Babe iz zaboravljene vode

Pre tačno dve godine sam na ovom blogu objavio sam svoj prvi tekst, pod nazivom Karašćići iz trave. U tom svom tekstu sam opisivao ribolov sitne babuške na jednom starom rečnom meandru. Pomislih, kakav drugi tekst bih objavio nego identičan kao i prvi.

Kraj aprila je doneo toliko čudno vreme. Uprkos finim i prijatnim danima, bilo je toliko vetra da skoro nikakav ribolov nije bio moguć. Sem jutrom, šta sam rado koristio da malo izađem da zabacima pa makar i sat-dva. Pecao sam na vodi koja mi je najbliža, a to je jedan stari rečni meandar na koji niko ni ne zalazi da peca sem mene i povremeno mog djeda, pa je zato zovem zaboravljenom vodom. Kao što sam pisao u svom prvom tekstu, slučajno sam jednom otrkio da ovde ima ribe, pa od tada ovde i dolazim češće. Voda u ovom starom koritu je u velikom delu godine tamna, skoro pa crna. Najverovatnije zbog mulja koji potpuno prekriva dno. Od ribljeg fonda mogu da se upecaju babuške, američki somić, čebačok, zlatonja (sunčica) i nešto malo bodorke i crvenperke. Sem kiša i topljega snega i leda, nema stalnog dotoka vode pa nivo vode na većini mesta opane toliko da se može pecati iz samog dna korita. S tim što nema stalnog dotoka vode, ni riba ovde ne može da dostigne neke dimenzije.

Naime, ovu vodu ja delim da dva dela. Jedan zovem ''čisti'', a jedan ''prljavi deo'' Prošlih godina, iako ima ribe u tom prljavom delu, nisam ni hteo pomisliti zabaciti. Što zbog sočivice i zbog granja i smeća na obalama, a prvenstveni zbog otpadnih voda koje ovde završavaju. Sada kao da se sve obrnulo. Sočivica je potpuno zatvorila onaj čisti deo da je skoro nemoguće pecati, a prljavi deo je skoro potpuno čist. Baš se pitam šta se desilo?

Iskoristio sam jutra kasnog aprila da pokušam da ulovim kojeg somića plovkom na leskov štap. Zašto drveni? Neki moj lični ćejf. Baš sam se za ''amerikance'' opredelio iz razloga da ne uznemiravam klena dok se mresti, iako ovde nema lovostaja na njega. Tog prvog jutra sam lepo prošao sa pet baš finih somića upecanih na crvene gliste. Već naredno jutro sam samo jednog ulovio i to zbog babuški koje nisu mogle da progutaju veliku udicu namenjenu somiću pa su mi samo skidale mamce. Sledeći dan sam odlučio da ponesem za sobom i Lineaeffe Delta 300-3 pecaljku da probam upecati koju babušku koja je zbog tople vode već uveliko aktivna. Na vodu sam pošao oko deset jutrom. Bilo je prijatno i nije bilo onog divljeg vetra kao prethodnih dana. Smestio sam se na jednu poziciju na ''prljavom delu'' meandra. Rasklopio sam štap i namamčio sam udicu sa crvenom glistom. Osnovni najlon mi je bio 0,20mm, a podvez 0,16mm dužine oko 30 cm. Plovak Fighter od 2 grama i udica Gamakatsu veličine 12. Kako sam rasklopio i zabacio, nedugo zatim se ukazala aktivnost babuške.

Pecao sam na dubini od 50-60 cm na ovom mestu u ovom delu godine. Ne previše blizu dna ni blizu obale, a ni daleko od nje u blizini priobalnog rastinja. Ne stavljam dubinu bliže dnu iz razloga što su ove obale nekada bile obrasle hrastovima koju su izobarani, a ostaci od njih bacani ovde u ovo staro korito. Riba je uzimala sporadično. Niže se jedna za drugom pa stane. Iako je udica bila veličine 12, sva babuška je uzimala bez promašaja iako je bila prosečno sitna. Kada bi plovak krenuo lagano da vozi u stranu, to je bio siguran znak da je riba na štapu. I vreme se različito smenjivalo. Vedro pa potom malko kišno, pa vetrovito. Riba je nešto pre podne prestala da uzima. Verovatno jer je bilo mnogo sparno, a i vetra je bilo. Sve je na kraju rezultiralo sa oko petnaesta babuškica, od kojih sam pet finih izdvojio da ponesem, a ostale vratio nazad nakon slikanja. Bilo je i lepih ''baba'' dlanara takozvanih. Za ovako siromašnu vodu i krupne su, rekao bih. Ponovio sam ovo i jedan naredni dan. Uslovi su bili daleko bolji nego prošlog puta uprkos pojakoj kiši koja je padala prethodne noći. Babuška je bila izuzetno aktivna, a jedino šta je trebalo jeste tražiti je. Bila je konstantno u pokretu. Čim bi ulovio nekoliko, odmah je prestajala da tu uzima i preselila se na drugo mesto pa potom tu isto. Ali uvek se držala u priobalnom pojasu. I ovaj ribolov sam završio sam oko tridesetak babuškica i jednim američkim somićem. Napomenuo bih da su ribe zbog okoline u kojoj žive bile sve skoro tamnije boje, a neke su bile čak i izrazito žute. Kao dukati.

Rekli bi neki, pecanje babuške – penzionersko pecanje. U ovom toplom delu godine najradije varaličarim klena, no treba nekada malo se odmoriti uz neke mirne vrste ribe. Ribolov je ribolov. Bitno je izaći.

Tekst i slike: Vojo Romić

Bistro!

