U hladnim dubinama

Kao mali mnogo sam voleo leto. Letnji rasput, nikakvih briga i uglavnom sam vreme provodio pecajući. Plovak namontiran na stari grafitni varaličarac, kutija crvića i pravac na reku. Pliske, krkuše, sitan klen i retko koji veći. I dobro gledam kuda zabacujem. Kad otkinem udicu pravac kući. Sad kad imam tonu opreme, imam i tonu obaveza, ali to me ne sprečava da iskoristim svaki slobodan trenutak za ribolov. Ovu letnju sezonu ću upamtiti s jedne strane kao dobru, a s druge strane kao lošu. Dobra je što je bilo solidnih ulova, a loša zbog velikih vrućina i ekstremno niskih vodostaja.

Kao i svake godine, sredinom jula sam malo odličio da pauziram sa varaličarenjem i opredelio se za pecanje nekih mirnijih vrsta riba dubinskim metodom. Vodostaj na reci gde pecam ove godine je bio najniži otkad ja pamtim, šta je još više otežalo ribolov. Voda je bila toliko niska da su neke pozicije prosto nestale. Pecao sam na onim malobrojnim dubinama koje su ostale. Ali ne običnim dubinama, već u hladnim dubinama. Neki delovi reke Povelič su specifični po tome što imaju mnoštvo izvora na dnu te je voda tu uvek hladna pa ih zato zovem hladne dubine. Iako je vodostaj nizak, na ovim mestima ima dubine i do prsa. Nije mnogo, ali na ovako maloj reci jeste.

Za ribolov se za razliku od nekada, sada opredeljujem više za laku dubinku nego za plovak iz razloga jer je sistem fiksiran i mogu ga plasirati lakše do željene dubine. Pri ribolovu koristim svoj fider štap SPRO Pantera Feeder. Iako je ovo štap namenjen ribolovu hranilicom, meni se odlilno pokazao i za ovaj vid ribolova. Osnovni najlon promera 0,20mm, podvez 0,16mm i za otežanje koristim 15 ili 20 grama kliznog olova. Podvez uglavnom stavljam da bude tridesetak centimetara, a za udice sam koristio Gamakatsu vel. 12 i Trabucco Akura vel. 16. Ovo je jedan krajnje prost i jednostavan, a efikasan sistem, po mom mišljenju.

Sada se postavlja pitanje ''šta ciljano pecam?''. Odgovora i ima i nema. Moglo bi se reći sve šta naiđe, jer riblji fond ove rečice je toliko raznovrstan uprkos njenoj veličini. Babuške, bodorke, skobalji, klenovi, američki somići, nosare, plotice, pa čak i linjaci... sve ovo može da se nađe na udici pri ribolovu crvenom glistom. Krajem jula i početkom avgusta sam imao nekoliko dobrih izlazaka na vodu. Imao i sam i nekoliko tako reći slabijih izlazaka, ali je uprkos tome uvek fino biti na vodi i uživati u tim momentima. Pošto su obale obrasle u gustu travu, do pozicija sam se probijao gaženjem kroz vodu. Iako je riba na mestima gde pecam uvek aktivna zbog hladne vode, na vodu sam išao pred veče oko 5 ili 6 časova, da izbegnem visoke dnevne temperature koje su prelazile i četrdeset stepeni Celzijusa.

Jedan od nezvanih gostiju

Sistem plasiram u najveću dubinu, uz samu suprotnu obalu. Zabačaju moraju biti precizni, jer poznajem dno i znam gde se nalaze prepreke. I uvek sam gledao da zabacim baš u onu najdulju tačku. Riba je tokom svih izlazaka radila u serijama. Čas uzima, čas stane. Ulov je skoro uvek bio raznovrsan. Bilo je lepih babuški, američkih somića, bodorki, crnookih deverika, klenova, skobalja pa čak i nezvanih gostiju tj. par malih somova i jedan linjak koji su vraćeni. Bilo je takođe i spadanja lepih riba i razočarenja, ali sve je to deo ribolova. No, ulov su skoro uvek mahom činile babuške koje su po svemu sudeći aktivne zbog niskog vodostaja. Primetio bih i to da krkuše (govedarca) uopšte nije bilo dok je kedera bilo jako malo, šta je pomalo čudno, jer do pre nekoliko meseci su uveliko ometali ribolov.

