Na pogrešnim mestima u pravo vreme

Mesec septembar mi je jedan od dražih meseci u godini šta se tiče ribolova. U ovom meseci dolazi do prijatnih zahlađenja, a to se ne odražava mnogo na riblji fond koji je i dalje uveliko aktivan. Blaga povećanja vodostaja i padovi temperature vode su došli kao ''kec na desetku'' nakon avgustovskih vrućina i niskih vodostaja.

Iako je ovaj mesec pogodan za varaličarenje, zbog dobrih uslova sam i dalje odlučio da se fokusiram na ribolov sitne bele, a i ostale ribe dubinskim metodom ili plovkom. Početkom septembra je pala temperatura vazduha, a i vodostaj je porastao. Na mestima na kojima sam pecao samo par nedelja pre, nije bilo pristupa, a na onim mestima kojima se iole moglo prići jedva da se išta moglo uloviti sem krkuše (govedarca). S toga sam odlučio da se preselim na terene par stotina metara nizvodno. Tereni u pojasu obaloutvrde na reci Povelič su relativno plitki i lako dostupni. Obiluju najviše bodorkama, sitnim deverikama, američkim somićima, kostrešima, klenovima i tu i tamo sa babuškama. Ovi tereni su mi postali pristupačni tek pre nekoliko godina dok je rađena sanacija korita reke. Pre toga pristup obalnom pojasu je bio apsolutno nemoguć na većini mesta zbog gustih šikara i šipražja. Ali je nakon toga sve postalo plitko i ribolov jedva da je io moguć. Tek je ove godine nakon velikih vodostaja u par navrata postala reka je postala dublja u ovom delu. Iskoristio sam to za varaličarenje i imao sam, moram priznati i dobrih ulova. Ali pecanje bele ribe?

Pecao sam zavisno od mesta sa plovkom ili lakom dubinkom. Za plovak sam koristio trometarski bolonjez Trabucco Expander Bolo 3003. Plovak Fighter nosivosti dva grama, osnovni najlon Mikado Nihonto 0,18mm, podvez 0,12mm dug četrdesetak centimetara sa udicom veličine 12. Za laku dubinku sam koristio petnaest gr

I oni su se javljali često

ama olova, osnovni najlon i podvez isti kao i prethodni, a udica Owner veličine 10, sve namontirano na fider štap SPRO Pantera Feeder.

Pecalo se malo na plovak malo na dubinku

Tek u ovom mesecu sam se mnogo više fokusirao na to nego na varaličarenje. Pošto sam samo par nedelja ranije pecao ovuda gaženjem kroz vodu, mesta sam odlično poznavao. Na najdubljem mestu nije bilo ni metar dubine Kroz niz izlazaka sam imao i dobrih i lošijih dana, većinom dobrih. Aktivnost ribe je zavisila od vremenskih prilika. Najbolje sam prolazio u danima nakon jačih kiša koje se nisu mnogo odražavale na vodostaj, koji je u ovo doba godine uvek isti. U sunčanim danim se takođe lepo pecalo, ali se riba sporadično javljala. Zbog obaveza sam u većini slučajeva pecao od četiri časa popodne pa sve do zalaska sunca kada padne dnevna temperatura i aktivnost ribe se smanji na minimum.

U najviše navrata sam pecao u dubljem delu reke gde ima više trave u vodi. Ribu sam par puta i prihranjivao, iako nisam sklon tome. Bilo nekim kupovnim ili onima kojie sam pravim kod kuće od sastojaka koji su mi pri ruci. Svu ribu sam tražio u priobalju u donjem sloju vode, retko kad na sred toka. Na udici su se najčešće nalazile bodorke. Američki somići su takođe fino radili i najviše su se javljali u pojasima trave. Bilo je i finih babuški, sitnih deverika, klenova, sitnih nosara, potočnih mrena, a i primećujem da se bandar dobro javljao u svim izlascima.

Septembar je prošao u znaku lepih ulova

Kao mamce sam isključivo koristio crvene gliste. Na terenima iste ove reke, par kilometara uzvodno crvene gliste bi mi bile poslednji izbor zbog hordi krkuša i pliski, dok je ovde situacija potpuno drugačija. Crvene gliste su jedan od najlakše dostupnih mamaca i skoro da nema vrste ribe koja se ne može upecati na nju.

