Kašičice od leptira

Prije izvjesnog vremena za nešto u kući mi je zatrebala perla. Tada sam se sjetio da mogu iskoristiti i one koje se stavljaju na leptire za ribolov. Iskoristio sam onu sa najjeftinijeg kojeg sam kupio jer je imao lošu žicu, a i nisam nikada ni pecao na njega. Pošto je trebalo presjeći žicu da bi se došlo do perle, leptir je nakon toga bio neupotrebljiv. Ali oblik njegovog  krila mi je istog tog momenta dao ideju, tako da sam to krilo sačuvao za ubuduće.

U avgustu prošle godine, prebirajući po raznom priboru naišao sam na to krilo i pošto sam imao viška vremena odlučio sam da ga pretvorim u varalicu, tačnije u kašiku. Uzeo sam ga zajedno sa jednom ringlicom i trokukom i pravac radionica. Sve što je bilo potrebno jeste malo ispraviti zadnji kraj čekićem da bi varalica imala rad kao kašika.  Ako to ne uradimo varalica će se samo okretati oko svoje ose. I kao takva je lovna, ali promašaji ribe su vrlo česti.

Nakon ispravljanja, potrebno je bušilicom probušiti što manju rupu i što bliže kraju. Potom po potrebi na stolnoj brusilici skinuti još metala da bi se lakše stavila ringlica. Ponavljam, po potrebi. Kada se stave ringlica i trokuka, posao je gotov. Od jeftinog leptira do ultra-lajt kašičice za manje od pet minuta.

Kako to već biva, skoro sve svoje rukotvorine isprobavam istog dana kada ih napravim. Popodne toga dana sam bio na terenima na kojima najčešće ljeti pecam klena. Prve probe su se pokazale izuzetno dobre. Kašičica je imala odličan rad i prilikom tonjenja je izgledalo kao da leluja u vodi. Vrlo je lagana, ali uprkos tome se odlično zabacuje štapom težine bacanja 1-9 grama. Pored toga je i bila iznenađujuće lovna. Osamnaest klenova, šest grgeča i jedan protfiš su sasvim solidan rezultat za običan komad metala sa trokukom. Međutim, na moju žalost, varalica je ostala u ustima štuke već nakon par sati pecanja.

Gubitak me nije obeshrabrio, a efikasnost ove varalice me još više nagnala da ih napravim sebi još. U što kraćem roku sam otišao u prodavnicu u kojoj sam zadnji put kupio taj leptir i kupio ih još par po cijeni od svega 90 pfeninga (oko 50 dinara) po komadu. U tren oka sam ih pretvorio u kašičice i već narednih dana sam nastavio da ostvarujem lijepe ulove. Mahom se pecao klen, koji je udarao na skoro svim mjestima, od plitkog do dubokog. A pored njega se takođe odlično pecao grgeč, poneki rijetki protfiš i sitan bucov. Ako imate viška vremena i materijala preporučio bih vam da napravite nešto slično za predstojeću sezonu. Ulovi na sopstvene rukotvorine uvijek imaju posebnu čar.

Tekst i slike: V. R.

Bistro!

Martovski klenovi

Nekoliko uzastopnih dana sredinom marta vladalo je natprosječno toplo vrijeme za ovo doba godine, pa sam stoga odlučio da pokušam varaličariti klena na meni obližnjim terenima.

Inače najčešće u varaličarenje klena idem naveče, ali pošto sam imao obaveza odlučio sam prvi dan ići oko podneva. Nakon kraće vožnje, bicikl sam ostavio u šumi u blizini rijeke i krenuo put mjesta koje sam planio obići. Stigavši ubrzo na vodu, pomislio sam da bi mogli pasti prvi klenovi ove godine. Vrijeme je bilo prijatno toplo, a voda je izgledala obećavajuće.

