Na pogrešnim mestima u pravo vreme

Mesec septembar mi je jedan od dražih meseci u godini šta se tiče ribolova. U ovom meseci dolazi do prijatnih zahlađenja, a to se ne odražava mnogo na riblji fond koji je i dalje uveliko aktivan. Blaga povećanja vodostaja i padovi temperature vode su došli kao ''kec na desetku'' nakon avgustovskih vrućina i niskih vodostaja.

Iako je ovaj mesec pogodan za varaličarenje, zbog dobrih uslova sam i dalje odlučio da se fokusiram na ribolov sitne bele, a i ostale ribe dubinskim metodom ili plovkom. Početkom septembra je pala temperatura vazduha, a i vodostaj je porastao. Na mestima na kojima sam pecao samo par nedelja pre, nije bilo pristupa, a na onim mestima kojima se iole moglo prići jedva da se išta moglo uloviti sem krkuše (govedarca). S toga sam odlučio da se preselim na terene par stotina metara nizvodno. Tereni u pojasu obaloutvrde na reci Povelič su relativno plitki i lako dostupni. Obiluju najviše bodorkama, sitnim deverikama, američkim somićima, kostrešima, klenovima i tu i tamo sa babuškama. Ovi tereni su mi postali pristupačni tek pre nekoliko godina dok je rađena sanacija korita reke. Pre toga pristup obalnom pojasu je bio apsolutno nemoguć na većini mesta zbog gustih šikara i šipražja. Ali je nakon toga sve postalo plitko i ribolov jedva da je io moguć. Tek je ove godine nakon velikih vodostaja u par navrata postala reka je postala dublja u ovom delu. Iskoristio sam to za varaličarenje i imao sam, moram priznati i dobrih ulova. Ali pecanje bele ribe?

Pecao sam zavisno od mesta sa plovkom ili lakom dubinkom. Za plovak sam koristio trometarski bolonjez Trabucco Expander Bolo 3003. Plovak Fighter nosivosti dva grama, osnovni najlon Mikado Nihonto 0,18mm, podvez 0,12mm dug četrdesetak centimetara sa udicom veličine 12. Za laku dubinku sam koristio petnaest gr

I oni su se javljali često

ama olova, osnovni najlon i podvez isti kao i prethodni, a udica Owner veličine 10, sve namontirano na fider štap SPRO Pantera Feeder.

Pecalo se malo na plovak malo na dubinku

Tek u ovom mesecu sam se mnogo više fokusirao na to nego na varaličarenje. Pošto sam samo par nedelja ranije pecao ovuda gaženjem kroz vodu, mesta sam odlično poznavao. Na najdubljem mestu nije bilo ni metar dubine Kroz niz izlazaka sam imao i dobrih i lošijih dana, većinom dobrih. Aktivnost ribe je zavisila od vremenskih prilika. Najbolje sam prolazio u danima nakon jačih kiša koje se nisu mnogo odražavale na vodostaj, koji je u ovo doba godine uvek isti. U sunčanim danim se takođe lepo pecalo, ali se riba sporadično javljala. Zbog obaveza sam u većini slučajeva pecao od četiri časa popodne pa sve do zalaska sunca kada padne dnevna temperatura i aktivnost ribe se smanji na minimum.

U najviše navrata sam pecao u dubljem delu reke gde ima više trave u vodi. Ribu sam par puta i prihranjivao, iako nisam sklon tome. Bilo nekim kupovnim ili onima kojie sam pravim kod kuće od sastojaka koji su mi pri ruci. Svu ribu sam tražio u priobalju u donjem sloju vode, retko kad na sred toka. Na udici su se najčešće nalazile bodorke. Američki somići su takođe fino radili i najviše su se javljali u pojasima trave. Bilo je i finih babuški, sitnih deverika, klenova, sitnih nosara, potočnih mrena, a i primećujem da se bandar dobro javljao u svim izlascima.

Septembar je prošao u znaku lepih ulova

Kao mamce sam isključivo koristio crvene gliste. Na terenima iste ove reke, par kilometara uzvodno crvene gliste bi mi bile poslednji izbor zbog hordi krkuša i pliski, dok je ovde situacija potpuno drugačija. Crvene gliste su jedan od najlakše dostupnih mamaca i skoro da nema vrste ribe koja se ne može upecati na nju.

Tekst i slike: Vojo Romić

Bistro!

Sitno, al' dinamitno

Kada se kod nas povede priča o ciljanom ribolovu kostreša (bandara) uglavnom se priča o varaličarenju sitnijim šedovima, tvisterima, voblerima... Lično smatram da se ovaj mali, agresivni predator, može uspešno pecati klasičnim plovkarenjem, šta i nije često na našim vodama. Ja ovu ribu rado lovim dubinskim metodom, a od skora je sve češće ciljano pecam i na plovak.

Odlučio sam se za ribolov trometarskim bolonjezom brze akcije. Koristio sam sistem koji koristim za ribolov bele ribe, sa razlikom što sam stavio veću udicu i manje olovnog otežanja.

