Sitno, ali brojno

Kada bi mi neko postavio pitanje koja mi je omiljena riba za pecanje, odgovor bi definitvno bio klen. No odmah iza njega bi bila bodorka. Riba koja nema neku veličinu, no ipak uvek me uveseljava svojim prisustvom. Prisutna je na skoro svim vodama koje posećujem, tako da u toplom delu godine malo koji plovkaroški izlazak prođe bez nje. Pisao sam na svom blogu o lovu bodorke u proleće, leto, jesen… ali na stajaćoj vodi. Uz malo truda, a i sreće, bodorku takođe pecam na reci na kojoj uglavnom provodim svoje vreme.

Letnji period mi je mnogo drag šta se tiče ribolova. Toplo je vreme, voda taman za gaženje… no i to ima svoje nedostatke. Skoro pa sav riblji svet je aktivan pa je stoga neke vrste riba teško ciljano loviti, pogotovo ako se lovi glistom, crvima ili hlebom. Ribolov bodorke u ovom periodu dođe poprilično težak, ali ne i nemoguć. Bodorka važi za jednu od riba koja uz pravilan pristup može da se peca tokom čitave godine. Na reci gde pecam aktivna je od aprila pa sve do novembra.

PRIBOR I SISTEM: U skladu sa veličinom vodotoka, pecam striktno sa trometarskim štapovima. A zavisno od mesta do mesta, koristim bolonjez i pecaljke. Po pravilu sistem bi trebalo da bude što laganiji. Plovci do 1 gram, osnovni najlon, 0,16mm, podvez 0,14mm dužine oko 30-35cm i udice Trabucco Akura veličine 16.

RIBOLOV: Bodorke na omanjim vodama i nije teško locirati. Skoro pa na svakom mestu mogu da se nađu. Najbrojnija jata bodorki sam nalazio u dubljim mirnim delovima reka sa ujednačenom dubinom. Takođe, zadržavaju se i u dubljem priobalju gde je mirna voda. U ovoj situaciji najradije koristim pecaljke, a bolonjeze koristim za dalje zabačaje sa vožnjom plovka. I na vremenske prilike takođe treba obratiti pažnju. Riba u letnjem periodu kada je nekoliko dana uzastopno toplo, apsolutno se slabo hrani. Svaku lagana kišu ili smanjenje temperature treba iskoristiti. Ne važi samo za bodorku nego i za mnoge druge vrste riba. Po mom mišljenju, najbolje je iskoristiti poslepodnevne časove, pa sve do večeri. Šta se tiče prihrane ribe, lično je često ne upražnjavam, no svakako bi trebalo. Ne puno. Tek onoliko da održi jato baciti malo primame s vremena na vreme, bilo kupovne ili neke domaće smese. I isključivo pecati u donjem sloju vode, skoro pa pri dnu. Iz razloga što površina prepuna sitne bele ribe koja vreba sve šta padne u vodu, pogotovo pliske i kauglera. Udarci bodorke su jako osetljivi, a nekada mnogo pipljivo uzimaju. Uglavnom se manifestuje tako što plovak lagano se nakrene i polako se potapa.

Mamci koje koristim za bodorku jesu crvene gliste najčešće pa potom crvići. Nemoguće je potpuno selektovati bodorku u toku jednog pecanja, ali bar promena temperature vode smanji aktivnost sitne ribe. I naravno, kukuruz zelenjak. Mamac koji mnoge ribe obožavaju pa i svaka iole veća bodorka ga neće zaobići. Jedan klip je sasvim dovoljan za jedno pecanje. Ima i za namamčiti, a može se i prihraniti kojom šakom sa njim. Kukuruzna zrna iseći nožem uzduž, tako da ispuštaju mleč iz sebe i privlače ribu. Sitna, ali meni jako draga riba za pecanje.

Tekst i slike: Vojo Romić

Bistro!