Zeleno iznenađenje

Do pre nekoliko decenija među ribolovcima se često spominjala jedna riba, riba maslinasto zelene boje, crvenkastih očiju i koja je prekrivena sa sluzi. Naravno, reč je o linjaku. Kako je vreme prolazilo o linjaku se sve ređe pričalo, a sve više bila je reč o babuški. ''Radi babuška'', ''Idemo vamo na babuške'', ''Ide babuška dobro, navatao sam dve pune kante''... sve je to postala svakondnevnica. Na linjaka se i nije mnogo obraćalo pažnju, sve dok su se babuškom punile kante. No, mnogi nisu ni bili svesni da je ona upravo odgovorna za smanjenje populacije linjaka kojega se mnogi još uvek rado sete. 

Linjaka zovu i doktorom među ribama jer je navodno njegova sluz lekovita te se ribe očešu o njega kada su povređene. Jednom prilikom sam bio prisutan kad je ulovljen linjak na jednom starom koritu Vrbasa. Pecali smo ja i moj stric jedan do drugoga u jednoj ''rupi'' potpuno okruženoj travom i ne mnogo dubokoj. I u jednom momentu on je na dva zrna šećerca dobio linjaka od nekih 25cm. Dok ga je stavio u kantu ja sam iz radoznalosti pokušavao da ga uzmem u ruke, no nikako mi nije uspevalo. Bio je mnogo sluzav i pun energije. Mogu zamisliti kako se tek na štapu bori.

Prvi

Godinama kasnije, pomislio sam da mi je to i prvi i jedini put da sam video linjaka i to da ću ga nadalje viđati samo na slikama. Pecao sam po mnogim vodama, ali njega nema pa nema. I šta ću nego pomirim se s tim, no ostade još u meni nade da će i mene jedan dan obradovati na udici njegova maslinasta boja. I tako je bilo do jednog toplog majskog dana. Po običaju, izašao sam na reku da ulovim štošta na glistu i dubinku, uglavnom sam ciljao američkog somića. U jednom trenutku da udici mi se nađe nešto, ne mnogo borbeno. Kako sam privukao, po obliku tela bi se reklo da je babuška. Ali ne. Na moje iznenađenje bio je to linjak. Malo bled zbog mutne vode, ali linjak. Bio sam sretan. Da ga i ja jednom ulovim. Napravim par slika i pustim ga nazad.

Dobro, ulovio sam linjaka. Bilo mi je drago da ih ima. Prošlo je nekih desetak dana i opet mi se na moje iznenađenje javio jedan, nedaleko od mesta na kom sam ulovio prethodnog, ovaj put je bio malo krupniji. Upecao sam ga na ritsku glistu na trometarskoj pecaljki. Uistinu je to bila borbena i energična riba za svoju veličinu. Ovo mi je počelo davati novu nadu i naslutio sam da će ih biti još. I bilo je, ali na drugim pozicijama na reci. Nakon ona dva kasnije sam dobio još dva, ali manja. Po veličini reklo bi se da su jednogodišnje ribe, šta bi značilo da su počeli da se mreste u reci. Za razliku od prethodna dva i nisam mnogo bio iznenađen kad sam ih ulovio, ali jesam bio sretan zbog njihovog prisustva u vodi.

Ovi moiji ulovi su i dokaz da linjaci nastanjuju i tekuće vode. Ne u onolikoj meri koliko i stajaće, ali ih ima. Počelo je polako da se popravlja. Naravno da neće biti kao pre, no možemo uvek truditi se da bude bolje. Svi moji linjaci su pušteni, a tako i ja vas savetujem, koliki god bio. Ako nećete zbog sebe, uradite to bar zbog sledećih generacija. Kao što jedna mudra poslovica američkih starosedelaca kaže ''Zemlju nismo nasledili od svojih predaka, već smo je pozajmili od svojih potomaka''.

Tekst i slike: Vojo Romić

Bistro!