Tekst i slike: Vojo Romić

Bistro!

U hladnim dubinama

Kao mali mnogo sam voleo leto. Letnji rasput, nikakvih briga i uglavnom sam vreme provodio pecajući. Plovak namontiran na stari grafitni varaličarac, kutija crvića i pravac na reku. Pliske, krkuše, sitan klen i retko koji veći. I dobro gledam kuda zabacujem. Kad otkinem udicu pravac kući. Sad kad imam tonu opreme, imam i tonu obaveza, ali to me ne sprečava da iskoristim svaki slobodan trenutak za ribolov. Ovu letnju sezonu ću upamtiti s jedne strane kao dobru, a s druge strane kao lošu. Dobra je što je bilo solidnih ulova, a loša zbog velikih vrućina i ekstremno niskih vodostaja.

Kao i svake godine, sredinom jula sam malo odličio da pauziram sa varaličarenjem i opredelio se za pecanje nekih mirnijih vrsta riba dubinskim metodom. Vodostaj na reci gde pecam ove godine je bio najniži otkad ja pamtim, šta je još više otežalo ribolov. Voda je bila toliko niska da su neke pozicije prosto nestale. Pecao sam na onim malobrojnim dubinama koje su ostale. Ali ne običnim dubinama, već u hladnim dubinama. Neki delovi reke Povelič su specifični po tome što imaju mnoštvo izvora na dnu te je voda tu uvek hladna pa ih zato zovem hladne dubine. Iako je vodostaj nizak, na ovim mestima ima dubine i do prsa. Nije mnogo, ali na ovako maloj reci jeste.

Za ribolov se za razliku od nekada, sada opredeljujem više za laku dubinku nego za plovak iz razloga jer je sistem fiksiran i mogu ga plasirati lakše do željene dubine. Pri ribolovu koristim svoj fider štap SPRO Pantera Feeder. Iako je ovo štap namenjen ribolovu hranilicom, meni se odlilno pokazao i za ovaj vid ribolova. Osnovni najlon promera 0,20mm, podvez 0,16mm i za otežanje koristim 15 ili 20 grama kliznog olova. Podvez uglavnom stavljam da bude tridesetak centimetara, a za udice sam koristio Gamakatsu vel. 12 i Trabucco Akura vel. 16. Ovo je jedan krajnje prost i jednostavan, a efikasan sistem, po mom mišljenju.

Sada se postavlja pitanje ''šta ciljano pecam?''. Odgovora i ima i nema. Moglo bi se reći sve šta naiđe, jer riblji fond ove rečice je toliko raznovrstan uprkos njenoj veličini. Babuške, bodorke, skobalji, klenovi, američki somići, nosare, plotice, pa čak i linjaci... sve ovo može da se nađe na udici pri ribolovu crvenom glistom. Krajem jula i početkom avgusta sam imao nekoliko dobrih izlazaka na vodu. Imao i sam i nekoliko tako reći slabijih izlazaka, ali je uprkos tome uvek fino biti na vodi i uživati u tim momentima. Pošto su obale obrasle u gustu travu, do pozicija sam se probijao gaženjem kroz vodu. Iako je riba na mestima gde pecam uvek aktivna zbog hladne vode, na vodu sam išao pred veče oko 5 ili 6 časova, da izbegnem visoke dnevne temperature koje su prelazile i četrdeset stepeni Celzijusa.

Jedan od nezvanih gostiju

Sistem plasiram u najveću dubinu, uz samu suprotnu obalu. Zabačaju moraju biti precizni, jer poznajem dno i znam gde se nalaze prepreke. I uvek sam gledao da zabacim baš u onu najdulju tačku. Riba je tokom svih izlazaka radila u serijama. Čas uzima, čas stane. Ulov je skoro uvek bio raznovrsan. Bilo je lepih babuški, američkih somića, bodorki, crnookih deverika, klenova, skobalja pa čak i nezvanih gostiju tj. par malih somova i jedan linjak koji su vraćeni. Bilo je takođe i spadanja lepih riba i razočarenja, ali sve je to deo ribolova. No, ulov su skoro uvek mahom činile babuške koje su po svemu sudeći aktivne zbog niskog vodostaja. Primetio bih i to da krkuše (govedarca) uopšte nije bilo dok je kedera bilo jako malo, šta je pomalo čudno, jer do pre nekoliko meseci su uveliko ometali ribolov.

