Joca wobblers - Biberče

Posjedujem popriličan broj varalica za klena. Neke od njih nikada nisam ni zabacio, stoga sam ove godine odlučio malo da smanjim kupovinu voblera za klena. No kada sam vidio objavu jednog kolege u kojoj je prodavao svoje voblere koje je sam napravio, jednostavno nisam mogao da odolim i ne kupim par komada. Dogovor je pao u dvije riječi, i već za pet dana varke su bile kod mene spremne za probu. No prije svega evo nekih osnovnih informacija o vobleru.

Biberče je tonući vobler dug 2,7 cm, težak 4 grama, namjenjen prvenstevno varaličarenju klena, ali i drugih grabljivica (bandar, bucov, štuka). Biberče je izrađeno od balze i dolazi u dekorima GREEN, BLACK, PERCH, SFC, BLUE. Njegov konstruktor je mladi kolega ribolovac Jovan Lepenac.

Biberče je svoje krštenje doživjelo na jednoj manjoj rijeci, ne na onoj na kojoj inače pecam iz razloga što mi je ova bila nepoznata pa sam htio da malo da je istražim i upoznam. Zbog svoje relativno male širine i dubine, nisam ništa ulovio sem jedne pliske. Ipak sam se vratio na uobičajene terene. I tu sam ulovio oko desetak klenova raznih veličina. Za prvo pecanje odlično. Sutradan sam odlučio da ponovim, ali na meni bližim terenima. Ovo pecanje je bilo izvanredno. Palo je i nekoliko krupnih komada.

Dekori – vobler dolazi u svega pet originalnih dekora: GREEN, BLACK, BLUE, PERCH i SFC. Nije mnogo, ali dovoljno za jednog klenaroša. GREEN sa svojom prirodnom bojom je naprosto neodoljiv za klenove svih veličina, dok će SFC i PERCH sigurno dati ponekog u blago zamućenoj vodi. Vobleri takođe dolaze sa folijom koja isijava na sunčanom vremenu, što je jedan plus.

Dizajn – većina voblera za klena dolaze u vidu kruškica sa širokim bokovima. Biberče je takoreći, pljosnato, male širine. Jednostavno originalno.

Vibracija je izuzetno jaka. Čak i pri najsporijem vođenju se osjeti na štapu. A svaki iole ozbiljniji klenaroš zna koliko ona znači u varaličarenju klena.

Biberče je tonući vobler, ali ono šta sam ja primjetio jeste da za razliku od drugih tonućih voblera tone mnogo brže. Ovo može biti velika prednost dubljim virovima sa bržim protokom vode. Jedan veliki plus i za to.

Njegovih 27 milimetara dužine je dovoljno da se provuče kroz najpliće prelive gdje standardne kruškice ne bi mogle skoro ništa da urade. Dovoljno mali, ali i dovoljno velik za veće dubine.

Biberče ne dolazi sa zvečkom šta je prednost u plitkoj vodi i za razliku od mnogih ima samo jednu trokraku udicu. Još dva plusa.

Prvenstvena namjena mu je ultra-lajt pecanje. Zbog svoje težine moguće ga je odlično zabacivati i štapovima težine bacanja do 30 grama.

Eh, nakon svih tih prednosti valja nabrojati i mane. Samo ima jedan problem. Biberče nema mane, bar što se mene tiče.

I na kraju generalni zaključak. Biberče je jedan od najuniverzalnijih voblera za klena koje sam do sada koristio. Može da pokrije sve situacije na vodi. Ovo je jedna varalica koju svaki klenaroš treba da ima u kutiji. Mislim da nakon što sam probao Biberče da pola varki u kutijama neću nikad više zabacivati. Da naručite Biberče obratite se porukom lično njegovom konstruktoru Jovan Lepenac.

Tekst: Vojo Romić

Slike: Vojo Romić i Jovan Lepenac

Bistro!

  

Veće dubine, veći klenovi

Konačno! Ponovo pišem o onome šta volim i u čemu uživam. A to je varaličarenje klena. Iako važi za jednu od borbenih riba, klen je mnogim varaličarima nezanimljiv za ribolov. Prvenstveno zbog svoje veličine. Često i uspešno ga mnogi pecaju na prirodne mamce, dok se malo koji varaličar apsolutno posvetio ciljanom varaličarenju klena, kao ja. Zapitaju se nekad ljudi zašto ga mi klenaroši toliko cenimo i poštujemo. Džaba objašnjavati. Ko ga nije pecao, nikad neće shvatiti.