Prvi ovogodišnji na varalicu

Ribolov sam počeo ispod jednog starog drvenog mosta, jednog od rijetkih preostalih ovakve vrste na ovoj rječici. Kao i obično, počeo sam prvo da bacam u najdublje dijelove vira, pa sam postepeno pretraživao i ostale dijelove. Tu sam imao par trzaja za koje nisam bio siguran da li su udarci ribe ili zapinjanje voblera za dno. Premjestio sam se malo uzvodno na jednu šljunkovitu plažu sa koje sam mogao da bacam uzvodno u mirnu duboku vodu ispod strmih obala. Kroz desetak zabačaja sam imao udarac, a nedugo zatim i ribu na štapu. Konačno, mislim se u sebi. Ova riba je nažalost spala, a to i nije čudno sa obzirom da je udarila pri samom padu voblera u vodu. Po borbi bih rekao da je bio klen oko pola kilograma. Malo mi je bilo krivo jer bi mi to bila prva riba u ovoj sezoni na varalicu, ali bio sam zadovoljan jer bar znam da su aktivni.

Nastavio sam sa pretraživanjem terena idući obalom nizvodno od gorepomenutog mosta. Ovi tereni ne izgledaju nešto naročito izdašno, mada znaju dati lijepih klenova. Već na prvoj poziciji koju sam obišao samo se upisao sa jednim klenom. Doduše sitnim, no bitan je upis. Nakon ovog klena imao sam još jednog. Bili su izuzetno aktivni, ali moram primjetiti da su vrlo pipljivo napadali varalice. Dosta puta su napadali, ali se nisu kačili i isto tako su samo pratili varalicu i okretali se od nje. Nastavio sam dalje istim tempom. Imao sam mnoštvo udaraca na ovim plitkim pozicijama, ali bez ribe. Tek kada sam došao do jednog mjesta sa dubljom i mirnijom vodom sam imao nekoliko riba. U povratku sam još jednom probao na mjestu odakle sam počeo ribolov i tu sam dobio dvije ribe.

Osam riba sveukupno, uz mnoštvo udaraca. Za početak sezone dobro. Ma šta dobro? Odlično u odnosu na prošle sezone. Kroz par dana bilo je najavljivano hladno vrijeme sa sniježnim padavinama pa sam odlučio da, ako to bude moguće, izađem na vodu još koji put. Prva prilika mi se ukazala već dva dana kasnije. U ovom izlasku se nisam nešto proslavio. Svega jednog klena sam upecao uz dva-tri udarca. Ali činjenica je da nisam ni pecao na terenima gdje sam bio prije dva dana i pecao sam ujutro. Naredni dan sam odlučio da organizujem svoje obaveze i izađem na vodu pošto je bio zadnji topao dan pred naglo zahlađenje. Na vodi sam bio oko pola 4 poslijepodne, na mjestima gdje sam bio i prvi dan. Imao sam vremena pa sam obišao više pozicija nego prošli put. Obišao sam i dio rijeke uzvodno odakle sam krenuo, gdje je inače obala više zarasla, ali su tereni dublji i često daju krupne ribe. Vladalo je prijatno i sunčano vrijeme s povremenim vjetrom. Klen je tog dana uzimao između tih intervala vjetra. Čim bi malo počeo da puše, riba bi stala. Ovaj ribolov sam završio pred mrak sa sedam upecanih klenova i mnoštvom napada, kao i prije par dana. Sva upecana riba tih dana je vraćana odmah po ulovu.

Pecao sam sa ulta lakim priborom. Koristio sam štap Iron Trout Spooner, od 213 cm, težine bacanja 0.5-7 g i mašinicu Shimano Sienna 1000FE. Ovaj komplet je kupljen u inostranstvu. Što se tiče varalica, koristio sam voblere Baby Biberče od konstruktora Jovana Lepenca. Ovaj vobler od 2,2 cm ima vrlo izraženu vibraciju što je po mom mišljenju veoma važno u proljećnom varaličarenju klena. Zbog bistre vode moj prvi izbor su bili prirodni dekori Biberčeta, kao npr. GREEN, BLUE, RAINBOW TROUT...

Sve u svemu, skroman početak sezone. Ovi lijepi topli proljećni dani su završili zahlađenjem i 30+ cm snijega. Nadam se da će naredni period donijeti toplije vrijeme za nastavak sezone.