Od mamaca sam koristio one meni najlakše dostupne. U većini slučajeva sam pecao sa crvenim glistama. Iako sam mislio da to neće biti dobra ideja zbog krkuše i kedera, pokazale su se kao dobre. Još jedan odličan i lako dostupan mamac koji sam koristio jeste kukuruz zelenjak kojeg u kasnom julu i ranom avgustu ima na sve strane. Nisam mnogo lovio na njega, ali sam imao lepih riba.

Mogu reći da je ovo bilo izuzetno fino leto za ribolov, ako se izuzmu one vrućine početkom avgusta i niski vodostaji. Fino se pecalo i odmaralo na vodi. Štošta se ulovilo, štošta pustilo. Bitno je izaći i uživati, a ulov je sporedna stvar u svemu tome.

Tekst i slike: Vojo Romić

Bistro!

Potraga za krupnima

Kada se kod nas spomene cverglan iliti američki patuljasti somić, mnogi će prevrnuti očima i početi sa lošim rečima na njegov račun. Mnogi pokušavaju da nađu način kako da ga izbegnu, ali ne i ja. Sitan cverglan jeste napasan i apsolutno niko ga ne voli videti na udici. Iako mnogi pričaju svašta o njemu obradovali bi se kad bi im se na udici našao neki krupan ili čak oni popularni ‘’k’o pivska flaša’’. Ja i moj kolega sa njima nemamo problema i uživamo ih pecati. Prosečna lovna veličina američkog somića kod nas je ‘’kao prst”. U mnogim našim vodama ima i daleko krupnijih, ali se ređe love. U ovom kratkom tekstu ću probati da objasnim kako ja i kolega selektujemo krupne cverglane u moru sitnih.

Američki somići su zaposeli mnoge ravničarske stajaćice, tako da je malo voda koje se mogu pohvaliti da ih nema u njima. Vode na kojima ih mi pecamo su stare šljunkare u donjem toku Vrbasa (ovde poznatije kao majdani) kojih ima popriličan broj, a nekada pecamo i na starim koritima Vrbasa ako uslovi to dozvoljavaju. Riblji fond im je raznovrstan. Mogu fino da se pecaju babuške, somići, bodorke, crvenperke, bandari, štuke, a vodama u blizini Vrbasa mogu se naći mnoge druge vrste koje voda donese. U toplom delu godine mnoge ove vode zatvori trava ili im opadne nivo vode toliko da je ribolov nemoguć, tako da nam je izbor mesta za pecanje mali. Uglavnom biramo one poluzatravljene i sa većom dubinom.

Kao što sam u jednom prethodnom tekstu naveo, pribor za lov američkog somića ne treba da bude zahtevan, samo nek je funkcionalan. Zavisno na kojem majdanu pecamo, koristimo ili plovak ili dubinke, a nekad i oboje. Na manje zatravljenim i dubljim koristimo dubinke, a plovkom pecamo na onim sa mnogo vodene vegetracije i sa relativno malom dubinom. Meni lično je draže videti kad plovak krene lagano u stranu i da tone, nego kad se trese vrh štapa. Jedina bitna stavka oko pribora jeste veličina udice. Bitno je da ne bude ni premala ni prevelika. Takođe poželjno je staviti i malo deblji podvez. Somići nemaju zube, ali svojom ''četkom'' mogu itekako da oštete tanje najlone i tada lako dolazi do pucanja. Pri ribolovu dubinkom ne koristimo mnogo teška olova. Do 30 grama je sasvim dovoljno. A pri pecanju plovkom koristimo plovke nosivosti 3 do 5 grama.

