno malom dubinom. Na primjer kao što su stara riječna korita ili kopovi šljunka.

Najbolji izbor za lov cverglana je plovkarenje. Lov cverglana ne zahtjeva neki prenapucan pribor poznatih marki, tako da nam je sasvim dovoljan teleskop do dug 3-4 metra. Najloni debljine 0,22-0,25mm, plovak nosivosti 3-4 grama i udice veličine 6-8.

Cverglani kao i njihovi veliki „rođaci“ (Silurus glanis) s povećanjem temperature vode počinju da se intenzivnije hrane, ali ipak ne možemo očekivati da ćemo ih se napecati u ovom periodu. Iz mojih zapažanja, tokom hladnijeg dijela godine aktivni su samo preko noći ili u rano jutro, dok su preko dana apsolutno nezainteresovani ma šta god im ponudili na udici. Stoga, najbolje doba dana za ribolov je rano jutro. Sisteme zabacujem u najdublje dijelove vode, posebno uz priobalje ako je moguće. Udica treba da bude što bliže dnu. Udarci su veoma pipljivi. Čim plovak počne da mrda, pustite ga neka zagrize pa onda vadite.

Najbolji mamci za lov krupnih „amerikanaca“ u rano proljeće jesu gliste. Mogu da posluže bilo koje. Crvene, ritske, bijele, kišne. U hladnijim danima crvene gliste će biti dobar izbor, a sa povećanjem temperature povećava se aktivnost i sitne bijele ribe pa ove i neće biti baš lovne. Najbolje od svih glisti, po mom izboru, su bijele. Žilave su, teško se skidaju, i što je bitno sitna riba ih izbjegava. Gliste najčešće kačim kao na slici, tako da visi. To cverglan obožava i takvo kačenje daje najbolje rezultate. Ponekad nakačim i čitav snop glisti, ili kao parče, ali rijetko.

Za kraj, obavezno nosite kliješta da vadite udice. Duboko gutanje udice je nemoguće izbjeći u ribolovu američkog somića. Svi mi kunemo i proklinjemo onog somića veličine prsta, ali kad na udici se nađe komad od 200 grama pa na više... eee to je već nešto.

Tekst i slike: Vojo Romić

Bistro!

Laka dubinka i debela glista

Sunčan i prijatan dan. Uzeli ste štapove i idete na pecanje da iskoristite malo slobodnog vremena. Došli ste, rasklapate štapove, mamčite udice i zabacujete. Nedugo zatim ukazuje se aktivnost ribe i na udici se ubrzo nalazi riba tamnih leđa i žućkastog stomaka veličine prsta i koja je progutala udicu duboko. Na sam njegov pomen mnogim ribolovcima će presesti pecanje. U više navrata sam hteo da pišem o ovome, no nisam jer sam znao kakve komentare će da izazove. Sada pišem na svoju odgovornost pa šta bude da bude. Ovaj tekst koji upravo čitate jeste o ciljanom lovu američkog somića na tekućoj vodi. Eh, zašto pišem baš o njemu? U mnogo navrata sam pisao o pecanju mnogih plemenitijih riba, pa zašto ne bih i o njemu?

Cverglan je invazivna vrsta ribe koja je u naše vode dospela krajem pretprošlog veka. Česta je pojava u mnogim stajaćim vodama, ali ga i ima i na tekućicama, kao što je slučaj sa vodom na kojoj ja pecam. Po meni, ribolov njega zna da bude baš zanimljiv, a i produktivan. Pecam ga takođe i iz razloga jer je jako ukusan. Nije mi kao mnogima mrska ova riba, jer nismo svi pravljeni na isti kalup, no nije ni meni po volji kad se zakači onaj veličine prsta i proguta udicu ''do repa'' i još te ubode u prst.  Nije mi ni drag, ali svakako je bolji on nego glavoč ili sunčica na udici.

