U hladnim dubinama

Kao mali mnogo sam voleo leto. Letnji rasput, nikakvih briga i uglavnom sam vreme provodio pecajući. Plovak namontiran na stari grafitni varaličarac, kutija crvića i pravac na reku. Pliske, krkuše, sitan klen i retko koji veći. I dobro gledam kuda zabacujem. Kad otkinem udicu pravac kući. Sad kad imam tonu opreme, imam i tonu obaveza, ali to me ne sprečava da iskoristim svaki slobodan trenutak za ribolov. Ovu letnju sezonu ću upamtiti s jedne strane kao dobru, a s druge strane kao lošu. Dobra je što je bilo solidnih ulova, a loša zbog velikih vrućina i ekstremno niskih vodostaja.

Kao i svake godine, sredinom jula sam malo odličio da pauziram sa varaličarenjem i opredelio se za pecanje nekih mirnijih vrsta riba dubinskim metodom. Vodostaj na reci gde pecam ove godine je bio najniži otkad ja pamtim, šta je još više otežalo ribolov. Voda je bila toliko niska da su neke pozicije prosto nestale. Pecao sam na onim malobrojnim dubinama koje su ostale. Ali ne običnim dubinama, već u hladnim dubinama. Neki delovi reke Povelič su specifični po tome što imaju mnoštvo izvora na dnu te je voda tu uvek hladna pa ih zato zovem hladne dubine. Iako je vodostaj nizak, na ovim mestima ima dubine i do prsa. Nije mnogo, ali na ovako maloj reci jeste.

Za ribolov se za razliku od nekada, sada opredeljujem više za laku dubinku nego za plovak iz razloga jer je sistem fiksiran i mogu ga plasirati lakše do željene dubine. Pri ribolovu koristim svoj fider štap SPRO Pantera Feeder. Iako je ovo štap namenjen ribolovu hranilicom, meni se odlilno pokazao i za ovaj vid ribolova. Osnovni najlon promera 0,20mm, podvez 0,16mm i za otežanje koristim 15 ili 20 grama kliznog olova. Podvez uglavnom stavljam da bude tridesetak centimetara, a za udice sam koristio Gamakatsu vel. 12 i Trabucco Akura vel. 16. Ovo je jedan krajnje prost i jednostavan, a efikasan sistem, po mom mišljenju.

Sada se postavlja pitanje ''šta ciljano pecam?''. Odgovora i ima i nema. Moglo bi se reći sve šta naiđe, jer riblji fond ove rečice je toliko raznovrstan uprkos njenoj veličini. Babuške, bodorke, skobalji, klenovi, američki somići, nosare, plotice, pa čak i linjaci... sve ovo može da se nađe na udici pri ribolovu crvenom glistom. Krajem jula i početkom avgusta sam imao nekoliko dobrih izlazaka na vodu. Imao i sam i nekoliko tako reći slabijih izlazaka, ali je uprkos tome uvek fino biti na vodi i uživati u tim momentima. Pošto su obale obrasle u gustu travu, do pozicija sam se probijao gaženjem kroz vodu. Iako je riba na mestima gde pecam uvek aktivna zbog hladne vode, na vodu sam išao pred veče oko 5 ili 6 časova, da izbegnem visoke dnevne temperature koje su prelazile i četrdeset stepeni Celzijusa.

Jedan od nezvanih gostiju

Sistem plasiram u najveću dubinu, uz samu suprotnu obalu. Zabačaju moraju biti precizni, jer poznajem dno i znam gde se nalaze prepreke. I uvek sam gledao da zabacim baš u onu najdulju tačku. Riba je tokom svih izlazaka radila u serijama. Čas uzima, čas stane. Ulov je skoro uvek bio raznovrsan. Bilo je lepih babuški, američkih somića, bodorki, crnookih deverika, klenova, skobalja pa čak i nezvanih gostiju tj. par malih somova i jedan linjak koji su vraćeni. Bilo je takođe i spadanja lepih riba i razočarenja, ali sve je to deo ribolova. No, ulov su skoro uvek mahom činile babuške koje su po svemu sudeći aktivne zbog niskog vodostaja. Primetio bih i to da krkuše (govedarca) uopšte nije bilo dok je kedera bilo jako malo, šta je pomalo čudno, jer do pre nekoliko meseci su uveliko ometali ribolov.