Kolega i njegov ulov

Mamac koji koristimo da lov krupnih somića je parče ribe koje ulovimo na vodi. Uglavnom to bude bodorka, a kad nema nje dobar je i zlatonja (sunčica). Takođe nam se odlično pokazala i svinjska slezena, mamac kojim uspešno pecam klena zimi. Ja više za cverglana preferiram parče ribe, koje ne lovi mnogo, ali lovi krupne. Sisteme sa plovkom plasiramo dalje od sebe uz travu u vodi, a dubinke uglavnom na čistine. Cverglani ne uzimaju agresivno. Na plovku se udarac manifestuje tako što lagano titra i počne polako da tone. Treba ga pustiti da dobro zagrize, jer promašaji znaju da budu česti. Pošto su poznati kao ribe koje duboko gutaju, sa sobom obavezno nosite klešta ili vadilicu za udice. I na kraju, ako ste pročitali sve ovo, zapitate se zašto ih neko ciljano peca? Vode na kojima pecam polako propadaju i uništavane su. Dobro je kad i išta imamo u njima, a šta se sutra može desiti sa njima, nikad se ne zna.

Tekst i slike: Vojo Romić

Bistro!

Laka dubinka i debela glista

Sunčan i prijatan dan. Uzeli ste štapove i idete na pecanje da iskoristite malo slobodnog vremena. Došli ste, rasklapate štapove, mamčite udice i zabacujete. Nedugo zatim ukazuje se aktivnost ribe i na udici se ubrzo nalazi riba tamnih leđa i žućkastog stomaka veličine prsta i koja je progutala udicu duboko. Na sam njegov pomen mnogim ribolovcima će presesti pecanje. U više navrata sam hteo da pišem o ovome, no nisam jer sam znao kakve komentare će da izazove. Sada pišem na svoju odgovornost pa šta bude da bude. Ovaj tekst koji upravo čitate jeste o ciljanom lovu američkog somića na tekućoj vodi. Eh, zašto pišem baš o njemu? U mnogo navrata sam pisao o pecanju mnogih plemenitijih riba, pa zašto ne bih i o njemu?

Cverglan je invazivna vrsta ribe koja je u naše vode dospela krajem pretprošlog veka. Česta je pojava u mnogim stajaćim vodama, ali ga i ima i na tekućicama, kao što je slučaj sa vodom na kojoj ja pecam. Po meni, ribolov njega zna da bude baš zanimljiv, a i produktivan. Pecam ga takođe i iz razloga jer je jako ukusan. Nije mi kao mnogima mrska ova riba, jer nismo svi pravljeni na isti kalup, no nije ni meni po volji kad se zakači onaj veličine prsta i proguta udicu ''do repa'' i još te ubode u prst.  Nije mi ni drag, ali svakako je bolji on nego glavoč ili sunčica na udici.

PRIBOR: O priboru za lovu američkog somića i ne vodim mnogo računa, jer somići nisu mnogo izbirljive ribe. Bitno je samo dobro prezentovati mamac. Za ovaj vid ribolova koristim laku dubinku tj. 15 ili 20 grama kliznog olova. A od štapova koristim kineski puni dvodelac od 1,8m. Mašinica takođe kineska sa najlonom promera otprilike 0,25mm, podvez 0,18mm dugačak oko 30-ak cm. Udice veličine 8 ili 10 zavisno od mamca.

