Kašičice od leptira

Prije izvjesnog vremena za nešto u kući mi je zatrebala perla. Tada sam se sjetio da mogu iskoristiti i one koje se stavljaju na leptire za ribolov. Iskoristio sam onu sa najjeftinijeg kojeg sam kupio jer je imao lošu žicu, a i nisam nikada ni pecao na njega. Pošto je trebalo presjeći žicu da bi se došlo do perle, leptir je nakon toga bio neupotrebljiv. Ali oblik njegovog  krila mi je istog tog momenta dao ideju, tako da sam to krilo sačuvao za ubuduće.

U avgustu prošle godine, prebirajući po raznom priboru naišao sam na to krilo i pošto sam imao viška vremena odlučio sam da ga pretvorim u varalicu, tačnije u kašiku. Uzeo sam ga zajedno sa jednom ringlicom i trokukom i pravac radionica. Sve što je bilo potrebno jeste malo ispraviti zadnji kraj čekićem da bi varalica imala rad kao kašika.  Ako to ne uradimo varalica će se samo okretati oko svoje ose. I kao takva je lovna, ali promašaji ribe su vrlo česti.

Nakon ispravljanja, potrebno je bušilicom probušiti što manju rupu i što bliže kraju. Potom po potrebi na stolnoj brusilici skinuti još metala da bi se lakše stavila ringlica. Ponavljam, po potrebi. Kada se stave ringlica i trokuka, posao je gotov. Od jeftinog leptira do ultra-lajt kašičice za manje od pet minuta.

Kako to već biva, skoro sve svoje rukotvorine isprobavam istog dana kada ih napravim. Popodne toga dana sam bio na terenima na kojima najčešće ljeti pecam klena. Prve probe su se pokazale izuzetno dobre. Kašičica je imala odličan rad i prilikom tonjenja je izgledalo kao da leluja u vodi. Vrlo je lagana, ali uprkos tome se odlično zabacuje štapom težine bacanja 1-9 grama. Pored toga je i bila iznenađujuće lovna. Osamnaest klenova, šest grgeča i jedan protfiš su sasvim solidan rezultat za običan komad metala sa trokukom. Međutim, na moju žalost, varalica je ostala u ustima štuke već nakon par sati pecanja.

Gubitak me nije obeshrabrio, a efikasnost ove varalice me još više nagnala da ih napravim sebi još. U što kraćem roku sam otišao u prodavnicu u kojoj sam zadnji put kupio taj leptir i kupio ih još par po cijeni od svega 90 pfeninga (oko 50 dinara) po komadu. U tren oka sam ih pretvorio u kašičice i već narednih dana sam nastavio da ostvarujem lijepe ulove. Mahom se pecao klen, koji je udarao na skoro svim mjestima, od plitkog do dubokog. A pored njega se takođe odlično pecao grgeč, poneki rijetki protfiš i sitan bucov. Ako imate viška vremena i materijala preporučio bih vam da napravite nešto slično za predstojeću sezonu. Ulovi na sopstvene rukotvorine uvijek imaju posebnu čar.

Tekst i slike: V. R.

Bistro!

Lov bandara lakom dubinkom

Bandar (Perca fluviatilis), grgeč ili kako ga u mom kraju zovu, kostreš, je grabljivica koja naseljava vode Evrope i severne Azije, a prenešen je i u Australiju, Južnu Afriku i Novi Zeland. Telo mu je izduženo i kako stari sve više raste u visinu. Telo bandara je zelenkaste boje, prošarano vertikalnim crnim prugama i prekriveno je sitnim ljuskama. Mresti se u periodu od marta do kraja aprila. Može da dostigne dužinu oko 50 cm, a težinu oko dva kilograma.

Bandar je jedna od riba koju volim pecati zbog njegove borbenosti, a ne volim zbog toga što duboko guta i zbog bodlji u perajima. Sticajem okolnosti sam imao priliku da u toplijem delu 2015. godine izađem u nekolicinu izlazaka u kojima sam uspešno lovio bandara (u nekim i protiv svoje volje). Pošto sam prethodne godine otkrio par izdašnih pozicija, na kojima “krstare” jata bandara, ove godine sam se spremio za njih.

U odluci da li pecati plovkom ili lakom dubinkom, radije sam se odlučio za laku dubinku. Plovkom sam takođe uspešno pecao bandara ali u neuporedivo manjim količinama. Za ovaj ribolov sam koristio dvodelni puni štap dužine 2,10 m, nepoznate marke i mašinicu takođe nepoznate marke. Osnovni najlon 0,26 mm, predvez 0.18 mm dužine oko 40 cm i kao glavno otežanje olovo od 20 ili 25 grama, zavisno od brzine toka. Kao udicu sam stavljao Owner veličine 8, za koju smatram da je idealna za ovaj vid ribolova jer nije premala, a ni prevelika jer sitnog bandara ima u izobilju.

POZICIJE: Bandare sam, na reci gde pecam, dobijao na skoro svim mogućim pozicijama koje su imale makar malo dubine. Ali najviše njih i najveće komade sam dobijao na dubljim mestima sa tvrdim dnom i laganim tokom. Na mestu dubine jedan i po metar, sa dnom od sedre i laganim, jedva primetnim tokom reke sa kršom odmah pored, sam prošao najbolje. Bandari nisu bili brojni, ali su zato bili pristojne veličine. Osim njih sporadično se javljao i cverglan, pokoji klen, pa čak i nekoliko štukica. Druga najizdašnija pozicija je bila ona sa dubinom od jedan metar i ravnim dnom od betona, gde na nekim mestima voda teče, a negde miruje. Ovde sam ulovio najviše bandara koji su svi bili u proseku oko desetak centimetara.

SAVET PLUS: Bandar je poznat kao jedna od riba koje duboko gutaju udice, zato kontre moraju da budu blagovremene. Obavezno sa sobom nosite klešta ili vadilicu za udice, u slučaju da duboko progutaju, a verujte, to se često dešava.

MAMCI: Sitnije jedinke bandara su svaštojedi. Ove godine sam ih lovio na skoro sve moguće mamce. Kada se priča o mamcu za krupnog bandara, iskusni će definitivno reći da je to živi mamac (keder). Pre upotrebe tog mamca se inforišite da li je to dozvoljeno, jer na nekim vodama nije.  Ja sam ove godine najradije koristio filet od ribe (belice, pliske, kedera, sunčice...) i taj mamac se pokazao kao najbolji. Bandar je mamac uzimao u roku od desetak sekundi, a neki su čak udarali u propadanju. Najkrupnije jedinke sam dobijao na kedere veličine do pet centimetara.

Klen - sporedan ulov

Sve u svemu, nekoliko uspešnih izlazaka, sa solidnim ulovom. Svi koji nisu pecali ovu ribu, toplo im preporučujem da probaju, jer je veoma borbena i agresivna i pravi je užitak imati je na štapu.

Tekst i slike: Vojo Romić

Bistro!