PRIBOR: O priboru za lovu američkog somića i ne vodim mnogo računa, jer somići nisu mnogo izbirljive ribe. Bitno je samo dobro prezentovati mamac. Za ovaj vid ribolova koristim laku dubinku tj. 15 ili 20 grama kliznog olova. A od štapova koristim kineski puni dvodelac od 1,8m. Mašinica takođe kineska sa najlonom promera otprilike 0,25mm, podvez 0,18mm dugačak oko 30-ak cm. Udice veličine 8 ili 10 zavisno od mamca.

Krupniji se odlično pecaju na parče ribe

RIBOLOV: Iz ličnog zapažanja mogu reći da je ova riba u hladnom delu godine aktivna samo noću ili ranim jutrom, a preko dana vlada mrtvilo. Aktivnost somića na vodotoku gde pecam počinje oko sredine maja i traje sve do ozbiljnijih zahlađenja. U toplom periodu su najaktivniji od 17 časova pa sve do zalaska sunca, kada im aktivnost potpuno prestaje. Treba posebno obratiti pažnju na odabir mesta. Somići se na tekućoj vodi drže isključivo dubljeg priobalja sa mirnim tokom i striktno se drže dna i samog donjeg sloja vode. Iz ovog razloga koristim dubinku radije nego plovak. Pecao sam ih takođe i na plovak u manjim uvalama, ali mnogo bolje se prolazi ako se mamac fiksira za dno. Kako mnogi kažu ''nema mamca koji neće uzeti'', šta ne znači da ću namamčiti sve šta mi dopane po ruku. Čuo sam čak i tvrdnje da će uzeti i opušak od cigarete. Jednom prilikom ću pokušati i ovo da ''dokažem''. Ono šta još nisam naveo je to da su ove ribe posebno aktivne kad voda blago zamuti. U ovakvim uslovima gliste su mamci sa kojima nema greške. Bilo crvena, ritska ili kišna, samo da je što deblja i staviti je tako da joj visi jedan kraj i da je živahna. Za ove mamce idealna je udica veličine 10. Gliste takođe mogu biti dobar mamac u bistroj vodi.  Ali mamac koji mi se pokazao efikasnim jeste parče neke sitne bele ribe (bodorke, kedera, pliske...).  Lovi manje ribe nego gliste, ali su ribe krupnije. Sistem zabacujem uz obalu uglavnom, pogotovo kad je mutna voda. Na udarac ribe se ne čeka mnogo. Ribe su prosečno male, ali borbene. Kad se sve od gore sastavi, fino se prođe skoro svaki put. Upeca se finih riba, pa čak i onih omraženih veličine prsta. Iz tog razloga, vadilica za udice je deo pribora bez kojeg se ne ide na ovakvo pecanje. Od mnogih kolega sam čuo kako im kada ih ulovite treba odseći bodlje da ne ubadaju. Ja to ne praktikujem. Polako i strpljivo sa njima i nema uboda. Somiće uglavnom nosim kući, osim kada ih je malo. To je to. Krajnje prosto i jednostavno pecanje koje ne zahteva skoro ništa.

Tekst i slike: Vojo Romić

Bistro!

Riba na dohvat ruke

Početak septembra – kraj leta se već nazire. Vodostaji mrtvaja na kojima pecam je iz dana u dan sve manji. Iako sam unapred znao da su uslovi skoro nemogući, odlučio sam da ipak odem u par izlazaka.

Otišao sam na mrtvaju koju najčešće posećujem (koja je opisana u tekstu na mom blogu pod nazivom Karaščići iz trave). Na mnogim pozicijama koje su ove godine davale odlične rezultate, pecanje je bilo onemogućeno zbog niskog  vodostaja, a neke pozicije su i potpuno presušile. Sišao sam na mesto na koje se u normalnim okolnostima zabacuje plovak.