Krupniji se odlično pecaju na parče ribe

RIBOLOV: Iz ličnog zapažanja mogu reći da je ova riba u hladnom delu godine aktivna samo noću ili ranim jutrom, a preko dana vlada mrtvilo. Aktivnost somića na vodotoku gde pecam počinje oko sredine maja i traje sve do ozbiljnijih zahlađenja. U toplom periodu su najaktivniji od 17 časova pa sve do zalaska sunca, kada im aktivnost potpuno prestaje. Treba posebno obratiti pažnju na odabir mesta. Somići se na tekućoj vodi drže isključivo dubljeg priobalja sa mirnim tokom i striktno se drže dna i samog donjeg sloja vode. Iz ovog razloga koristim dubinku radije nego plovak. Pecao sam ih takođe i na plovak u manjim uvalama, ali mnogo bolje se prolazi ako se mamac fiksira za dno. Kako mnogi kažu ''nema mamca koji neće uzeti'', šta ne znači da ću namamčiti sve šta mi dopane po ruku. Čuo sam čak i tvrdnje da će uzeti i opušak od cigarete. Jednom prilikom ću pokušati i ovo da ''dokažem''. Ono šta još nisam naveo je to da su ove ribe posebno aktivne kad voda blago zamuti. U ovakvim uslovima gliste su mamci sa kojima nema greške. Bilo crvena, ritska ili kišna, samo da je što deblja i staviti je tako da joj visi jedan kraj i da je živahna. Za ove mamce idealna je udica veličine 10. Gliste takođe mogu biti dobar mamac u bistroj vodi.  Ali mamac koji mi se pokazao efikasnim jeste parče neke sitne bele ribe (bodorke, kedera, pliske...).  Lovi manje ribe nego gliste, ali su ribe krupnije. Sistem zabacujem uz obalu uglavnom, pogotovo kad je mutna voda. Na udarac ribe se ne čeka mnogo. Ribe su prosečno male, ali borbene. Kad se sve od gore sastavi, fino se prođe skoro svaki put. Upeca se finih riba, pa čak i onih omraženih veličine prsta. Iz tog razloga, vadilica za udice je deo pribora bez kojeg se ne ide na ovakvo pecanje. Od mnogih kolega sam čuo kako im kada ih ulovite treba odseći bodlje da ne ubadaju. Ja to ne praktikujem. Polako i strpljivo sa njima i nema uboda. Somiće uglavnom nosim kući, osim kada ih je malo. To je to. Krajnje prosto i jednostavno pecanje koje ne zahteva skoro ništa.

Tekst i slike: Vojo Romić

Bistro!

Korak nazad, dva napred

Strastveni sam ribolovac ni sam ne znam koliko vremena već. Pošto imam par voda koje su mi nadomak kuće, uvek iskoristim svaki slobodan trenutak da uzmem štapove i odem na vodu pa makar i sat vremena. Katkad i sperim neki ozbiljan ribolov na neke dalje lokacije. Pošto sam često na vodi, imam mnogo uspomena i momenata iz ribolova, uglavnom dragih. Posebno mi je u sećanju 6. jun  2015. godine i ulov toga dana. Iako mi je to ujedno i najveći ulov do sada, drag mi je iz još razloga.

Bilo je veče, oko 6 sati. Pošto sam obavio svoje planirane poslove, odlučio sam i da malo izađem na vodu. Uzeo sam dva štapa, jedan plovak, a jedan dubinka od 20 grama za belu ribu. Poneo sam crvenih glisti i nešto malo šećerca što sam imao od pre par dana. Stigao sam na jednu poziciju gde je voda poptpuno mirovala, rasklopio štap sa plovkom, namamčio šećercom i bacao sam uzvodno uz jedan krš koji je stršio iz vode. Malo sreće i upecao sam sitnog klena kojeg sam vratio odmah. Nakon par zabačaja ostao sam bez sistema. U tom sam se odlučio da odem nizvodno do plićih terena ali sa bržim protokom vode. Pregazio sam plitku vodu i smestio se na drugu obalu, na jedan šljunkoviti prud kojeg sada nema.

 Ostala mi je dubinka koju na prošloj poziciji nisam uopšte rasklapao. Namamčio sam udicu veličine 10 crvenom glistom. Smestio sam se na kraj pruda nizvodno i zabacivao skroz u dubine uz levu obalu. Ulovio sam jednog klenčića, potom kostreša, a pošto sam previše zabacio uz obalu ostao sam bez udice. Na ostatak podveza sam navezao neku kinesku udicu slične veličine kao i prethodna, jer samo te sam imao u torbi. Nastavio sam sa ribolovom ulovivši jednu sitnu nosaru. Oko pola 8, u narednom zabačaju sam bacio dalje nego planirano. Jeste malo pliće ali nebitno, bar nema grana i krša. Vrh štapa se lagano zatresao na šta sam odgovorio ne jakom, ali ne i slabom kontrom. U prvi mah sam pomislio da sam zakačio granu koja je počela polako da se izvlači iz peskovitog dna. Par momenata kasnije, ‘’grana ‘’ je počela da se miče i da ozbiljno savija štap.