Varaličarenje klena u najtoplijem delu godine zna biti s jedne strane jako produktivno, a s druge i jako zanimljivo jer je aktivnost klena na vrhuncu. Da, ali aktivnost svog klenovskog sveta. Najčešći ulovi su klenovi između 10 i 20 centimetara, a neretko se desi da varalicu pokupi klenčić jedva veći od nje same. Meni lično je drago kad se nešto dešava na vodi, samo nek ima neke akcije, ali s vremena i to postane dosadno i monotono i čovek se zaželi akcije, adrenalina, drilova... pa se postavi pitanje kako do krupnijeg ili pak kapitalnog klena u ovom delu godine.

Među pojedinim ribarima postoje tvrdnje da je klen glupa riba i najlakša za ribolov. Ovo potvrđujem, ali samo delimično. Klen do 20cm je halapljiv i kupi sve šta mu mrda pred nosom. Klenovi veći od 20 cm su ipak malo oprezniji i ne uzimaju sve na prvu. Klenovi preko kilograma na mnogim našim vodama nisu retkost, ali ove ''lisice'' nije uopšte lako prevariti. A i znaju da naprave problema i prilikom zamaranja.

Ovo proleće mi nije donelo mnogo klenova, ali zato su klenovi bili krupni. Period ranog aprila je po meni najbolji za lov velikih. Dok je u najtoplijem delu godine skroz druga priča. Konačno u junu (pa i ranije) je počela sezona šorceva i papuča, a isto tako i sezona gaženja kroz vodu. Meni najlepši ribolov. Klen je riba iz roda ciprinida koja se mresti duže nego ostale iz iste porodice. Tako da nije retkost da mrest uđe u jun, a ja sam čak krajem jula lovio klenove koji su ispuštali mleč. Junski period bi ja uporedio sa onim ranim aprilskim. Riba se i dalje mresti na nekim mestima, temperatura vazduha je prijatna, jedino što je voda toplija nego u aprilu. U ovom periodu pribegavam maltene istoj taktici kao i u periodu ranog proleća. Bacam tonuće voblere oko prepreka u vodi pri obali i pokušavam da ih vodim što sporije. S izuzetkom što počinjem takođe i sa upotrebom plivajućih voblera katkad.

U najtoplijem delu godine, kada dnevne maksimalne temperature ne idu ispod 25-30 stepeni, površinske varalice u obliku skakavaca čine se kao najbolja ideja. Tik ispod granja ili na kakvom plitkom prelivu skakavac predstavlja laku hranu klenu koji vreba skoro sve što padne u vodu. Samim time što je površinska varalica, ne može se očekivati neki krupan ulov na nju. Najveći klen kojeg sam ulovio na skakavca je možda bio oko 300 grama. Ova varalica možda lovi mnogo više ribe nego uobičajeni vobleri, ali ribe su daleko sitnije.