Babuška - domaća ili invazivna vrsta?

Jednom prilikom sa hteo da napišem štošta o ciljanom lovu američkog somića iliti cverglana, terpana, manjova, klintona ili kako god. No znao sam da će to izazvati mnoge nazovimo negativne komentare. ''Treba ih pobiti sve'', ''Je*o ih ko ih donese''. Kad se malo razmisli i babuška je takođe donešena ili kako se to stručno kaže alohtona vrsta ribe kod nas pa je opet velika većina ribolovaca peca sa užitkom.

Alohtona vrsta je termin koji se koristi za biljne ili životinjske vrste koje su van svog prirodnog ranga dospele posredstvom čoveka. Zavisno od uslova ekosistema u koji su unešene, ovakve vrste mogu biti ili korisne ili štetne. Neke od invazivnih ribljih vrsta na našim prostorima su amur, sivi i beli tolstolobik, amurski spavač, čebačok, sunčica, bas, kalifornijska pastrmka, američki somić, babuška…

Babuška (negde je zovu i karaš ili melez) je u naše vode dospela osamdesetih godina prošlog veka, a poreklom je iz Kine. Najčešća je pojava u mnogim stajaćim vodama, a nije retkost ni na tekućicama. Uglavnom obitavaju po jezerima i manjim stajaćicama zaraslim trsku i sa mnogo trave i vodene vegatacije, česte su i na manjim kanalima, starim rečnim koritima, šljunkarama, kubicima itd. Može da naraste čak i do pet kilograma zavisno od uslova. Da vas ne zbuni naslov teksta, babuška kao vrsta je invazivna. A skoro se nametnulo pitanje da li će nam postati domaća?

Prisustvujemo u ovome vremenu pustošenju i osiromašenju, kako voda i vodenih površina, tako i ribljeg fonda. Starija generacija ribolovaca se zasigurno seća linjaka ili našeg autohtonog barskog karaša i koliko su često se te ribe nekada lovile sve do pojave babuške i američkog somića. Za babušku se kao vrstu može reći da se odomaćila kod nas. Rapidno se proširila našim vodama. Često zna činiti većinu ulova, a nije retkost ni da je ona jedini ulov pri ribolovu. S vremenom je postala omiljena vrsta za ribolov na plovak (pa čak i fider i dubinku) mnogim pecarošima, a ponajviše tzv. ''vikend-ribolovcima'' kojima je ova riba odlična prilika da se dobro napecaju jer nemaju često mogućnosti da idu u ribolov. Za razliku od cverglana ili američkog somića, kojeg skoro svi kunu i proklinju babe su jako cenjene. I sam sam kao mnogi pre mene svoje prve korake započinjao pecajući ''babe''. Neću reći da mi nije draga ova riba jer u par navrata sam i pisao štošta o lovu nje. Ali ipak pored toliko naših domaćih vrsta, kao što je klen, bodorka, bandar, skobalj, nosara i još mnoge druge koje rado lovim, babuška mi dođe nešto kao sporedan ribolov. Takođe treba istaći da je zbog svoje aktivnosti može biti odlična zanimacija tokom proletnog lovostaja na belu, šta mnogi ribolovci rado iskoriste.

I da. Nezaobilazan je živi keder u lovu grabljivica, a posebno štuke u jesenjim danima. Omiljena je jer navodno duže ostaje živa na udici. Iz ličnog iskustva znam da svaka nakederena riba može ostati živa ako se zakači kako treba, ali nebitno to sad.

Osim što zna da radi bez prestanka i da naraste do pristojne veličine, činjenica koja je doprinela odomaćivanju ove vrste jeste to što nema nikakvog ograničenja na dnevnu količinu ulova. A koliko je ustvari štetna ''baba''? Razmnožavaju se ginogenezom. Mogu se mrestiti sa mužjacima drugih srodnih vrsta i mogu da se razviju iz neoplođenog jajeta. Po nekim tvrdnjama, mužjaci ove vrste ne postoje ili su baš retki.

Mora se ipak priznati, da babuška na neki način jeste domaća vrsta kod nas. Mnogo ribolovaca je rado peca, pa i ja katkad. Skoro pa nikada od nekog kolege ribolovca nisam čuo da je babuška zlo, gamad, i da je treba potamaniti, što je za američkog somića čest slučaj. I moram reći još, lov krupnih je baš pravo uživanje. Nedelja, sunčan dan, debela hladovina, pivo, roštilj, par plovaka uz sami lokvanj sa udicama namamčenim šećercom. Pa kad krenu da rade one popularne ''dlanare''. Isss, ko ne bi poželio. Šta bi mi da nema nje?

Tekst i slike: Vojo Romić

Bistro!

Savršeni zabačaj

Ove godine mi je ribolov babuške više bio kao neka razbibriga jer sam mnogo češće i radije varaličario nego pecao na plovak. U malobrojnim izlascima na plovak u toplijem periodu ove godine, u jednom sam sa stricem izašao na jedan mali i plitak kanal u nameri da lovimo babušku, po kojoj je i ovaj kanal poznat u kraju.

Nakon što smo stigli, smestili smo se na otvoren prostor bez ikakvog zaklona. Na udici sam odma s početka imao par sitnih krupatica, no potom je počeo da duva strašno leden vetar. Uprkos tome što je bio kraj maja, izgledalo je kao da je novembar. Riba je prestala da se javlja, a dobijali smo je samo u kratkim razmacima kada bi vetar stao. Videli smo da od ovoga nema vajde pa smo se preselili nizvodno u trsku, u kojoj su bila već mnogobrojna mesta ranije napravljena. