Sitno, ali brojno

Kada bi mi neko postavio pitanje koja mi je omiljena riba za pecanje, odgovor bi definitvno bio klen. No odmah iza njega bi bila bodorka. Riba koja nema neku veličinu, no ipak uvek me uveseljava svojim prisustvom. Prisutna je na skoro svim vodama koje posećujem, tako da u toplom delu godine malo koji plovkaroški izlazak prođe bez nje. Pisao sam na svom blogu o lovu bodorke u proleće, leto, jesen… ali na stajaćoj vodi. Uz malo truda, a i sreće, bodorku takođe pecam na reci na kojoj uglavnom provodim svoje vreme.

Letnji period mi je mnogo drag šta se tiče ribolova. Toplo je vreme, voda taman za gaženje… no i to ima svoje nedostatke. Skoro pa sav riblji svet je aktivan pa je stoga neke vrste riba teško ciljano loviti, pogotovo ako se lovi glistom, crvima ili hlebom. Ribolov bodorke u ovom periodu dođe poprilično težak, ali ne i nemoguć. Bodorka važi za jednu od riba koja uz pravilan pristup može da se peca tokom čitave godine. Na reci gde pecam aktivna je od aprila pa sve do novembra.

PRIBOR I SISTEM: U skladu sa veličinom vodotoka, pecam striktno sa trometarskim štapovima. A zavisno od mesta do mesta, koristim bolonjez i pecaljke. Po pravilu sistem bi trebalo da bude što laganiji. Plovci do 1 gram, osnovni najlon, 0,16mm, podvez 0,14mm dužine oko 30-35cm i udice Trabucco Akura veličine 16.

RIBOLOV: Bodorke na omanjim vodama i nije teško locirati. Skoro pa na svakom mestu mogu da se nađu. Najbrojnija jata bodorki sam nalazio u dubljim mirnim delovima reka sa ujednačenom dubinom. Takođe, zadržavaju se i u dubljem priobalju gde je mirna voda. U ovoj situaciji najradije koristim pecaljke, a bolonjeze koristim za dalje zabačaje sa vožnjom plovka. I na vremenske prilike takođe treba obratiti pažnju. Riba u letnjem periodu kada je nekoliko dana uzastopno toplo, apsolutno se slabo hrani. Svaku lagana kišu ili smanjenje temperature treba iskoristiti. Ne važi samo za bodorku nego i za mnoge druge vrste riba. Po mom mišljenju, najbolje je iskoristiti poslepodnevne časove, pa sve do večeri. Šta se tiče prihrane ribe, lično je često ne upražnjavam, no svakako bi trebalo. Ne puno. Tek onoliko da održi jato baciti malo primame s vremena na vreme, bilo kupovne ili neke domaće smese. I isključivo pecati u donjem sloju vode, skoro pa pri dnu. Iz razloga što površina prepuna sitne bele ribe koja vreba sve šta padne u vodu, pogotovo pliske i kauglera. Udarci bodorke su jako osetljivi, a nekada mnogo pipljivo uzimaju. Uglavnom se manifestuje tako što plovak lagano se nakrene i polako se potapa.

Mamci koje koristim za bodorku jesu crvene gliste najčešće pa potom crvići. Nemoguće je potpuno selektovati bodorku u toku jednog pecanja, ali bar promena temperature vode smanji aktivnost sitne ribe. I naravno, kukuruz zelenjak. Mamac koji mnoge ribe obožavaju pa i svaka iole veća bodorka ga neće zaobići. Jedan klip je sasvim dovoljan za jedno pecanje. Ima i za namamčiti, a može se i prihraniti kojom šakom sa njim. Kukuruzna zrna iseći nožem uzduž, tako da ispuštaju mleč iz sebe i privlače ribu. Sitna, ali meni jako draga riba za pecanje.

Tekst i slike: Vojo Romić

Bistro!

Doba bodorke

Početkom aprila sam jednom prilikom iskoristio par sati slobodnog vremena i otisnuo se biciklom na jednu stajaću vodu koja mi je nekada bila baš draga i omiljena i koja propada iz godine u godinu. Pecao sam sa pecaljkom od tri metra na crvenu glistu, a sveukupan ulov za dva sata aktivnog ribolova je iznosio osam babuški i dva američka somića. Ovo me prisetilo na 2014. godinu kada sam jedva u toku te godine ulovio pet babuški sveukupno. Ta godina na ovoj vodi je, za mene, komplet prošla u znaku bodorke, ako se izuzme pokoji ''amerikanac'', zlatonja (sunčica) i crvenperke. Činjenica da je ribolov sada prošao bez ijedne bodorke me vratila u zlatno doba ove vode kada je ova riba bila glavni, a neretko i jedini ulov po izlasku. Posebno mi je u sećanju serija izlazaka u maju 2015.

Tog maja smo kao i prethodnog, ja i kolega sperali ribolov plovkom. Prvi u nizu izlazaka je bio 10. maja, naredni 18-og, a treći put sam izašao sam 29-og.

 

Vreme je bilo uobičajeno za ovaj mesec. Niti previše toplo niti hladno. Riba je radila već uveliko. U svim izlascima smo pecali u jednoj šumici, u debeloj hladovini. U to doba i nisam nešto vodio računa o priboru. U smislu, da li je ovakav ili onakav, bilo mi je bitno samo nek peca. U ribolov sam uvek nosio svoje verne pratioce, Geologic meč štap sa namontiranim običnim plovkaroškim sistemom i Goldstar Viking 300 pecaljku. Pod rečju da nisam baš obraćao pažnju na pribor, to se odnosilo na sve. Osnovni najloni po 0,20mm i to bez podveza (ovako sam pecao dok nisam počeo otkidati kompletne sisteme). Plovci čak i po 4 grama i udice veličine 10.

U ribolov sam dolazio uglavnom oko 10 sati pre podne, bez žurbe.Svo vreme je bilo toplo i prijatno. Bilo je tu i tamo kakvog vetra ali to nije uslovilo na rad ribe. Kao i uvek, kada stignem na mesto, prvi štap koji rasklopim i zabacim jeste trometarac i prvi mamac na koji probam da pecam jeste crvena glista. Uvek nosim veliki spektar mamaca kada idem na belu. Hleb, gliste, crvići... Kao najbolji mamac za ovo nam se pokazao kukuruz šećerac. Oba štapa sam mamčio šećercom. Meč štap sam koristio za dalje zabačaje, uz lokvanj koji se proteže od druge polovine vode, a pecaljku za zabačaje pod samu obalu. Prosečna dubina na kojoj sam pecao je iznosila nešto manje od 1,5 metar.

Ono šta je danas mnogo rasprostranjeno u lovu bele na plovak jeste prihranjivanje. Ja to lično nisam upražnjivao, ako se izuzme da sam tu i tamo bacao koju šaku šećerca u tačku gde se zabacivalo. Riba je izuzetno dobro uzimala, skoro čim bi zabacili. Mnogo bolje nego u poređenju sa prethodnom godinom. Izuzetno dobri rezultati po izlasku, šta se mene tiče. U prva dva smo ja i kolega imalo oko 3,5kg ribe, a ja sam sam ostvario 2,65kg. 95% ribe je činila bodorka tada.

To je bilo to zlatno doba te vode i uvek se rado setim tih dana. Sada ovu vodu baš malo posećujem iako mi je relativno blizu. Što zbog trovanja vode, što zbog nemara ljudi prema tom izvanrednom biseru prirode. Mogu samo se nadati, i ja i oni koji ovde često dolaze, da će nešto biti bolje. Ali što dalje vreme odmiče polako gubim nadu.

Tekst i slike: Vojo Romić

Bistro!

Top 3 najbolja lako dostupna mamca

Hleb: brzo i lako do kedera idealnih za grabljivce

U svetu ribolova postoje mnogi mamci, neki su nam poznati, za neke nikad nismo ni čuli. Čak ima i mamaca koji su nam pred nosom a ne koristimo ih, ali o tom potom. U ovom tekstu ću vam opisati tri najbolja lako dostupna mamca koje bez imalo problema može svako sebi da nabavi.

3. Obični beli hleb

Eh, kako zamisliti dan bez hleba. Osim što je redovan u ljudskoj upotrebi, široko je rasprostranjen u i ribolovu. Lako je dostupan svima, univerzalan je tj. može poslužiti i kao mamac i kao primama ili dodatak za nju. Kao mamac se može koristiti u obliku „hlebne ruže“ kojoj mnoge vrste bele ribe neće odoleti, a pogotovo skobalj, ili pak kao „hlebni valjak“ koji će krupna babuška uzeti bez puno razmišljanja. I naravno, što svežiji to bolji. Ako se pravilno stavi na udicu, ni sitna riba mu neće moći ništa. Stariji hleb nije pogodan za mamac, ali to nije razlog da se baci. Može se iskorisiti za primamu, bilo kao iskomadan i dodan kao primesa u drugu hranu ili može biti iskorišten za „hlebne bombe“.

2. Crvena glista

Glista: od igle do lokomotive

Glista đubretara ili kalifornijska glista. Mamac bez kojeg se ne ide na pecanje. Nema te ribe koja neće napasti crvenu glistu. Mana ovog mamca jeste što ga rado uzimaju ribe svih veličina, a poznato je da se sitne ribe „zaleću“ na mamac agresivno, a krupnije polako uzimaju. Zato je crvena glista mamac za donje slojeve vode, u kojima najčešće i boravi krupna riba. Ako u vodi gde pecamo ima cverglana, ništa nam neće spasiti glistu od njega, jer to mu je omiljeni specijalitet. Još jedna mala mana mamca jeste što se lako skidaju sa udice pa posle svake ribe ih treba ponovo popravljati. Postoji mnogo načina na koji se može kačiti. Kao snop od više glista, za mrenu ili soma. Jedna veća glista probodena na više mesta je odlična za krupnog klena, cverglana i bandara, dok na parče gliste možemo očekivati mnoge vrste riba.

1. Kukuruz šećerac

Šarančići obožavaju šećerac

I naravno, na prvom mestu, legendarni kukuruz šećerac. Šećerac i nije baš na dohvat ruke, za njega ipak treba izdvojiti maaalo novca. No kada se uzme u obzir kolika je njegova primena i efikasnost, ne treba žaliti ništa. Može da se kupi u svakoj prodavnici po veoma niskoj ceni. Ribe nisu izbirljive po tom pitanju, pa možemo kupiti i onaj najjeftiniji. Velika prednost šećerca u odnosu na ostale mamce jeste to što njega sitna riba retko kad uzima. Ono šta većinu plovkaroša asocira na ovaj mamac je krupna babuška. Osim nje šećerac rado uzimaju i krupne bodorke, crvenperke, klenovi, mrene, plotice i sitniji šarani. Šećerac se kači tako što ga jednom probodemo s kraja i navučemo na vrat udice i potom ga ponovo probodemo tako da mali deo udice viri. Najidealnije bi bilo da uz njega zakačimo još jednog crva da bude što življi, da skrene pažnju ribe na kukuruz. Moje lično zapažnje je da ovaj mamac daje najbolje rezultate od početka maja do početka oktobra. Jedna šaka šećeca je i više nego dovoljna za jednodnevni ribolov, tako da ostatak možemo dodati u primamu ili prihraniti sa samim njim.

Tekst i slike: Vojo Romić

Bistro!

Stara mesta, novo doba – jesenji lov bodorke na stajaćoj vodi

Bodorka (Rutilus rutilus) ili žutooka, je riba iz porodice ciprinida koja naseljava skoro sve vrste voda našeg podneblja (reke, jezera, mrtvaje, kanale). Često je kod ribolovaca mešana sa crvenperkom. Pod prosečnim bodorkama  u našim vodama možemo smatrati primerke od 50 do 150 grama, krupni primerci se kreću od 200 do 400 grama u proseku, dok su primerci preko 500 grama kapitalni i prava retkost kod nas. Najveći izgledi da se nalovimo  bodorke su nam u proleće kad se ona pokreće i počinje intenzivnije da se hrani i u jesen kada počinje da se priprema za zimovnik. Zbog svoje veličine nije ribolovno atraktivna vrsta, tako da sam ja među malobrojnim ribolovcima naših prostora koji se posvetio ciljanom ribolovu nje.

Jutro na vodi

Situacija na vodi na kojoj pecam se drastično promenila. Prošle godine su skoro kompletan ulov činile bodorke (uz izuzetak od nešto malo cverglana i crvenperki), a ulov babuške u toku cele godine je jedva iznosio desetak komada. Sada je sve to obrnuto – skoro kompletan ulov čine babuške, uz izuzetak malog broja bodorki prilikom svakog pecanja. Samo u nekoliko prvobitnih ovogodišnjih izlazaka sam zabaležio kompletan ulov bodorki, no kako je sve više leto dolazilo sve ih je manje bilo. Ciljani lov bodorke je postao pravi izazov.

Stanište bodorke na stajaćoj vodi su lokvanji, trska, trava, potopljeno granje... ukratko, pozicije na koje riba veoma lako može da pobegne nakon što proguta mamac i oseti udicu. Neretko se dešava i kidanje predveza na takvim mestima, pa treba biti maksimalno koncentrisan prilikom ribolova.

Da bi održali jato bodorke na jednom mestu potrebna nam je dobra primama. Možemo iskoristit i kupovnu primamu, ali ja radije pravim primamu po svom receptu koji se odlično pokazao pri ribolovu bodorke na stajaćaoj vodi. I šta je bitno, pravi se od svima lako dostupnih sastojaka. Najbitnija stvar od svega je to da primama bude više zrnasta nego brašnasta ako želimo da privučemo krupnije jedinke bodorki.

Potrebni sastojci:

750 grama mlevenog suvog kukuruza (prekrupe)

250 grama kukuruznog brašna

250 grama pšeničnog brašna

250 grama prezle

250 grama kuvane pšenice

5 kesica vanilinog šećera (za aromu)

1 konzerva kukuruza šećerca

Moj specijalitet za bodorku

PRIBOR I SISTEM: Pecam na klasični plovkaroški sistem. Plovak vretenastog oblika nosivosti 2 grama, osnovni najlon 0,18 mm, fabrički predvez debljine 0,14 mm dugačak pedesetak centimetara, udica veličine 12 sa dugim vratom i kao otežanje koristim pet ravnomerno raspoređenih olovnih kuglica od 0,35 grama. Pecam sa meč štapom težine bacanja 10-25 grama, čija dužina odgovara uslovima na mestu na kome pecam.

I crvići su dali solidnih rezultata

RIBOLOV: Na vodu se zapućujem još pre svanuća , što je u ovo doba negde oko 6:30. Zapućujem se na ista mesta na kojima sam lovio bodorku u proleće ove godine. Nakon što se smestim na željeno mesto, počinjem sa pravljenjem primame koju pravim tako što u kantu saspem sve sastojke. Potom ravnomerno dodajem vodu tako da se mogu formirati čvrste kugle koje će raspdati na dnu, jer u tom sloju vode i tražim ribu. Ostaviti primamu deset do petnaest minuta da svi sastojci upiju vodu. U međuvremenu, štapom tražim željenu dubinu na daljini oko sedam metara od obale, tik uz lokvanje. Pošto mi granje iznad mene ne dozvoljava da zabacujem iz zamaha, moraću zabacivati iz ruke. Kad je primama upila vodu, pravim čvrste kugle i uz preciznost zabacujem na mesto na kome želim da pecam. Pri pecanju na većim daljinama lajn-klip se podrazumeva ako želimo svaki zabačaj da bude precizan.

Prosečna bodorka

 U ovo doba jato bodorki moramo održavati u jednom hranjenom krugu čiji je prečnik maksimalno jedan metar tako što ćemo na svakih deset minuta baciti 4-5 manjih kugli hrane, ali prvo baciti jednu ili dve da ispitamo apetit ribe u trenutku. Bodorka nekad zna i da mamce uzima pipavo i slabo, uprkos obilnom prihranjivanju mesta.  Ako pecamo sam osetljivim štapovima odmah pri dolasku na mesto moramo rasklopiti meredov i držati ga u blizini. Na vodama ovog tipa ne stanuje samo bodorka nego i razna druga bela riba koja će “leći“ na hranu koja je prvenstevno namenjena za bodorku. Pri svakom ribolovu sam imao “kolateralne ulove“ crvenperke i babuške, koju upravo želim da izbegnem.

MAMCI: Pošto se bodorka u ovo doba godine intenzivnije hrani, uzeće skoro svaki mamac koji joj se ponudi. Skoro sam naučio da i kod bodorke važi pravilo da čime je hraniš, time je i pecaš. Stoga, kao najbolji mamci se pokazuju kukuruz šećerac i kuvana pšenica. I crvići zakačeni tako da budu živahni na udici su dali solidne rezultate. Pokušao sam i sa crvenom glistom, jer je aktivnost cverglana na ovoj stajaćici svedena na minimum. Odustao sam od njih čim sam ulovio sunčicu koja je progutala kao i običajeno. Riba nije u svakom izlasku jednako radila, stoga je bilo potrebno eksperimentisati sa mamcima. Npr. koktel mamac (crvić i šećerac), crvić pšenica crvić, pšenica šećerac...

Sve u svemu, uspeo sam u svojoj nameri. U velikoj meri sam izbegao babušku koja je presvojila vodu na kojoj pecam i lepo se napecao bodorki i uživao na prijatnom oktobarskom suncu. U svakom izlasku broj bodorki je iznosio između dvadeset i trideset komada. Jedino što nisam uspeo da uhvatim neki krupniji primerak ili čak da oborim svoj liči rekord bodorke. O tom potom, ima dana, godina i izlazaka za to.

Tekst i slike: Vojo Romić

Bistro!

Lov klena na zelenjak (mladi kukuruz)

Svi su mamci mamci. Samo je kukuruz supermamac. Ovo šta pišem nije ništa novo i svaki iole iskusniji ribolovac će vam to potvrditi. Kukuruz nazivam supermamac jer je za razliku od većine mamamca koje koristimo univerzalan. Možemo ga koristiti kao sirovog ili kuvanog prilikom lova šarana i amura, ili kukuruz šećerac koji je odličan mamac za mnoge vrste riba, pa čak i kao primamu u vidu TTX-a, prekrupe ili zrna. Još jedna široko rasprostranjena varijanta je upotreba mladog kukuruza (zelenjka) koji se takođe može koristiti sirov ili kuvan. Prednost sirovog zelenjka je tome što prilikom ribolova ispušta mleč iz sebe i time je privlačniji ribi, no pošto kukuruz kod mene još nije sazreo moraću pecati sa prošlogodišnjim kojeg prvo skuvam.

PRIBOR: Koristim teleskopski štap Allroundangel 2,8 m težine bacanja 40-90 grama ukomponovan sa mašinicom Crane Sports Pro Fishing Reel.

SISTEM: Najlon Samurai 0,20 mm, plovak od balze nosivosti 2,7 grama, udica Gamakatsu 10 i jedna olovna kuglica od 0,5 grama za otežanje koja je što više približena plovku.

Na željenu poziciju sam došao posle podne. Rasklopio sam štap i na udicu okačio jedno zrno kuvanog zelenjka. Počeo sam odmah da tražim ribu na mestima na kojima je inače pecam na voće – u sporoj i dubokoj vodi. Posle pola minute od zabačaja već sam na udici imao lepog klena koji je pušten odmah nakon slikanja. Posle ovog ''glavonje'' imao sam seriju sitnih klenova i onda se ništa nije dešavalo, šta je bio znak da treba menjati poziciju, jer su klenovi veoma plašljive ribe.

Mesta na kojima treba tražiti ribu

Na poziciji malo nizvnodno je bilo puno granja uz suprotnu obalu i nešto brža voda pa sam nastojao zabacim u tišak koji je bio odmah uz granje. Nakon par zabačaja plovak je par puta zatitrao i odmah posle toga potonuo – znak da je na udici dobar komad. Odmah je krenuo u svoju jazbinu među granje, ali sam ga odmah zaustavio u toj nameri i nakon dvadesetak sekundi se našao na suvom gde je oslobođen udice i vraćen u vodu.

Nedugo nakon toga sam ulovio i par sitnih komada, kao i na prethodnom mestu. Nadao sam se da ću uloviti i druge vrste ciprinida (bodorke, crvenperke i druge). Posle par promenjenih mesta sam odlučio da se spakujem i da krenem kući. Riba je lepo radila uprkos tome što je dan pre padala jaka kiša. Ostvario sam ulov od dvadesetak klenova koji se vraćani neposredno nakon ulova. Ostatak kukuruza sam bacio u vodu da privučem ribu za sledeći put.

Tekst i slike: Vojo Romić

Bistro!

Letnji lov bodorke na stajaćoj vodi

Konačno – leto. Toplo vreme, pogodni uslovi za ribolov... Nešto što mnogi ribolovci (najviše plovkaroši) nestrpljivo očekuju jer je riba tad najaktivnija. A da li je to tako? Jeste, samo što je za razliku od drugih perioda aktivna riba svih veličina, pa ćemo krupniju ribu teško selektovati, jer sitna napada bez milosti skoro sve šta padne u vodu, a krupna polako i oprezno uzima mamac. To i dalje možemo nazvati ribolovom, ali ne i uživanjem. Tad se postavlja pitanje: Kako selektovati iole krupnu ribu?

Kada kažemo krupna bodorka, njena veličina varira od vode do vode. U mom podneblju to se podrazumeva na primerke preko 100 grama.

VODA: Ova voda se teško može definisati, jer niti je reka, niti je jezero, niti je bara, no meni je najbitnije da je stajaća voda. Bodorka se može loviti i na reci koja protiče nedaleko od ove stajaćice, ali ovdašnje ribolovce na reci zanima samo jedno – klen.

PRIBOR: Od štapova koristim trodelni meč štap Geologic Set Match Start 390, dužine 3,90 m, t. b. 10-25 grama i teleskop bez vođica Ron Thomson od 4 metra.

Jednostavni plokaroški sistem

SISTEM: Kao sistem na meč štapu koristim plovak veoma male nosivosti (0,8 grama) i vretenastog oblika, da bi signalizovao svaki pa i najmanji udarac ribe. Udice Gamakatsu veličina od 10 do 14 su preporučljive za ovakvo pecanje, iako ja najradije koristim veličinu 10. Ljudi bi preporučili čak i manje, ali ja ove veličine koristim zbog mamaca. Za otežanje stavljam jednu olovnu dramliju od 0,35 grama koju postavljam bar 40 cm dalje od udice, u slučaju da pecam bez predveza. Raspon debljine najlona pri ovom ribolovu se kreće od 0,22 do 0,14 mm, ali je po mom mišljenju najidealnija debljina 0,18. Sistem na teleskopu: plovak od balze nosivosti 3,2 grama, otežanje od tri sitne olovne sačme, udica veličine kao na prethodnom i najlon debljine 0,25 mm.

Primama je privukla i ovo lepo šaranče

PRIMAMA: Mnogi će se zapitati zašto koristim ovako “težak” sistem. Razlog je zbog same primame koja se sastoji od kukuruza šećerca i kastera (začaureni crvići). Ovi sastojci, a pogotovo šećerac će osim bodorke privući i šarana, a opšte je pravilo da će šaran pre doći na zrnastu nego na brašnastu primamu.

SAVET PLUS: Pri ovakvom ribolovu treba obavezno odmah rasklopiti meredov, pogotovo ako pecamo sami i takođe ga treba držati ga blizu štapova. Zbog mogućnosti da ćemo možda imati ulova šarana potrebno je biti maksimalno koncentrisan, jer nas jedan trenutak nepažnje može koštati dobre ribe.

RIBOLOV: Na željenu poziciju stižem oko 6 sati ujutru, jer je riba u ovo doba godine, tad pa do oko 11 sati, najaktivnija. Izabrao sam poziciju sa hladovinom zbog toga što ne pravi senke od kojih će bodorka pobeći a ujedno i zbog sunca. Rasklapam štap i tražim dubinu uz vodenu vegetaciju. Dubina na kojoj se peca krupna bodorka u ovo doba godine je do 10 cm iznad dna.

Bacam šaku primame odmah uz vodenu vegetaciju. Na udicu kačim tri crvića tako da budu što živahniji. Meč štapom zabacujem na pozicju udaljenu četiri metra od obale, uz samu vodenu vegetaciju, a teleskopom uz samu obalu. Ovo su dve najidealnije pozicije.

Koktel mamac - ubistvena kombinacija

Ubrzo su se crvići pokazali kao pogrešna odluka jer već u prvom zabačaju sam dobio bodljikavog napasnika dužine prsta. Znao sam da odmah moram da menjam taktiku. I tako sam se odlučio za nešto što sam video od jednog starijeg kolege. Na udicu sam stavio jedno zrno šećerca i jednog crvića čija je namena da privlači pažnju ribe na šećerac. Ova kombinacija je među ribolovcima poznata i kao koktel mamac. Već u prvom zabačaju posle pet sekundi imao sam lepu bodorku, šta je pokazalo da se ova kombinacija pokazala veoma uspešnom. Ribe nije izostajalo ni na drugom štapu, tako da je bilo puno akcije i malo vremena za odmor. Često sam kačio na udicu i sam šećerac, šta je rezultovalo dužim čekanjem na udarac ribe za razliku od šećerca i crvića na koje je riba udarala odmah u momentu.

Posle serije lepih bodorki usledilo je ono o čemu sam malopre pisao – primama je privukla šarana. Na šećerac je udario “divljak” od oko 300 grama i pružio izvrstan otpor. Imao sam malo problema zbog visoke obale, ali se ipak mališa našao meredovu gde je pažljivo oslobođen udice i vraćen nazad u vodu.

Bodorke su nastavile da konstantno rade jer sam redovno bacao šaku šećerca i kastera u vodu.. Kako se sve više razdanjivalo počele su da se javljaju i druge vrste riba, prvenstveno babuška, jedna crvenperka i jedno šaranče nešto manje od prethodnog koje je takođe vraćeno u vodu. U jednom momentu sam imao silovit udarac na šećerac, no kasnije se ispostavilo da je u pitanju cverglan.

Dan je sve više odmicao i bodorka pa čak i ostala riba je sve manje udarala. Tu je čak i čak i na vodi bila neka vrsta mulja kojeg je naneo vetar i koji je uveliko ometao ribolov jer je prljao najlon i nije mi dozvoljavao da vidim plovak. Bilo je očito da treba da se spakujem, šta sam i uradio. Izvagao sam ukupan ulov koji je iznosio 2,75 kg i vratio ga u vodu. Dan je prošao u lepom raspoloženju. Komarci, cverglani i prljavi mulj koji je delo ljudske ruke su bili tu da ometaju ali mi nisu uspeli pokvariti ribolov. Veoma mi je drago zbog šarančića jer prošle godine nisam ulovio ni jednog, a niti je bilo vesti o ulovima šarana sa ove vode. Ovo mi daje nadu za opstanak ovog revira koji sve više propada zbog ljudskog faktora.

Posledica zagađenja

Tekst i slike: Vojo Romić

Bistro!