S toga, plićake treba izbegavati ako želimo prevariti nekog krupnog glavonju. A i iz razloga jer se kada voda dođe do određene temperature, u toplom priobalju počne da se stvara nekakva zelena alga koja se pri ribolovu kači za trokuke i time uveliko ometa ribolov. Krupnu ribu znači treba potražiti u dubini i to što većoj. Treba obratiti pažnju da ti virovi na kojima pecamo budu zaklonjeni od sunca.  Početkom proleća nisam hteo pecati ultra lakim kompletom a sada sam pecao sa njim samo u određenim situacijama. Iz razloga što voblere nisam mogao dovesti na željenu dubinu sa tim kompletom. Najradije sam pecao sam sa svojim vernim Mikado Liberty Traveller štapom od 2,10m i t.b. 10-30g i mašinicom Mitchel Tanager FD2000, a za ultra lako sam koristio štap D.A.M. Effzett Meth t.b. 1-5g dužine 1,80m. Najlon koji sam koristio pre par meseci sam morao da promenim jer je počeo da se haba. Zamenio sam ga sa Falcon Boxerom od 0,18mm. Isključivo sam koristio tonuće voblere od oko 3 ili 4cm i pridržavao sam se onog zlatnog pravila – prirodni dekor za bistru vodu a drečavi za blago mutnu. Vobler pustim da tone što duže pa onda počinjem sa laganim namotavanjem. Koristio sam takođe i plivajuće, ali samo u određenim situacijama. Kao npr. kada bacam nizvodno paralelno sa rečnim tokom i dubinama oko jedan do jedan i po metar. Ulovi sitnog klena na većim dubinama su uobičajena pojava, ali na tim dubinama je mnogo veća šansa za ulov velike ribe. Kao što sam naveo, ja lično za lov velikih klenova preferiram voblere od 3-4cm, no nemojte se ustručavati ni ponuditi mu veće pa čak i dvodelne voblere od 6-7cm. Glavonje i od pola kilograma ovakve varke gutaju bez problema. Šta se tiče marke voblera, sa našim domaćim proizvođačima nema greške. Goldy, Ugly Duckling, Vidra, Ujka i još mnoge druge ''kruškice su uglavnom lovne. Kao i mnogi drugi varaličari na vodu nosim sve varalice, a imam svojih nekoliko omiljenih i u toku pecanja samo njih koristim.

Istakao bih takođe to da u ovim vrelim danima, svaka pa i najmanja promena vremena pokreće ribu i razbija onu običajenu letnju letargiju koja može da traje i sedmicama, šta treba iskoristiti (blaga kiša, blago zahlađenje ili naoblačenje i slično). Kao i uvek u ribolov ne bi trebalo ići pre pet-šet sati popodne. Klenovi, i to oni krupni najbolje uzimaju u večernjim časovima tako da nema potrebe ići po najjačem suncu goreti bezveze. Rani jutarnji period je takođe dobar mada ja lično nisam ljubitelj jutarnjeg pecanja. Veliki klenovi važe za plašljive ribe i nimalo ih nije lako nadmudriti. Osim toga, nije ih lako ni pronaći. Pri dolasku na poziciju, što opreznije prići i praviti što manje buke, pogotovo ako se gazi kroz vodu šta je u ovom periodu često jer većina obale je obrasla u gustu travu i rastinje. Prvi zabačaji i prvih par metara vođenja varalice su presudni za ulov krupnog klena. Ako se prethodno zakači sitniji možemo slobodno ići dalje jer će taj sitniji svojim pljuskanjem i praćkanjem poplašiti one najkrupnije, no nije uvek pravilo.

Sezona je tek počela, riba je bilo, a izdvojio bih ovom prilikom ulov klena od 39cm kojeg sam dobio na Ujka vobler od 3,4 cm u BFT dekoru. Savladao sam ga posle kratke, ali baš napete i neizvesne borbe. Pošto je mali vodotok u pitanju, ovoliki klenovi su i premija.

Za kraj bih vam još preporučio da sa ovakvim ribama budete jako oprezni prilikom prihvatanja rukom, šta ja uglavnom i radim. Klenovi važe za borbene ribe. Trenutak nepažnje i vrlo lako možete dobiti trokuku u prst. A vađenje vađenje varalice iz svake krupne ribe preporučujem da radite kleštima.

Tekst i slike: Vojo Romić

Bistro!

Pod panj i što sporije - krupan klen u rano proleće

Varaličarenje klena je za mene sami vrh ribolova, pogotovo na malim vodotocima. Borbe i drilovi sa krupnim klenovima su neizvesni i napeti do samog kraja. Nikada se ne zna kada će se klen dati u beg da potraži zaklon u najbližem kršu. Druga polovina marta i prva polovina aprila je period kada se mogu očekivati znatno bolji rezultati u ribolovu nego u varljivom periodu pre ovoga. Ujedno u ovo doba sve počinje da se budi, lista, ljudi se kreću, rade, dnevne maksimalne temperature ne padaju ispod 15 stepeni. Ja kao pasionirani klenaroš sam nakon rekordnih minusa od zimus jedva dočekao ''svojih pet minuta''. Konačno da posle mnogo meseci ponovo okvasim voblere.