Od mamaca sam koristio one meni najlakše dostupne. U većini slučajeva sam pecao sa crvenim glistama. Iako sam mislio da to neće biti dobra ideja zbog krkuše i kedera, pokazale su se kao dobre. Još jedan odličan i lako dostupan mamac koji sam koristio jeste kukuruz zelenjak kojeg u kasnom julu i ranom avgustu ima na sve strane. Nisam mnogo lovio na njega, ali sam imao lepih riba.

Mogu reći da je ovo bilo izuzetno fino leto za ribolov, ako se izuzmu one vrućine početkom avgusta i niski vodostaji. Fino se pecalo i odmaralo na vodi. Štošta se ulovilo, štošta pustilo. Bitno je izaći i uživati, a ulov je sporedna stvar u svemu tome.

Tekst i slike: Vojo Romić

Bistro!

Zeleno iznenađenje

Do pre nekoliko decenija među ribolovcima se često spominjala jedna riba, riba maslinasto zelene boje, crvenkastih očiju i koja je prekrivena sa sluzi. Naravno, reč je o linjaku. Kako je vreme prolazilo o linjaku se sve ređe pričalo, a sve više bila je reč o babuški. ''Radi babuška'', ''Idemo vamo na babuške'', ''Ide babuška dobro, navatao sam dve pune kante''... sve je to postala svakondnevnica. Na linjaka se i nije mnogo obraćalo pažnju, sve dok su se babuškom punile kante. No, mnogi nisu ni bili svesni da je ona upravo odgovorna za smanjenje populacije linjaka kojega se mnogi još uvek rado sete. 

Linjaka zovu i doktorom među ribama jer je navodno njegova sluz lekovita te se ribe očešu o njega kada su povređene. Jednom prilikom sam bio prisutan kad je ulovljen linjak na jednom starom koritu Vrbasa. Pecali smo ja i moj stric jedan do drugoga u jednoj ''rupi'' potpuno okruženoj travom i ne mnogo dubokoj. I u jednom momentu on je na dva zrna šećerca dobio linjaka od nekih 25cm. Dok ga je stavio u kantu ja sam iz radoznalosti pokušavao da ga uzmem u ruke, no nikako mi nije uspevalo. Bio je mnogo sluzav i pun energije. Mogu zamisliti kako se tek na štapu bori.

Prvi

Godinama kasnije, pomislio sam da mi je to i prvi i jedini put da sam video linjaka i to da ću ga nadalje viđati samo na slikama. Pecao sam po mnogim vodama, ali njega nema pa nema. I šta ću nego pomirim se s tim, no ostade još u meni nade da će i mene jedan dan obradovati na udici njegova maslinasta boja. I tako je bilo do jednog toplog majskog dana. Po običaju, izašao sam na reku da ulovim štošta na glistu i dubinku, uglavnom sam ciljao američkog somića. U jednom trenutku da udici mi se nađe nešto, ne mnogo borbeno. Kako sam privukao, po obliku tela bi se reklo da je babuška. Ali ne. Na moje iznenađenje bio je to linjak. Malo bled zbog mutne vode, ali linjak. Bio sam sretan. Da ga i ja jednom ulovim. Napravim par slika i pustim ga nazad.

Dobro, ulovio sam linjaka. Bilo mi je drago da ih ima. Prošlo je nekih desetak dana i opet mi se na moje iznenađenje javio jedan, nedaleko od mesta na kom sam ulovio prethodnog, ovaj put je bio malo krupniji. Upecao sam ga na ritsku glistu na trometarskoj pecaljki. Uistinu je to bila borbena i energična riba za svoju veličinu. Ovo mi je počelo davati novu nadu i naslutio sam da će ih biti još. I bilo je, ali na drugim pozicijama na reci. Nakon ona dva kasnije sam dobio još dva, ali manja. Po veličini reklo bi se da su jednogodišnje ribe, šta bi značilo da su počeli da se mreste u reci. Za razliku od prethodna dva i nisam mnogo bio iznenađen kad sam ih ulovio, ali jesam bio sretan zbog njihovog prisustva u vodi.