Od mamaca sam koristio one meni najlakše dostupne. U većini slučajeva sam pecao sa crvenim glistama. Iako sam mislio da to neće biti dobra ideja zbog krkuše i kedera, pokazale su se kao dobre. Još jedan odličan i lako dostupan mamac koji sam koristio jeste kukuruz zelenjak kojeg u kasnom julu i ranom avgustu ima na sve strane. Nisam mnogo lovio na njega, ali sam imao lepih riba.

Mogu reći da je ovo bilo izuzetno fino leto za ribolov, ako se izuzmu one vrućine početkom avgusta i niski vodostaji. Fino se pecalo i odmaralo na vodi. Štošta se ulovilo, štošta pustilo. Bitno je izaći i uživati, a ulov je sporedna stvar u svemu tome.

Tekst i slike: Vojo Romić

Bistro!

Veće dubine, veći klenovi

Konačno! Ponovo pišem o onome šta volim i u čemu uživam. A to je varaličarenje klena. Iako važi za jednu od borbenih riba, klen je mnogim varaličarima nezanimljiv za ribolov. Prvenstveno zbog svoje veličine. Često i uspešno ga mnogi pecaju na prirodne mamce, dok se malo koji varaličar apsolutno posvetio ciljanom varaličarenju klena, kao ja. Zapitaju se nekad ljudi zašto ga mi klenaroši toliko cenimo i poštujemo. Džaba objašnjavati. Ko ga nije pecao, nikad neće shvatiti.

Varaličarenje klena u najtoplijem delu godine zna biti s jedne strane jako produktivno, a s druge i jako zanimljivo jer je aktivnost klena na vrhuncu. Da, ali aktivnost svog klenovskog sveta. Najčešći ulovi su klenovi između 10 i 20 centimetara, a neretko se desi da varalicu pokupi klenčić jedva veći od nje same. Meni lično je drago kad se nešto dešava na vodi, samo nek ima neke akcije, ali s vremena i to postane dosadno i monotono i čovek se zaželi akcije, adrenalina, drilova... pa se postavi pitanje kako do krupnijeg ili pak kapitalnog klena u ovom delu godine.

Među pojedinim ribarima postoje tvrdnje da je klen glupa riba i najlakša za ribolov. Ovo potvrđujem, ali samo delimično. Klen do 20cm je halapljiv i kupi sve šta mu mrda pred nosom. Klenovi veći od 20 cm su ipak malo oprezniji i ne uzimaju sve na prvu. Klenovi preko kilograma na mnogim našim vodama nisu retkost, ali ove ''lisice'' nije uopšte lako prevariti. A i znaju da naprave problema i prilikom zamaranja.

Ovo proleće mi nije donelo mnogo klenova, ali zato su klenovi bili krupni. Period ranog aprila je po meni najbolji za lov velikih. Dok je u najtoplijem delu godine skroz druga priča. Konačno u junu (pa i ranije) je počela sezona šorceva i papuča, a isto tako i sezona gaženja kroz vodu. Meni najlepši ribolov. Klen je riba iz roda ciprinida koja se mresti duže nego ostale iz iste porodice. Tako da nije retkost da mrest uđe u jun, a ja sam čak krajem jula lovio klenove koji su ispuštali mleč. Junski period bi ja uporedio sa onim ranim aprilskim. Riba se i dalje mresti na nekim mestima, temperatura vazduha je prijatna, jedino što je voda toplija nego u aprilu. U ovom periodu pribegavam maltene istoj taktici kao i u periodu ranog proleća. Bacam tonuće voblere oko prepreka u vodi pri obali i pokušavam da ih vodim što sporije. S izuzetkom što počinjem takođe i sa upotrebom plivajućih voblera katkad.