Ove godine sam se šta se tiče varaličarenja klena upisao najranije do sada, 16. marta. Uprkos tome, malo kasnije, tek nakon što su se stvorili savršeni uslovi za ribolov krupnog klena, sam počeo ozbiljnije ovogodišnju sezonu. Morao sam sačekati da vodostaj opane, voda malo poveća temperaturu i da voda poprimi svoju providnu prolećnu boju. Lično mi je najdraži ribolov klena onda kada se gazi kroz vodu, ali u ovom periodu su najveće šanse za ulov kapitalaca.

Pošto pecam na malom vodotoku dužine tridesetak kilometara, pod terminom krupan klen podrazumevaju se komadi od 600-700gr pa na više, a za klena od preko kilogram se može reći da je kapitalan.

Po običaju, obilazim terene koji su mi na par minuta hoda od kuće. A u par navrata sam lovio na terenima par kilometara uzvodno. Kao i svaki klenaroš, imam svoja uobičajena mesta koja redovno posećujem. Najbolje se prolazi u večernjim časovima, oko 7.

Autor teksta sa krupnim klenom

Došao sam u dilemu da li pecati ultra-lakim štapom(1-5 grama) ili svojim standardnim klenaroškim (10-30 grama). Odluka je pala na ovaj drugi, pošto nisam hteo podcenjivati ovu divlju i snažnu ribu. Mikado Liberty Traveller od 2,10m i t.b. 10-30g kupljen u julu prošle godine, uparen sam mašinicom Mitchell Tanager FD2000 sa namotanim pastrmskim najlonom od 0,18mm su se pokazali i više nego odlična kombinacija za ovaj vid ribolova. Štap i mašinica su konačno imali prilike da se okušaju sa većim ribama i veoma sam zadovoljan njihovim učinkom.

I u celoj priči najbitnija stvar – izbor pozicije i mamaca. Kao što sam rekao u jednom delu teksta, odlika iskusnog klenaroša je poznavanje terena. Ja pri ribolovu biram pozicije sa preprekama u obali. A to su uglavnom panjevi, korenje drveća, grane i debla, štagod ali striktno ako su pri samoj obali. Klena varaličarim samo tonućim voblerima. I to onima od preko 3 cm, sa zvečkom, jakom vibracijom i u što prirodnijem dekoru. Lovni su mi bili vobleri domaćih proizvođača Goldy, Vidra, a ovom prilikom bih izdvojio i Gully Lures voblere koji su izuzetno jeftini a izuzetno lovni. Koristim se taktikom za koju smatram da je ubistvena i koja nema promašaja. Bacam vobler što preciznije uz prepreku u vodi jer je i preciznost jedna od kljičnih uloga u svemu ovome. Kada padne u vodu, pustim ga da tone nekih 2-3 sekunde. Potom počinjem lagano sa vođenjem. Što sporije, tek onoliko da osetim vibraciju voblera preko štapa. Udarac klena treba očekivati u prvih jedan ili dva metra od mesta gde je varalica pala u vodu, ipak svo vreme dok se varalica vodi nije isključeno da će je napasti. Opšte je poznata stvar da je klen jedna od riba koja se oslanja na čulo vida. Kada se sastavi sve, udarac ribe je zagarantovan. A tek onda napeta borba neizvesna do samoga kraja. Ovaj ribolov mi dođe kao terapija od svakodnevnih problema, a ulov ribe kao nagrada za sav rad i trud.

Tekst i slike: Vojo Romić

Bistro!

Varaličarenje klena na malim rekama

Od kompletnog ribljeg fonda naših prostora, najviše sam cenio i voleo da pecam klena, koji je po meni jedna od najaktraktivnijih vrsta za ribolov. Najčešće ga pecam klasičnim plovkarenjem, nekad dubinski, dok se u ribolovu mušičarenjem još nisam oprobao. Takođe efikasna i zanimljiva tehnika kojom se klen lako može pecati jeste varaličarenje, a to je ono o čemu ću sada da pišem.

U tom grmu leži klen

U varaličarenju sam se oprobao pre par godina. Pošto nisam mogao mnogo izbirati, pecao sam ono šta mi reka na kojoj pecam nudi. A to je uglavnom klen koji je ovde dominantna vrsta. Osim njega se na varalice može upecati i bandar i štuka. U kraju odakle sam, varaličarenje i nije mnogo zastupljena tehnika ribolova, a i to malo se sve svodi na štuku. Stoga, sam sam se morao dovijavati sa ribom i proučavati njene navike.