Pecao sam sa najobičnijim trodelnim petljašem od bambusa sa plovkom od 3 grama, osnovnim najlonom 0,25 mm,  četiri olovne sačme za otežanje, predvezom 0,18 mm i udicom nepoznate marke veličine 12. Dubina na mestu gde sam pecao je iznosila nekih pola metra. Dno ove mrtvaje je potpuno prekriveno muljem i granjem pa sam pažljivo nameštao dubinu. Predvez sam skratio za oko pet centimetara i plovak približio što bliže olovu, jer se samo na taj način moglo pecati.

Na ribolov nisam dolazio previše kasno (negde oko podne). Riba je najbolje uzimala čim sam stigao na poziciju. U prvom izlasku sam najbolje prošao. Ulovio sam četrnaest lepih babuški, i po nekoliko sitnih cverglana i sunčica. U sledećih nekoliko izlazaka je bilo oblačno vreme i babuška je prosto bila nezainteresovana za bilo koji mamac. Jedino što sam ulovio je jedna crvenperka i mnoštvo sunčica. Kao mamac sam koristio crvene gliste, crviće i beli hleb. Sve mamce su ribe podjednako uzimale. Crvene gliste i crviće su uzimale ponajviše sitne sunčice, potom babuške i cverglani. Kao najbolji mamac se pokazao beli hleb kojeg su uzimale samo babuške koje su sve bile skoro iste veličine. Kao što sam naveo u početku teksta, nivo vode na ovoj mrtvaji je sve niži, pa se ubrzo nadam padavinama da bar malo ublaže patnju ribama iz ove vode.

Tekst i slike: Vojo Romić

Bistro!

Riblje šnicle

Riblja kuhinja naših prostora je veoma raznovrsna. Ona obuhvata mnoga jela kao što su riblja čorba, šaran na novosadski način, štuka u kajmaku, pastrmka na žaru i brojni drugi specijaliteti. No kako spremiti gomilu sitne bele ribe koja nema neku pristojnu veličinu? Mnogi već unapred znaju da su riblje šnicle najbolje rešenje. Za one manje upućene kolege, u ovom tekstu ću objasniti kako napraviti šnicle od te ribe koju je teško spremiti u tavi.

Za spremanje šnicli najpogodnija je bela riba (bodorka, plotica, jaz, klen, deverika i druga slična riba). Ja najčešće za ovo koristim alohtone vrste riba (babuška, cverglan,  sunčica) jer na njih ne postoji lovostaj ni minimalna mera i dnevno možemo poneti neograničenu količinu. U ovom slučaju koristim babušku i cverglana. Mnogi će zamerati što stavljam i cverglana u šnicle jer smatraju da se one moraju praviti striktno od bele ribe. Cverglan se može koristiti samo u slučaju ako se meša sa mesom druge ribe.

Potrebne namirnice:

(za pet osoba)

3 kg sveže ribe

2 glavice crnog luka

4 češnja belog luka

1 jaje

200 gr prezli

začini (so, biber, vegeta, mlevena slatka paprika)

Način pripreme:

Ribu očistiti od ljuske i iznutrica i potom ostaviti u frižider da odstoji. Izvaditi iz frižidera pa odstraniti glave i repove. Cverglanu odstraniti i leđnu peraju. Svu ribu samleti u mašini za mlevenje mesa. U samlevenu mesnu masu dodati sitno sečeni crni i beli luk, prezle i jedno jaje da masa malo naraste. Potom začiniti sa jednom supenom kašikom vegete, jednom kafenom kašikom bibera i mlevene slatke paprike. Soli dodati po ukusu. Sve dobro promešati pa oblikovati u šnicle i peći u dubokoj masnoći.

Tekst i slike: Vojo Romić

Prijatno!

Karaščići iz trave

 Krajem jula prošle godine, vraćajući se iz ribolova, prolazio sam pored jedne bare koja je udaljena samo dva minuta hoda od moje kuće. Crna voda u ovoj bari nije puno obećavala, ali sam ipak odlučio da zabacim plovak. Na moje iznenađenje, plovak je odmah počeo da "pleše" i posle par promašaja sam imao čebačoka veličine malog prsta. Posle ove ribice i par promenjenih pozicija sam ulovio jednu babušku i tri cverglana kakva još do tad nisam ulovio. Ovo me je motivisalo da češće posećujem ovu baru.