Odabir mesta je mnogo bitan. Kostreši se najradije zadržavaju tamo gde je tvrdo dno (kamen, beton, sedra) i sa mirnijim tokom. Najčešće se zadržavaju na dnu pa zato i pecam na toj dubini, zavisno od mesta do mesta.

Eh da, najbitnije. Mamac. Presudan faktor u lovu ove ribe. Mamac za koji ja smatram da je najefikasniji i koji će ova halapljiva riba uzeti bez razmišljanja jeste parče ribe. Bodorka, keder, sunčica, nebitno, potrebno je samo odseći komad ribe i nabosti jednom na udicu. Udarac se manifestuje tako što plovak par puta zaigra i onda počne da tone i ide blago u stranu. Zbog veličine mamca, sačekam sa kontrom, za svaki slučaj. Klešta ili vadilica su obavezan deo pribora, pošto često znaju duboko progutati. Kostreši su jatne ribe i kad naiđemo na njih možemo se fino napecati i uživati u borbu sa ovim malim ''đavolima''.

Tekst i slike: Vojo Romić

Bistro!

Lov bandara lakom dubinkom

Bandar (Perca fluviatilis), grgeč ili kako ga u mom kraju zovu, kostreš, je grabljivica koja naseljava vode Evrope i severne Azije, a prenešen je i u Australiju, Južnu Afriku i Novi Zeland. Telo mu je izduženo i kako stari sve više raste u visinu. Telo bandara je zelenkaste boje, prošarano vertikalnim crnim prugama i prekriveno je sitnim ljuskama. Mresti se u periodu od marta do kraja aprila. Može da dostigne dužinu oko 50 cm, a težinu oko dva kilograma.

Bandar je jedna od riba koju volim pecati zbog njegove borbenosti, a ne volim zbog toga što duboko guta i zbog bodlji u perajima. Sticajem okolnosti sam imao priliku da u toplijem delu 2015. godine izađem u nekolicinu izlazaka u kojima sam uspešno lovio bandara (u nekim i protiv svoje volje). Pošto sam prethodne godine otkrio par izdašnih pozicija, na kojima “krstare” jata bandara, ove godine sam se spremio za njih.

U odluci da li pecati plovkom ili lakom dubinkom, radije sam se odlučio za laku dubinku. Plovkom sam takođe uspešno pecao bandara ali u neuporedivo manjim količinama. Za ovaj ribolov sam koristio dvodelni puni štap dužine 2,10 m, nepoznate marke i mašinicu takođe nepoznate marke. Osnovni najlon 0,26 mm, predvez 0.18 mm dužine oko 40 cm i kao glavno otežanje olovo od 20 ili 25 grama, zavisno od brzine toka. Kao udicu sam stavljao Owner veličine 8, za koju smatram da je idealna za ovaj vid ribolova jer nije premala, a ni prevelika jer sitnog bandara ima u izobilju.

POZICIJE: Bandare sam, na reci gde pecam, dobijao na skoro svim mogućim pozicijama koje su imale makar malo dubine. Ali najviše njih i najveće komade sam dobijao na dubljim mestima sa tvrdim dnom i laganim tokom. Na mestu dubine jedan i po metar, sa dnom od sedre i laganim, jedva primetnim tokom reke sa kršom odmah pored, sam prošao najbolje. Bandari nisu bili brojni, ali su zato bili pristojne veličine. Osim njih sporadično se javljao i cverglan, pokoji klen, pa čak i nekoliko štukica. Druga najizdašnija pozicija je bila ona sa dubinom od jedan metar i ravnim dnom od betona, gde na nekim mestima voda teče, a negde miruje. Ovde sam ulovio najviše bandara koji su svi bili u proseku oko desetak centimetara.

SAVET PLUS: Bandar je poznat kao jedna od riba koje duboko gutaju udice, zato kontre moraju da budu blagovremene. Obavezno sa sobom nosite klešta ili vadilicu za udice, u slučaju da duboko progutaju, a verujte, to se često dešava.

MAMCI: Sitnije jedinke bandara su svaštojedi. Ove godine sam ih lovio na skoro sve moguće mamce. Kada se priča o mamcu za krupnog bandara, iskusni će definitivno reći da je to živi mamac (keder). Pre upotrebe tog mamca se inforišite da li je to dozvoljeno, jer na nekim vodama nije.  Ja sam ove godine najradije koristio filet od ribe (belice, pliske, kedera, sunčice...) i taj mamac se pokazao kao najbolji. Bandar je mamac uzimao u roku od desetak sekundi, a neki su čak udarali u propadanju. Najkrupnije jedinke sam dobijao na kedere veličine do pet centimetara.

Klen - sporedan ulov

Sve u svemu, nekoliko uspešnih izlazaka, sa solidnim ulovom. Svi koji nisu pecali ovu ribu, toplo im preporučujem da probaju, jer je veoma borbena i agresivna i pravi je užitak imati je na štapu.

Tekst i slike: Vojo Romić

Bistro!