Prva bitna stavka u lovu klena je poznavanje terena, jer klen nije samo u dubljim mestima, nego ga bude i u plićacima za koje bi naizgled rekli da nema ništa u njima. Ja pecam na maloj rečici, oko pet metara širokoj i u proseku metar dubokoj sa mnoštvom prepreka u vodi i obraslim obalama. Sve ovo čini ribolov još dinamičnijim i zanimljivijim.

Klena uspešno počinjem da varaličarim kada dnevne maksimalne temperature ne padaju ispod 15 stepeni, šta se otprilike poklapa sa aprilom, pa sve do novembra čak.

U početnom periodu su velike šanse za lov velikih klenova. Varalicama pretražujem sve zone vode. Od krša i granja, pa do plićaka, jer se nikada ne zna odakle vrebaju.

U najtoplijem periodu, aktivan je sav klenovski svet. Sitniji klenovi izlaze u plićak da se ''sunčaju'', dok se veliki drže blizu krša i granja. Klen se u ovom periodu može uloviti na skoro svakom izglednom mestu. Stoga, koristim plivajuće varalice, u obliku skakavca za plitke zone, a klasične "kruškice" za dubine.

Već u kasno leto, aktivnost sitnog klena počinje da opada. Pa malo zatim i većih. Riba počinje polako da se povlači u zimovnike, ali je i dalje pomalo raspoložena za jelo. Tada im plasiram tonuće voblere u što dublje zone vode i što sporije pokušavam da ih vodim. U plićake i ne bacam jer ih tu i nema tada.

Po mom mišljenju najidealnija pozicija za sva doba je tamo gde se dodiruju spora i brza voda i tamo gde voda seče obalu, tu se klenovi rado zadržavaju jer imaju lako dostupnu hranu.

Vibro Max ZK - selektovao dedu među gomilom unučića

PRIBOR I VARALICE: Za ovaj vid ribolova koristim štapove maksimalno 10-30 grama težine bacanja i dužine 2,10m. A jednom prilikom sam se oprobao i u ultra-lakom ribolovu. Mašinice veličine oko 2000, a najloni 0,18mm. Varalice, e to je ono glavno. Rekli bi neki, za klena najbolji leptiri i mepsovi. Ja tvrdim suprotno. Jedine varalice na koje sam ja lovio i lovim klenove su vobleri. Najbolje su mi se pokazali sitniji kruškasti sa jakom vibrom i zvečkom. Lovio sam i na plivajuće i tonuće, no tonući su dali bolje rezultate. Voblere koje bih najviše izdvojio jesu Goldy Vibro Max, pogotovo ZK dekor, koji mi je donio najviše klenova i najveće klenove.

Treba imati na umu i to da je klen riba koja se oslanja isključivo na čulo vida. Zato, klen upecan na varalicu u mutnoj vodi je puka slučajnost. U polumutnoj vodi se može očekivati klen na vobler sam drečavim bojama, dok u bistroj prirodni dekori daju daleko bolje rezultate.

Najbolje doba dana za ribolov je veče, tada je aktivnost klena u punom jeku. A najidealnije bi bilo ako bi još bilo i oblačno vreme. Pri ribolovu, od pada varalice u vodu, pa narednih par metara treba očekivati udarac. No svo vreme dok se vodi varalica treba biti spreman, često znaju udarati i ''pred nosom''. Varalicu ne treba voditi ni prebrzo ni presporo. Treba imati osećaja, tj. osetiti vibru varalice preko štapa, a to iskustvo se samo stiče u ribolovu. Klen je još poseban po tome što nekada zna da agresivno uzme varalicu, a nekad kad uzme imamo osećaj kao da smo zakačili prepreku u vodi. Ako promašimo udarac ribe, samo ponovo bacati na isto mesto – klen je tu i raspoložen je za jelo. Početni udarci su i presudni, jer se po njima vidi aktivnost ribe toga dana. Jedan dan znaju izvanredno raditi, a sledeći da podbace iako su uslovi za ribolov dobri.

Tekst i slike: Vojo Romić

Bistro!