U početku nisam znao šta da radim, samo sam pokušavao da ribu udaljim od leve obale pune podvodnog granja. Još jedna zanimljiva a i smešna stvar jeste da na mašinici nije radio dril. Po tome koliko je riba savila štap pomislio da je kapitalan klen ili kostreš, ribe koje nisu neuobičajene za ovu rečicu. Prošlo mi je kroz glavu čak i to da bi mogao biti som, pa čak i mrena ušla iz Vrbasa za velikim vodostajima desetak dana pre. Šanse da izvučem ovu ribu su skoro bile ravne nuli. Štap od 1,8m sa mašinicom na kojoj ne radi dril. Bilo je pitanje trenutka kada će podvez od 0,16 mm puknuti ili ova divlja riba zakačiti ga za neku granu. Jedina misao koja mi je prošla kroz glavu koja je bila apsolutno tačna jeste da ako ovo izvučem, biće mi novi lični rekord.

Riba se toliko energično borila, da mislim da nikada nisam imao nešto slično na štapu. Pravila je takve begove da sam se baš zapitao šta je ovo, šta ovoliko veliko ima u ovako maloj reci. Kako bi se riba smirila, ja bih je privukao pomalo. Potom ponovo bi se dala u snažne begove, kako bi ona krenula  ja sam spuštao štap što dalje prema vodi, da ne bi došlo do naglog pucanja. I tako je bilo skoro celih dva minuta. Korak nazad, dva napred. Konačno sam je privukao pred sebe u jednu podublju, mirnu uvalu između pruda i obale. I imao sam priliku da vidim šta se I zakačilo. MRENA. Ponovo je krenula da beži. Ovaj put sam je na silu morao zaustaviti jer je krenula u korenje pod obalu. Pošto nisam imao meredova, jedva sam se nekako snašao sa kantom koju sam nosio tada uz sebe.

Bilo je sve gotovo. Jedva sam se nekao sabrao. Dvominutna borba puna arenalina i napetosti. Nisam se mogao jedino načuditi ovoj ribi iz razloga što ovo nije uopšte uobičajena riba na ovoj reci. Jeste bila do pre 20 godina, ali sad se odjednom pojavila. Možda nedelju dana kasnije čuo sam vest da su na poziciji kilometrima uzvodno pale još dve. Sigurno su ušle sa velikim vodama od kraja maja.

 Za mene je ovo bila prva mrena ikada i najveći ulov (za sada). Izgledalo je toliko nadrealno, mašinica bez drila, podvez 0,16mm… ali se ipak ostvarilo. Bila je teška 1,65kg i dugačka 50 cm do korena repa.

Tekst i slike: Vojo Romić

Bistro!

Kanalski skobalji

Prva ovogodišnja riba

Februar k’o februar. Pretprošle godine nije donio apsolutno ništa. Prošle se dalo upecati štošta, kao uvod u ozbiljniji ribolov. Tako i ove godine, ne previše velika očekivanja od ovog nepredvidivog meseca. Čim su se stvorili uslovi za ribolov, uzeo sam svoj kineski puni dvodelac od 1,80m, stavio mašinicu, neke najlone na koje sam prve naleteo i namontirao laku dubinku (15 grama) za belu ribu. Namera mi je bila da pecam klena na unapred planiram pozicijama na jednom omanjem kanalu nedaleko od moje kuće, kao i prošle godine.

No izgleda da se to sve pretvorilo u pecanje skobalja. 