Tekst i slike: V. R.

Bistro!

Joca wobblers - Biberče

Posjedujem popriličan broj varalica za klena. Neke od njih nikada nisam ni zabacio, stoga sam ove godine odlučio malo da smanjim kupovinu voblera za klena. No kada sam vidio objavu jednog kolege u kojoj je prodavao svoje voblere koje je sam napravio, jednostavno nisam mogao da odolim i ne kupim par komada. Dogovor je pao u dvije riječi, i već za pet dana varke su bile kod mene spremne za probu. No prije svega evo nekih osnovnih informacija o vobleru.

Biberče je tonući vobler dug 2,7 cm, težak 4 grama, namjenjen prvenstevno varaličarenju klena, ali i drugih grabljivica (bandar, bucov, štuka). Biberče je izrađeno od balze i dolazi u dekorima GREEN, BLACK, PERCH, SFC, BLUE. Njegov konstruktor je mladi kolega ribolovac Jovan Lepenac.

Biberče je svoje krštenje doživjelo na jednoj manjoj rijeci, ne na onoj na kojoj inače pecam iz razloga što mi je ova bila nepoznata pa sam htio da malo da je istražim i upoznam. Zbog svoje relativno male širine i dubine, nisam ništa ulovio sem jedne pliske. Ipak sam se vratio na uobičajene terene. I tu sam ulovio oko desetak klenova raznih veličina. Za prvo pecanje odlično. Sutradan sam odlučio da ponovim, ali na meni bližim terenima. Ovo pecanje je bilo izvanredno. Palo je i nekoliko krupnih komada.

Dekori – vobler dolazi u svega pet originalnih dekora: GREEN, BLACK, BLUE, PERCH i SFC. Nije mnogo, ali dovoljno za jednog klenaroša. GREEN sa svojom prirodnom bojom je naprosto neodoljiv za klenove svih veličina, dok će SFC i PERCH sigurno dati ponekog u blago zamućenoj vodi. Vobleri takođe dolaze sa folijom koja isijava na sunčanom vremenu, što je jedan plus.

Dizajn – većina voblera za klena dolaze u vidu kruškica sa širokim bokovima. Biberče je takoreći, pljosnato, male širine. Jednostavno originalno.

Vibracija je izuzetno jaka. Čak i pri najsporijem vođenju se osjeti na štapu. A svaki iole ozbiljniji klenaroš zna koliko ona znači u varaličarenju klena.

Biberče je tonući vobler, ali ono šta sam ja primjetio jeste da za razliku od drugih tonućih voblera tone mnogo brže. Ovo može biti velika prednost dubljim virovima sa bržim protokom vode. Jedan veliki plus i za to.

Njegovih 27 milimetara dužine je dovoljno da se provuče kroz najpliće prelive gdje standardne kruškice ne bi mogle skoro ništa da urade. Dovoljno mali, ali i dovoljno velik za veće dubine.

Biberče ne dolazi sa zvečkom šta je prednost u plitkoj vodi i za razliku od mnogih ima samo jednu trokraku udicu. Još dva plusa.

Prvenstvena namjena mu je ultra-lajt pecanje. Zbog svoje težine moguće ga je odlično zabacivati i štapovima težine bacanja do 30 grama.

Eh, nakon svih tih prednosti valja nabrojati i mane. Samo ima jedan problem. Biberče nema mane, bar što se mene tiče.

I na kraju generalni zaključak. Biberče je jedan od najuniverzalnijih voblera za klena koje sam do sada koristio. Može da pokrije sve situacije na vodi. Ovo je jedna varalica koju svaki klenaroš treba da ima u kutiji. Mislim da nakon što sam probao Biberče da pola varki u kutijama neću nikad više zabacivati. Da naručite Biberče obratite se porukom lično njegovom konstruktoru Jovan Lepenac.

Tekst: Vojo Romić

Slike: Vojo Romić i Jovan Lepenac

Bistro!