U najtoplijem delu godine, kada dnevne maksimalne temperature ne idu ispod 25-30 stepeni, površinske varalice u obliku skakavaca čine se kao najbolja ideja. Tik ispod granja ili na kakvom plitkom prelivu skakavac predstavlja laku hranu klenu koji vreba skoro sve što padne u vodu. Samim time što je površinska varalica, ne može se očekivati neki krupan ulov na nju. Najveći klen kojeg sam ulovio na skakavca je možda bio oko 300 grama. Ova varalica možda lovi mnogo više ribe nego uobičajeni vobleri, ali ribe su daleko sitnije.

S toga, plićake treba izbegavati ako želimo prevariti nekog krupnog glavonju. A i iz razloga jer se kada voda dođe do određene temperature, u toplom priobalju počne da se stvara nekakva zelena alga koja se pri ribolovu kači za trokuke i time uveliko ometa ribolov. Krupnu ribu znači treba potražiti u dubini i to što većoj. Treba obratiti pažnju da ti virovi na kojima pecamo budu zaklonjeni od sunca.  Početkom proleća nisam hteo pecati ultra lakim kompletom a sada sam pecao sa njim samo u određenim situacijama. Iz razloga što voblere nisam mogao dovesti na željenu dubinu sa tim kompletom. Najradije sam pecao sam sa svojim vernim Mikado Liberty Traveller štapom od 2,10m i t.b. 10-30g i mašinicom Mitchel Tanager FD2000, a za ultra lako sam koristio štap D.A.M. Effzett Meth t.b. 1-5g dužine 1,80m. Najlon koji sam koristio pre par meseci sam morao da promenim jer je počeo da se haba. Zamenio sam ga sa Falcon Boxerom od 0,18mm. Isključivo sam koristio tonuće voblere od oko 3 ili 4cm i pridržavao sam se onog zlatnog pravila – prirodni dekor za bistru vodu a drečavi za blago mutnu. Vobler pustim da tone što duže pa onda počinjem sa laganim namotavanjem. Koristio sam takođe i plivajuće, ali samo u određenim situacijama. Kao npr. kada bacam nizvodno paralelno sa rečnim tokom i dubinama oko jedan do jedan i po metar. Ulovi sitnog klena na većim dubinama su uobičajena pojava, ali na tim dubinama je mnogo veća šansa za ulov velike ribe. Kao što sam naveo, ja lično za lov velikih klenova preferiram voblere od 3-4cm, no nemojte se ustručavati ni ponuditi mu veće pa čak i dvodelne voblere od 6-7cm. Glavonje i od pola kilograma ovakve varke gutaju bez problema. Šta se tiče marke voblera, sa našim domaćim proizvođačima nema greške. Goldy, Ugly Duckling, Vidra, Ujka i još mnoge druge ''kruškice su uglavnom lovne. Kao i mnogi drugi varaličari na vodu nosim sve varalice, a imam svojih nekoliko omiljenih i u toku pecanja samo njih koristim.

Istakao bih takođe to da u ovim vrelim danima, svaka pa i najmanja promena vremena pokreće ribu i razbija onu običajenu letnju letargiju koja može da traje i sedmicama, šta treba iskoristiti (blaga kiša, blago zahlađenje ili naoblačenje i slično). Kao i uvek u ribolov ne bi trebalo ići pre pet-šet sati popodne. Klenovi, i to oni krupni najbolje uzimaju u večernjim časovima tako da nema potrebe ići po najjačem suncu goreti bezveze. Rani jutarnji period je takođe dobar mada ja lično nisam ljubitelj jutarnjeg pecanja. Veliki klenovi važe za plašljive ribe i nimalo ih nije lako nadmudriti. Osim toga, nije ih lako ni pronaći. Pri dolasku na poziciju, što opreznije prići i praviti što manje buke, pogotovo ako se gazi kroz vodu šta je u ovom periodu često jer većina obale je obrasla u gustu travu i rastinje. Prvi zabačaji i prvih par metara vođenja varalice su presudni za ulov krupnog klena. Ako se prethodno zakači sitniji možemo slobodno ići dalje jer će taj sitniji svojim pljuskanjem i praćkanjem poplašiti one najkrupnije, no nije uvek pravilo.