Dan prohladan, oblačan, sa temperaturom od oko 5 stepeni. Stižem na mesto. Voda malo povisoka i blago mutna. Na sam pogled nije ništa obećavala, ali šta je tu je, nema nazad sad. Siđem niz obalu, raspakujem štap, namamčim udicu 12-ku na predvezu dugom tridesetak centimetara. I sa mamcima sam bio tanak, pokušavao sam da proberem ono malo crvenih glisti što sam imao. Zabacujem nizvodno, štap na račve i čekam. Nakon par zabačaja se videla aktivnost ribe. Bacam ponovo i posle par momenata, udarac. Konačno nakon skoro dva meseca, riba na štapu. Na moje iznenađenje nije bio klen nego skobalj. Skobalja inače i ne pecam ciljano, a pogotovo ne na ovom kanalu. Nastavaljm dalje s pecanjem. Pošto nakon ove ribe nisam ovde dobio više ništa, samo sam se okrenuo uzvodno da zabacujem, u jedan tišak ispod granja agacije pri drugoj obali, koji mi je često doneo ulova, pa i danas. Na ovome mestu sam upecao još tri fina skobalja na razne gliste, pošto sam crvene u međuvremenu potrošio sve. Ne krijem da sam bio malo iznenađen, ali ovakvi skobalji na ovakvom kanalu se ne love svaki dan. Bilo mi je za čudo da se klen nije javio uopšte, jer mi je to i bila glavna lovina.

I po nižem vodostaju se dao isčačkati koji

Odlučio sam i narenih dana da ponovim ovo pecanje. Na vodu sam otišao prvom prilikom. Kad sam stigao, voda je bila niža i bistrija nego prošli put. Ne znam mnogo o skobaljima, ali moja iskustva su takva da kad voda opada i bistri oni slabije jedu. Tako je i bilo. Na pozicijama na kojima sam pecao zadnji put, apsolutno ništa se nije javljalo. Pošto mi ''nomadski ribolov'' nije stran, odlučio sam se za to. I ulovio sam par skobalja malo uzvodno, pod jednim mostom. Usput su se javila dva lepa klena i par bodorki. Nisu neki veliki ulovi bili tih dana, ali za početak godine meni super. Bilo je odlično izaći na vodu nakon toliko vremena.

Tekst i slike: Vojo Romić

Bistro!

Lov bandara lakom dubinkom

Bandar (Perca fluviatilis), grgeč ili kako ga u mom kraju zovu, kostreš, je grabljivica koja naseljava vode Evrope i severne Azije, a prenešen je i u Australiju, Južnu Afriku i Novi Zeland. Telo mu je izduženo i kako stari sve više raste u visinu. Telo bandara je zelenkaste boje, prošarano vertikalnim crnim prugama i prekriveno je sitnim ljuskama. Mresti se u periodu od marta do kraja aprila. Može da dostigne dužinu oko 50 cm, a težinu oko dva kilograma.

Bandar je jedna od riba koju volim pecati zbog njegove borbenosti, a ne volim zbog toga što duboko guta i zbog bodlji u perajima. Sticajem okolnosti sam imao priliku da u toplijem delu 2015. godine izađem u nekolicinu izlazaka u kojima sam uspešno lovio bandara (u nekim i protiv svoje volje). Pošto sam prethodne godine otkrio par izdašnih pozicija, na kojima “krstare” jata bandara, ove godine sam se spremio za njih.

U odluci da li pecati plovkom ili lakom dubinkom, radije sam se odlučio za laku dubinku. Plovkom sam takođe uspešno pecao bandara ali u neuporedivo manjim količinama. Za ovaj ribolov sam koristio dvodelni puni štap dužine 2,10 m, nepoznate marke i mašinicu takođe nepoznate marke. Osnovni najlon 0,26 mm, predvez 0.18 mm dužine oko 40 cm i kao glavno otežanje olovo od 20 ili 25 grama, zavisno od brzine toka. Kao udicu sam stavljao Owner veličine 8, za koju smatram da je idealna za ovaj vid ribolova jer nije premala, a ni prevelika jer sitnog bandara ima u izobilju.

POZICIJE: Bandare sam, na reci gde pecam, dobijao na skoro svim mogućim pozicijama koje su imale makar malo dubine. Ali najviše njih i najveće komade sam dobijao na dubljim mestima sa tvrdim dnom i laganim tokom. Na mestu dubine jedan i po metar, sa dnom od sedre i laganim, jedva primetnim tokom reke sa kršom odmah pored, sam prošao najbolje. Bandari nisu bili brojni, ali su zato bili pristojne veličine. Osim njih sporadično se javljao i cverglan, pokoji klen, pa čak i nekoliko štukica. Druga najizdašnija pozicija je bila ona sa dubinom od jedan metar i ravnim dnom od betona, gde na nekim mestima voda teče, a negde miruje. Ovde sam ulovio najviše bandara koji su svi bili u proseku oko desetak centimetara.