  

Na svakom koraku

Eh, varaličarenje klena. Samo po sebi je izazov pa mi je zato i najomiljeniji vid pecanja. Po četvrti put pišem o njemu, a valjda ne i poslednji. Ove godine sam odlučio ozbiljnije da se posvetim jednoj posebnoj vrsti varaličarenja koja je zadnjih godina sve popularnije među našim ribolovcima, a to je ultra lako varaličarenje.

Mnogi ribolovci koji varaličare na ultra lako najradije pecaju kostreše (bandare) i pastrmke. Pored njega klen je takođe vrsta koju mnogi često pecaju ovom tehnikom. Razlog je jer ove ribe nemaju neku veličinu pa stoga, ne treba neki zahtevan pribor za njih. Štapovi težine bacanja do 10 grama su sasvim dovoljni za njih. Velika većina ribolovaca, pa tako i ja, peca ultra lakim kompletima čisto radi ličnog užitka.

Konačno u junu, temperatura vode je bila idealna za gaženje i preko pojasa. Za ultra lako sam se odlučio malo da s vremena na vreme odmorim od svog standardnog “robusnog’’  kompleta kojim ganjam krupnije klenove i da malo uživam sa pecanjem manjih, ali daleko brojnijih klenova. Štap koji sam ovom prilikom koristio je D.A.M. Effzett Meth t.b. 1-5g dužine 1,8m, s time što je štap malo ostao kraći zbog moje nepažnje. No sve u svemu, sa ovim štapom sam poprilično zadovoljan. Samo da mu nađem još odgovarajuću mašinicu.

Klen je u reci na kojoj pecam najbrojnija riblja vrsta. Mogu se upecati klenovi raznih veličina. Od onih veličine akvarijumskih ribica pa do onih dvokilaša koje nisam nikako ulovio, ali verujem da ih ima. Pri pecanju ultra lakim, obilazio sam većinom plitke terene. Uglavnom gde su dubine do metar, a pecao sam čak i gde vode nema ni do kolena. Lovio sam ih na skoro svakom mestu, na svakom koraku. Gde god sam zabacio. Pošto se gazi kroz vodu, gledam da što opreznije priđem poziciji i tek onda bacam. Ne pecam sa obala jer su ovom periodu jako zarasle i nepristupačne. Možda će nekome ovo izgledati nebitno, ali ja lično prilikom gaženja kroz vodu, uvek gledam da idem uzvodno dok pecam. Rezultati su mnogo bolji nego kada gazim nizvodno. Uglavnom prečešljam svako mesto varalicama. Klenovi su sitni, ali jako halapljivi. U više navrata mi se dešavalo da riba pokupi varalicu čim padne u vodu, šta mi je jako drago i volim kad se to zadesi. Ono šta mi se takođe dešavalo jeste da pliska iliti dvoprugasta uklija uzme vobler. Prosečno po svakom pecanju pored klenova ulovim i dve-tri pliske. A klenova uvek bude oko petnaestak ili dvadeset komada. Od kojih su skoro svi vraćeni, jer mi je ultra lako više za uživanje u ribolovu. Klenovi su u proseku bili po 15 cm, a bilo je i većih, pa i baš malih. Nisu mnogo zahtevne ribe za pecanje, non stop su aktivne pa njihov ribolov može biti baš zabavan i zanimljiv.

Za ribolov sam koristio često Ujka skakavca u BFT dekoru. A odlično su mi se pokazali i Ugly Duckling tonući voblerčići od 3cm. Ove varalice su odlično odradile posao tamo gde obični vobleri ne bi iz razloga jer nemaju zvečku i ne plaše ribu u plitkoj vodi. Do skora sam verovao da samo vobleri sa zvečkom love. No jedan kolega me uverio, a i sam lično sam se video da i vobleri bez zvečke u određenim situacijama znaju biti ''ubistveni''. Napomenuo bih takođe da sam sa trokuka na varalicama odstranio kontra kuke. Znači, što više sportski. Manje povređene ribe i lakše se otkačava.

Tekst i slike: Vojo Romić

Bistro!