Ovi moiji ulovi su i dokaz da linjaci nastanjuju i tekuće vode. Ne u onolikoj meri koliko i stajaće, ali ih ima. Počelo je polako da se popravlja. Naravno da neće biti kao pre, no možemo uvek truditi se da bude bolje. Svi moji linjaci su pušteni, a tako i ja vas savetujem, koliki god bio. Ako nećete zbog sebe, uradite to bar zbog sledećih generacija. Kao što jedna mudra poslovica američkih starosedelaca kaže ''Zemlju nismo nasledili od svojih predaka, već smo je pozajmili od svojih potomaka''.

Tekst i slike: Vojo Romić

Bistro!

Potraga za krupnima

Kada se kod nas spomene cverglan iliti američki patuljasti somić, mnogi će prevrnuti očima i početi sa lošim rečima na njegov račun. Mnogi pokušavaju da nađu način kako da ga izbegnu, ali ne i ja. Sitan cverglan jeste napasan i apsolutno niko ga ne voli videti na udici. Iako mnogi pričaju svašta o njemu obradovali bi se kad bi im se na udici našao neki krupan ili čak oni popularni ‘’k’o pivska flaša’’. Ja i moj kolega sa njima nemamo problema i uživamo ih pecati. Prosečna lovna veličina američkog somića kod nas je ‘’kao prst”. U mnogim našim vodama ima i daleko krupnijih, ali se ređe love. U ovom kratkom tekstu ću probati da objasnim kako ja i kolega selektujemo krupne cverglane u moru sitnih.

Američki somići su zaposeli mnoge ravničarske stajaćice, tako da je malo voda koje se mogu pohvaliti da ih nema u njima. Vode na kojima ih mi pecamo su stare šljunkare u donjem toku Vrbasa (ovde poznatije kao majdani) kojih ima popriličan broj, a nekada pecamo i na starim koritima Vrbasa ako uslovi to dozvoljavaju. Riblji fond im je raznovrstan. Mogu fino da se pecaju babuške, somići, bodorke, crvenperke, bandari, štuke, a vodama u blizini Vrbasa mogu se naći mnoge druge vrste koje voda donese. U toplom delu godine mnoge ove vode zatvori trava ili im opadne nivo vode toliko da je ribolov nemoguć, tako da nam je izbor mesta za pecanje mali. Uglavnom biramo one poluzatravljene i sa većom dubinom.

Kao što sam u jednom prethodnom tekstu naveo, pribor za lov američkog somića ne treba da bude zahtevan, samo nek je funkcionalan. Zavisno na kojem majdanu pecamo, koristimo ili plovak ili dubinke, a nekad i oboje. Na manje zatravljenim i dubljim koristimo dubinke, a plovkom pecamo na onim sa mnogo vodene vegetracije i sa relativno malom dubinom. Meni lično je draže videti kad plovak krene lagano u stranu i da tone, nego kad se trese vrh štapa. Jedina bitna stavka oko pribora jeste veličina udice. Bitno je da ne bude ni premala ni prevelika. Takođe poželjno je staviti i malo deblji podvez. Somići nemaju zube, ali svojom ''četkom'' mogu itekako da oštete tanje najlone i tada lako dolazi do pucanja. Pri ribolovu dubinkom ne koristimo mnogo teška olova. Do 30 grama je sasvim dovoljno. A pri pecanju plovkom koristimo plovke nosivosti 3 do 5 grama.

Kolega i njegov ulov

Mamac koji koristimo da lov krupnih somića je parče ribe koje ulovimo na vodi. Uglavnom to bude bodorka, a kad nema nje dobar je i zlatonja (sunčica). Takođe nam se odlično pokazala i svinjska slezena, mamac kojim uspešno pecam klena zimi. Ja više za cverglana preferiram parče ribe, koje ne lovi mnogo, ali lovi krupne. Sisteme sa plovkom plasiramo dalje od sebe uz travu u vodi, a dubinke uglavnom na čistine. Cverglani ne uzimaju agresivno. Na plovku se udarac manifestuje tako što lagano titra i počne polako da tone. Treba ga pustiti da dobro zagrize, jer promašaji znaju da budu česti. Pošto su poznati kao ribe koje duboko gutaju, sa sobom obavezno nosite klešta ili vadilicu za udice. I na kraju, ako ste pročitali sve ovo, zapitate se zašto ih neko ciljano peca? Vode na kojima pecam polako propadaju i uništavane su. Dobro je kad i išta imamo u njima, a šta se sutra može desiti sa njima, nikad se ne zna.

Tekst i slike: Vojo Romić

Bistro!