Varaličarenje
klena je za mene sami vrh ribolova, pogotovo na malim vodotocima. Borbe i
drilovi sa krupnim klenovima su neizvesni i napeti do samog kraja. Nikada se ne
zna kada će se klen dati u beg da potraži zaklon u najbližem kršu. Druga
polovina marta i prva polovina aprila je period kada se mogu očekivati znatno
bolji rezultati u ribolovu nego u varljivom periodu pre ovoga. Ujedno u ovo
doba sve počinje da se budi, lista, ljudi se kreću, rade, dnevne maksimalne
temperature ne padaju ispod 15 stepeni. Ja kao pasionirani klenaroš sam nakon
rekordnih minusa od zimus jedva dočekao ''svojih pet minuta''. Konačno da posle
mnogo meseci ponovo okvasim voblere.
Ove
godine sam se šta se tiče varaličarenja klena upisao najranije do sada, 16.
marta. Uprkos tome, malo kasnije, tek nakon što su se stvorili savršeni uslovi
za ribolov krupnog klena, sam počeo ozbiljnije ovogodišnju sezonu. Morao sam
sačekati da vodostaj opane, voda malo poveća temperaturu i da voda poprimi
svoju providnu prolećnu boju. Lično mi je najdraži ribolov klena onda kada se
gazi kroz vodu, ali u ovom periodu su najveće šanse za ulov kapitalaca.
Pošto
pecam na malom vodotoku dužine tridesetak kilometara, pod terminom krupan klen
podrazumevaju se komadi od 600-700gr pa na više, a za klena od preko kilogram
se može reći da je kapitalan.
Po
običaju, obilazim terene koji su mi na par minuta hoda od kuće. A u par navrata
sam lovio na terenima par kilometara uzvodno. Kao i svaki klenaroš, imam svoja
uobičajena mesta koja redovno posećujem. Najbolje se prolazi u večernjim
časovima, oko 7.
 |
| Autor teksta sa krupnim klenom |
Došao
sam u dilemu da li pecati ultra-lakim štapom(1-5 grama) ili svojim standardnim
klenaroškim (10-30 grama). Odluka je pala na ovaj drugi, pošto nisam hteo
podcenjivati ovu divlju i snažnu ribu. Mikado Liberty Traveller od 2,10m i t.b.
10-30g kupljen u julu prošle godine, uparen sam mašinicom Mitchell Tanager
FD2000 sa namotanim pastrmskim najlonom od 0,18mm su se pokazali i više nego
odlična kombinacija za ovaj vid ribolova. Štap i mašinica su konačno imali
prilike da se okušaju sa većim ribama i veoma sam zadovoljan njihovim učinkom.
I u celoj
priči najbitnija stvar – izbor pozicije i mamaca. Kao što sam rekao u jednom
delu teksta, odlika iskusnog klenaroša je poznavanje terena. Ja pri ribolovu
biram pozicije sa preprekama u obali. A to su uglavnom panjevi, korenje drveća,
grane i debla, štagod ali striktno ako su pri samoj obali. Klena varaličarim
samo tonućim voblerima. I to onima od preko 3 cm, sa zvečkom, jakom vibracijom
i u što prirodnijem dekoru. Lovni su mi bili vobleri domaćih proizvođača Goldy,
Vidra, a ovom prilikom bih izdvojio i Gully Lures voblere koji su izuzetno
jeftini a izuzetno lovni. Koristim se taktikom za koju smatram da je ubistvena
i koja nema promašaja. Bacam vobler što preciznije uz prepreku u vodi jer je i
preciznost jedna od kljičnih uloga u svemu ovome. Kada padne u vodu, pustim ga
da tone nekih 2-3 sekunde. Potom počinjem lagano sa vođenjem. Što sporije, tek
onoliko da osetim vibraciju voblera preko štapa. Udarac klena treba očekivati u
prvih jedan ili dva metra od mesta gde je varalica pala u vodu, ipak svo vreme
dok se varalica vodi nije isključeno da će je napasti. Opšte je poznata stvar
da je klen jedna od riba koja se oslanja na čulo vida. Kada se sastavi sve,
udarac ribe je zagarantovan. A tek onda napeta borba neizvesna do samoga kraja.
Ovaj ribolov mi dođe kao terapija od svakodnevnih problema, a ulov ribe kao
nagrada za sav rad i trud.
Tekst
i slike: Vojo Romić
Bistro!
Нема коментара:
Постави коментар