Kašičice od leptira

Prije izvjesnog vremena za nešto u kući mi je zatrebala perla. Tada sam se sjetio da mogu iskoristiti i one koje se stavljaju na leptire za ribolov. Iskoristio sam onu sa najjeftinijeg kojeg sam kupio jer je imao lošu žicu, a i nisam nikada ni pecao na njega. Pošto je trebalo presjeći žicu da bi se došlo do perle, leptir je nakon toga bio neupotrebljiv. Ali oblik njegovog  krila mi je istog tog momenta dao ideju, tako da sam to krilo sačuvao za ubuduće.

U avgustu prošle godine, prebirajući po raznom priboru naišao sam na to krilo i pošto sam imao viška vremena odlučio sam da ga pretvorim u varalicu, tačnije u kašiku. Uzeo sam ga zajedno sa jednom ringlicom i trokukom i pravac radionica. Sve što je bilo potrebno jeste malo ispraviti zadnji kraj čekićem da bi varalica imala rad kao kašika.  Ako to ne uradimo varalica će se samo okretati oko svoje ose. I kao takva je lovna, ali promašaji ribe su vrlo česti.

Nakon ispravljanja, potrebno je bušilicom probušiti što manju rupu i što bliže kraju. Potom po potrebi na stolnoj brusilici skinuti još metala da bi se lakše stavila ringlica. Ponavljam, po potrebi. Kada se stave ringlica i trokuka, posao je gotov. Od jeftinog leptira do ultra-lajt kašičice za manje od pet minuta.

Kako to već biva, skoro sve svoje rukotvorine isprobavam istog dana kada ih napravim. Popodne toga dana sam bio na terenima na kojima najčešće ljeti pecam klena. Prve probe su se pokazale izuzetno dobre. Kašičica je imala odličan rad i prilikom tonjenja je izgledalo kao da leluja u vodi. Vrlo je lagana, ali uprkos tome se odlično zabacuje štapom težine bacanja 1-9 grama. Pored toga je i bila iznenađujuće lovna. Osamnaest klenova, šest grgeča i jedan protfiš su sasvim solidan rezultat za običan komad metala sa trokukom. Međutim, na moju žalost, varalica je ostala u ustima štuke već nakon par sati pecanja.

Gubitak me nije obeshrabrio, a efikasnost ove varalice me još više nagnala da ih napravim sebi još. U što kraćem roku sam otišao u prodavnicu u kojoj sam zadnji put kupio taj leptir i kupio ih još par po cijeni od svega 90 pfeninga (oko 50 dinara) po komadu. U tren oka sam ih pretvorio u kašičice i već narednih dana sam nastavio da ostvarujem lijepe ulove. Mahom se pecao klen, koji je udarao na skoro svim mjestima, od plitkog do dubokog. A pored njega se takođe odlično pecao grgeč, poneki rijetki protfiš i sitan bucov. Ako imate viška vremena i materijala preporučio bih vam da napravite nešto slično za predstojeću sezonu. Ulovi na sopstvene rukotvorine uvijek imaju posebnu čar.

Tekst i slike: V. R.

Bistro!

Sitno, al' dinamitno

Kada se kod nas povede priča o ciljanom ribolovu kostreša (bandara) uglavnom se priča o varaličarenju sitnijim šedovima, tvisterima, voblerima... Lično smatram da se ovaj mali, agresivni predator, može uspešno pecati klasičnim plovkarenjem, šta i nije često na našim vodama. Ja ovu ribu rado lovim dubinskim metodom, a od skora je sve češće ciljano pecam i na plovak.

Odlučio sam se za ribolov trometarskim bolonjezom brze akcije. Koristio sam sistem koji koristim za ribolov bele ribe, sa razlikom što sam stavio veću udicu i manje olovnog otežanja.

Odabir mesta je mnogo bitan. Kostreši se najradije zadržavaju tamo gde je tvrdo dno (kamen, beton, sedra) i sa mirnijim tokom. Najčešće se zadržavaju na dnu pa zato i pecam na toj dubini, zavisno od mesta do mesta.

Eh da, najbitnije. Mamac. Presudan faktor u lovu ove ribe. Mamac za koji ja smatram da je najefikasniji i koji će ova halapljiva riba uzeti bez razmišljanja jeste parče ribe. Bodorka, keder, sunčica, nebitno, potrebno je samo odseći komad ribe i nabosti jednom na udicu. Udarac se manifestuje tako što plovak par puta zaigra i onda počne da tone i ide blago u stranu. Zbog veličine mamca, sačekam sa kontrom, za svaki slučaj. Klešta ili vadilica su obavezan deo pribora, pošto često znaju duboko progutati. Kostreši su jatne ribe i kad naiđemo na njih možemo se fino napecati i uživati u borbu sa ovim malim ''đavolima''.

Tekst i slike: Vojo Romić

Bistro!