SAVET PLUS: Bandar je poznat kao jedna od riba koje duboko gutaju udice, zato kontre moraju da budu blagovremene. Obavezno sa sobom nosite klešta ili vadilicu za udice, u slučaju da duboko progutaju, a verujte, to se često dešava.

MAMCI: Sitnije jedinke bandara su svaštojedi. Ove godine sam ih lovio na skoro sve moguće mamce. Kada se priča o mamcu za krupnog bandara, iskusni će definitivno reći da je to živi mamac (keder). Pre upotrebe tog mamca se inforišite da li je to dozvoljeno, jer na nekim vodama nije.  Ja sam ove godine najradije koristio filet od ribe (belice, pliske, kedera, sunčice...) i taj mamac se pokazao kao najbolji. Bandar je mamac uzimao u roku od desetak sekundi, a neki su čak udarali u propadanju. Najkrupnije jedinke sam dobijao na kedere veličine do pet centimetara.

Klen - sporedan ulov

Sve u svemu, nekoliko uspešnih izlazaka, sa solidnim ulovom. Svi koji nisu pecali ovu ribu, toplo im preporučujem da probaju, jer je veoma borbena i agresivna i pravi je užitak imati je na štapu.

Tekst i slike: Vojo Romić

Bistro!

Lov babuške dubinskim metodom na reci

Babuška (Carassius gibelio) je riba iz porodice šarana koja je iz Azije unešena u naše vode osamdesetih godina prošlog veka. Babuške su najčešće stanovnici stajaćih voda, ali niisu retkost ni na tekućicama. Može se uspešno loviti skoro svim tehnikama ribolova (osim varalicom). Babuška je poznata kao nepredvidljiva riba, jer nekad može da grize celi dan bez prestanka dok već sledeći dan se desi da neće ni da pipne.

PRIBOR: Pecam sa dvodelnim grafitnim štapom od 1,8 m (namenjenim za srednje varaličarenje) zbog njegove osetljivosti, i sa starom mašinicom Point Water King.

SISTEM: Koristim osnovni najlon Samurai 0,20 mm, virblu veličine 8, predvez 0,16 mm dugačak oko 40 cm, udicu Gamakatsu veličine 10 i olovo od 25 grama.

Solidan ulov za pola sata

RIBOLOV: U ovo doba godine vodostaj na reci na kojoj pecam je veoma nizak, pa za ribolov biram najdulje mesto na celoj reci. Dubina na ovom mestu u ovakvim uslovima iznosi nešto preko dva metra. Babuška je u jutru oko 7 najaktivnija, pa upravo u to vreme i dolazim na poziciju. Na mestu na kojem pecam se nalazi ušće jednog odvodnog kanala, no pošto je kanal presušio u ovo doba godine, sišao sam u njegovo suvo korito i iz njega pecao. Kao primamu sam koristio najprostiju i svima lako dostupnu prekrupu pomešanu sa starim hlebom. Pravim par kugli i bacam ih u vodu. Na udicu kačim crvenu glistu, zabacujem u najdublji deo i sam zatežem najlon radi bolje indikacije trzaja jer je voda ovde veoma spora. Posle minut, vrh štapa je lagano počeo da se trese i nakon kontre sam na udici imao babušku pristojne veličine. Ponovo sam zabacio i prihranio mesto sa jednom povećom kuglom hrane. Babuške su nastavile da rade sporadično i za pola sata ribolova sam imao desetak riba raznih veličina. Sve ribe su udarale na crvenu glistu u najdubljem delu, uz stalno prihranjivanje. Nakon što se sunce podiglo, babuške više nisu bile zainteresovane za gliste uprkos obilnom prihranjivanju. Posle njih sam ulovio samo jednog bandara koji je vraćen. Spakovao sam se i shodno zakonu ulovljene ribe poneo kući.

Tekst i slike: Vojo Romić

Bistro!