Mesto na kojem pecam

Ova vodu ja zovem bara zbog crne vode, mnogo priobalnog rastinja i male dubine. Ona je ustvari mrtvaja koja je veštački odsečena od glavnog toka šezdesetih godina prošlog veka radi sprečavanja poplava. Široka je pet, a duboka jedan metar. Riblji fond čine babuška, cverglan, amurski čebačok, sunčica, crvenperka, a prema nekim pričama čak i linjak. Ovakvih mrtvaja u mojoj okolini ima tridesetak, ali samo ova u najvećem delu godine ima vode.

Ovaj cverglan je pružio solidan otpor

Početak ove godine na ovoj vodi su obeležili krupni cverglani na bele gliste. Crvene gliste nisu davale dobre rezultate jer su se lako skidale sa udice i jer riba početkom godine nije bila mnogo aktivna pa sam morao čekati topliji deo godine da nešto upecam na njih.

Sredinom juna ove godine sam se ozbiljnije posvetio ribolovu na ovoj vodi. Najviše sam isčekivao babušku. Na mesto sam bio oko pet sati posle podne. Od štapova sam poneo trodelni meč štap i laganu dubinku. Na trodelcu sam imao najlon 0,20 mm, plovak 2 grama i udica veličine 12.

Ubrzo sam zabacio oba štapa. Znajući da je dno ove bare puno granja, napravio sam dubinku sa trokrakom virblom, tako da mamac bude malo iznad dna. Ali mi ni to nije pomoglo pa sam batalio dubinku i pecao samo na plovak. Na poziciji ispred mene, odmah uz suprotnu obalu riba je konstantno dirala, ali nisam ulovio nijednu. Pretpostavio sam da su u pitanju čebačoci, koje sam lovio na ovoj poziciji par puta, pa sam zabacivao malo dalje uz samu travu.

Ovo zabacivanje je davalo bolje rezultate. Udarali su cverglani raznih veličina. Jedan od njih, nevelik, ali je bio dovoljan da na štapu težine bacanja 10-25 grama pruži solidan otpor. Odlučio sam da zabacujem još dalje, ali to nije bilo moguće da takozvanim zabacivanjem "iz ruke", pa sam morao da zabacujem na trzaj iza sebe. Ovo nije bilo lako, s obzirom da je duvao vetar. Lagan, ali dovoljan da ometa plovkarenje, Na ovo mesto sam imao par uspešnih zabačaja i u skoro svakom sam imao ribu koju sam i isčekivao - babušku.

Ovo me je potaklo da se preselim na poziciju bliže tom mestu. Došao sam i zabacio tik uz travu na suprotnoj obali. U prvi mah se ništa nije dešavalo, ali je posle par minuta babuška proradila. Riba je radila sporadično i sve su bile nešto duže od prsta. Od mila sam ih nazvao karaščići, jer svojim tamnim leđima i žućkastim bokovima su me više podsećale na karaše nego na babuške.

Jedan od "karaščića" iz ove bare

 Često su menjali poziciju na kojoj rade. Ako nisu uz travu na desnoj strani onda su bili uz travu na levoj strani ili uz malo ostrvo pored mene. Dubina na kojoj sam pecao je šezdesetak centimetara. Kao mamac sam koristio crvenu glistu. Ribolov su uveliko otežavali neizbežni komarci i vodeno bilje ili takozvana žabokrečina čije kretanje je zavisilo od vetra. Malo posle ove lepe serije karaščića počeli su i ovde da se javljaju cverglani pa sam odustao od ribolova. Više zbog komaraca nego zbog cverglana. Ukupno sam ulovio 17 babuškica i 9 cverglana, uz puštanje neposredno posle ulova. Sve u svemu, lepi ulovi i još lepši ribolovni dan.

Tekst i slike: Vojo Romić

Bistro!