Sezona je tek počela, riba je bilo, a izdvojio bih ovom prilikom ulov klena od 39cm kojeg sam dobio na Ujka vobler od 3,4 cm u BFT dekoru. Savladao sam ga posle kratke, ali baš napete i neizvesne borbe. Pošto je mali vodotok u pitanju, ovoliki klenovi su i premija.

Za kraj bih vam još preporučio da sa ovakvim ribama budete jako oprezni prilikom prihvatanja rukom, šta ja uglavnom i radim. Klenovi važe za borbene ribe. Trenutak nepažnje i vrlo lako možete dobiti trokuku u prst. A vađenje vađenje varalice iz svake krupne ribe preporučujem da radite kleštima.

Tekst i slike: Vojo Romić

Bistro!

Lov babuške meč tehnikom na stajaćoj vodi

U oktobru 2014. godine sam se prvi put oprobao u meč ribolovu, a ove godine, tačnije sredinom avgusta sam odlučio da se više posvetim toj tehnici. Od sredine do kraja avgusta sam imao nekoliko cugova na babušku koji su se razlikovali u količini ulova. U dva najuspešnija sam imao 2,87 I 2,82 kg. Sve ribe su bile većinom babuške, sa izuzetko nekoliko bodorki i cverglana.

Skoro sve ribe su bile pristojne veličine

Za one koji nisu upućeni, meč tehnika je nastala u Engleskoj radi prilagođavanja ribolova tamošnjim vremenskim uslovima i služi prvenstveno za pecanje bele ribe na velikim daljinama po vlažnom i vetrovitom vremenu. Osnovne komponente su višedelni štap (male težine bacanja i sa velikim brojem provodnika kako se najlon ne bi lepio za štap), vegler (plovak koji se kači u samoj jednoj tački) i tonući najlon zbog vetra.

Ja sam koristio štap Geologic Set Match Start 390, težak svega 202 grama, težine bacanja 10-25 grama. Kao osnovni najlon sam koristio najlon koji je bio već namotan na mašinici kad sam kupio štap, a njegova debljina je bila po mojoj proceni 0,20 ili 0,18 mm. Za predvez sam koristio Berkley 0,16 mm, vegler marke Shakespeare, otežanje od četiri olovne kuglice, a kao stoper sam koristio olovnu dramliju zbog relativno male dubine vode.

Pošto ciljano želim da lovim babušku, upućujem se na stajaću vodu, čiji je ona najčešći stanovnik (a i sam meč ribolov je uobičajen samo na stajaćicama). Mesto na kome pecam je široko oko deset metara, s tim što je polovina prekrivena lokvanjima. Dubina se od obale pa sve do sredine blago spušta od jedan i po do dva metra. Na mesto dolazim veoma rano, još pre šest sati, dok je još maglovito. Ribu primamljujem sa Gold Fish primamom za babušku u koju još dodam malo pakovanje prezli i šaku crva. Pravim čvrste kugle i bacam što bliže lokvanjima. Za početak bacim par malih kugli radi ispitivanja apetita babuške. Stavljam mamac na udicu, zabacujem gde sam bacio kugle i radim jednu od bitnih stvari u meč ribolovu – potapam vrh štapa u vodu. Dubina na kojoj sam pecao je bila malo iznad dna, a iznosila je oko dva metra. Pri pecanju sa ovakvim štapovima meredov je obavezan deo pribora.

Jedan od uspešnih izlazaka

Raspon mamaca na koji možemo uspešno pecati babušku je veoma širok, a čine ga crvene gliste, crvići, šećerac, obični hleb, kuvana pšenica… No, svaki mamac se razlikuje od vode do vode. Tako, ja izbegavam crvene gliste u ovo doba godine jer sunčice, sitni cverglani i amurski čebačok ih napadaju čim padnu u vodu. Najbolje rezultate daju crvići, jer ih ima u primami i jer se teže skidaju sa udice, ali ni obični beli hleb babuška nije zaobilazila, dok je šećerac dao najmanje rezultata. 

Pri ovakvom pecanju najpogodnije je koristiti dva štapa na koje stavljamo različite dubine i različite mamce, radi pronalaženja kombinacije na koju riba toga dana uzima. Treba imati u vidu da je apetit babuške nepredvidljiv, šta znači ako smo danas ostvarili odličan ulov ne znači da će i sutra biti tako.

Tekst i slike: Vojo Romić

Bistro!

Jedan topli augustovski dan

Kraj jula i početak avgusta su doneli nagle promene temperature i vremenskih prilika. U ovom periodu su se smenjivali sunce, obaci, kiša i grmljavina, a čak je razlika temperature bila 15 stepeni . Opšte je poznata stvar da ovakve promene donose i promene u ponašanju ribljeg sveta pa moramo da se prilagođavamo shodno njima.

VODA I MESTO: Za ribolov, kao i uobičajeno, biram stajaću vodu. Za mesto uzimam jednu pristupačnu poziciju sa niskom obalom, malo vodene vegetacije i gde se dubina naglo spušta odmah ispred obale.

Dobra primama i dobar mamac su 90 % posla

PRIBOR I SISTEMI: Kao i uvek, pecam sa dva štapa. Teleskop Allroundangel od 2,8 m i težine bacanja 40 - 90 grama i i moj omiljeni petljaš Goldstar Viking 300 od 3 m i težine bacanja 15 - 30 grama. Sistemi se sastoje od plovaka nosivosti 3 grama, osnovnog najlona 0,16 mm i predveza 0,14 mm. Udice veličine 10, sa razlikom što su na teleskopu marke Gamakatsu, a na petljašu marke Owner.

PRIMAMA: Najvažniji segment pri ribolovu u ovakvim uslovima je dobra primama. Bez nje ćemo teško ostvariti dobar ulov. Koristim kupovnu primamu Xtra Baits Hobby Mix namenjenu za bodorku (koju I najviše očekujem da ulovim) u koju dodam pola konzerve šećerca i dve do tri šake pšenice koju sam prethodno potopio u vodi da nabubri. U primamu dodajem vode tako da se od nje mogu praviti čvrste kugle koje će privlačiti ribu blizu dna.

Veoma efikasna primama

RIBOLOV:  Na vodu dolazim oko 10 sati u jutro sa ocem i bratom. Dan je bio lep i sunčan uz povremenu oblačnost i malo vetra. Voda je bila bistra, a vodostaj mali. Moj plan se potpuno izjalovio jer sam na poziciji koju sam sebi odredio zatekao nekoga da peca.  Potražio sam sebi skoro pa isto mesto kao ono koje sam želeo, ali na drugoj obali. Pošto sam se smestio na obali, rasklopio sam petljaš, a nedugo zatim i teleskop i počeo da tražim ribu između 1 i 1,5 metara dubine, na dva metra od obale. Na udicu kačim crvenu glistu i bacam par kugli primame u vodu. Prošlo je desetak minuta i ništa se nije izdešavalo. Onda je plovak na petljašu počeo da pleše i prestao istog momenta kad sam krenuo da kontriram. Ostavio sam štap da stoji u vodi i nakon nekih pola minute plovak je ponovo počeo da igra i posle kontre sam na udici imao babušku dugačku kao dlan. Nakon nekoliko babuški, riba je počela da se javlja i na teleskop, ovaj put riba koju sam i isčekivao – bodorka.  Riba je nastavljala da se javlja uz redovno bacanje kugli primame. Čak sam i ulovio svog najvećeg bandara do sada u karijeri. Ova me riba prijatno iznenadila jer je na ovoj vodi nikada do sada nisam ulovio.

Šarani su postali sve češći na ovoj vodi

Posle mnoštva lepih bodorki i babuški, riba je prestala da uzima gliste. Samo su sunčice bile zainteresovane za njih, ali ja nisam bio zaintresovan da lovim njih. Pošto sam ulovio par komada koje su progutale udicu duboko, odmah sam promenio taktiku i na udicu stavio šećerac. Posle promene mamca i prihranjivanja mesta sam nastavio da lovim bodorke i nešto veće babuške nego na glistu. Jedina razlika od gliste je bila u tome što se malo čekalo na udarac ribe, ali za utehu, bile su krupnije. Šećerac mi je doneo i ulove dva šarana (za redom) koji su vraćeni u vodu. Što je više vreme prolazilo, javljala se sve sitnija i sitnija riba, pa smo odlučili da završimo sa ribolovom za danas. Spakovali smo štapove, bacilli ostatak primame i šećerca u vodi i izvagali celi ulov koji je iznosio nešto malo preko pet kilograma.

ZAKLJUČAK: Odličan dan proveden na vodi u prelepom ambijentu. Riba je u početku lepo radila na gliste uz stalno prihranjivanje, pa je kasnije počela da uzima i šećerac. Šlag na tortu su bili šarani koju su pušteni i bandar kojeg sam dao ribolovcima koji su pecali nedaleko od mene.

Četiri sata čistog uživanja

Tekst i slike: Vojo Romić

Bistro!

Letnji lov bodorke na stajaćoj vodi

Konačno – leto. Toplo vreme, pogodni uslovi za ribolov... Nešto što mnogi ribolovci (najviše plovkaroši) nestrpljivo očekuju jer je riba tad najaktivnija. A da li je to tako? Jeste, samo što je za razliku od drugih perioda aktivna riba svih veličina, pa ćemo krupniju ribu teško selektovati, jer sitna napada bez milosti skoro sve šta padne u vodu, a krupna polako i oprezno uzima mamac. To i dalje možemo nazvati ribolovom, ali ne i uživanjem. Tad se postavlja pitanje: Kako selektovati iole krupnu ribu?

Kada kažemo krupna bodorka, njena veličina varira od vode do vode. U mom podneblju to se podrazumeva na primerke preko 100 grama.

VODA: Ova voda se teško može definisati, jer niti je reka, niti je jezero, niti je bara, no meni je najbitnije da je stajaća voda. Bodorka se može loviti i na reci koja protiče nedaleko od ove stajaćice, ali ovdašnje ribolovce na reci zanima samo jedno – klen.

PRIBOR: Od štapova koristim trodelni meč štap Geologic Set Match Start 390, dužine 3,90 m, t. b. 10-25 grama i teleskop bez vođica Ron Thomson od 4 metra.

Jednostavni plokaroški sistem

SISTEM: Kao sistem na meč štapu koristim plovak veoma male nosivosti (0,8 grama) i vretenastog oblika, da bi signalizovao svaki pa i najmanji udarac ribe. Udice Gamakatsu veličina od 10 do 14 su preporučljive za ovakvo pecanje, iako ja najradije koristim veličinu 10. Ljudi bi preporučili čak i manje, ali ja ove veličine koristim zbog mamaca. Za otežanje stavljam jednu olovnu dramliju od 0,35 grama koju postavljam bar 40 cm dalje od udice, u slučaju da pecam bez predveza. Raspon debljine najlona pri ovom ribolovu se kreće od 0,22 do 0,14 mm, ali je po mom mišljenju najidealnija debljina 0,18. Sistem na teleskopu: plovak od balze nosivosti 3,2 grama, otežanje od tri sitne olovne sačme, udica veličine kao na prethodnom i najlon debljine 0,25 mm.

Primama je privukla i ovo lepo šaranče

PRIMAMA: Mnogi će se zapitati zašto koristim ovako “težak” sistem. Razlog je zbog same primame koja se sastoji od kukuruza šećerca i kastera (začaureni crvići). Ovi sastojci, a pogotovo šećerac će osim bodorke privući i šarana, a opšte je pravilo da će šaran pre doći na zrnastu nego na brašnastu primamu.

SAVET PLUS: Pri ovakvom ribolovu treba obavezno odmah rasklopiti meredov, pogotovo ako pecamo sami i takođe ga treba držati ga blizu štapova. Zbog mogućnosti da ćemo možda imati ulova šarana potrebno je biti maksimalno koncentrisan, jer nas jedan trenutak nepažnje može koštati dobre ribe.

RIBOLOV: Na željenu poziciju stižem oko 6 sati ujutru, jer je riba u ovo doba godine, tad pa do oko 11 sati, najaktivnija. Izabrao sam poziciju sa hladovinom zbog toga što ne pravi senke od kojih će bodorka pobeći a ujedno i zbog sunca. Rasklapam štap i tražim dubinu uz vodenu vegetaciju. Dubina na kojoj se peca krupna bodorka u ovo doba godine je do 10 cm iznad dna.

Bacam šaku primame odmah uz vodenu vegetaciju. Na udicu kačim tri crvića tako da budu što živahniji. Meč štapom zabacujem na pozicju udaljenu četiri metra od obale, uz samu vodenu vegetaciju, a teleskopom uz samu obalu. Ovo su dve najidealnije pozicije.

Koktel mamac - ubistvena kombinacija

Ubrzo su se crvići pokazali kao pogrešna odluka jer već u prvom zabačaju sam dobio bodljikavog napasnika dužine prsta. Znao sam da odmah moram da menjam taktiku. I tako sam se odlučio za nešto što sam video od jednog starijeg kolege. Na udicu sam stavio jedno zrno šećerca i jednog crvića čija je namena da privlači pažnju ribe na šećerac. Ova kombinacija je među ribolovcima poznata i kao koktel mamac. Već u prvom zabačaju posle pet sekundi imao sam lepu bodorku, šta je pokazalo da se ova kombinacija pokazala veoma uspešnom. Ribe nije izostajalo ni na drugom štapu, tako da je bilo puno akcije i malo vremena za odmor. Često sam kačio na udicu i sam šećerac, šta je rezultovalo dužim čekanjem na udarac ribe za razliku od šećerca i crvića na koje je riba udarala odmah u momentu.

Posle serije lepih bodorki usledilo je ono o čemu sam malopre pisao – primama je privukla šarana. Na šećerac je udario “divljak” od oko 300 grama i pružio izvrstan otpor. Imao sam malo problema zbog visoke obale, ali se ipak mališa našao meredovu gde je pažljivo oslobođen udice i vraćen nazad u vodu.

Bodorke su nastavile da konstantno rade jer sam redovno bacao šaku šećerca i kastera u vodu.. Kako se sve više razdanjivalo počele su da se javljaju i druge vrste riba, prvenstveno babuška, jedna crvenperka i jedno šaranče nešto manje od prethodnog koje je takođe vraćeno u vodu. U jednom momentu sam imao silovit udarac na šećerac, no kasnije se ispostavilo da je u pitanju cverglan.

Dan je sve više odmicao i bodorka pa čak i ostala riba je sve manje udarala. Tu je čak i čak i na vodi bila neka vrsta mulja kojeg je naneo vetar i koji je uveliko ometao ribolov jer je prljao najlon i nije mi dozvoljavao da vidim plovak. Bilo je očito da treba da se spakujem, šta sam i uradio. Izvagao sam ukupan ulov koji je iznosio 2,75 kg i vratio ga u vodu. Dan je prošao u lepom raspoloženju. Komarci, cverglani i prljavi mulj koji je delo ljudske ruke su bili tu da ometaju ali mi nisu uspeli pokvariti ribolov. Veoma mi je drago zbog šarančića jer prošle godine nisam ulovio ni jednog, a niti je bilo vesti o ulovima šarana sa ove vode. Ovo mi daje nadu za opstanak ovog revira koji sve više propada zbog ljudskog faktora.

Posledica zagađenja

Tekst i slike: Vojo Romić

Bistro!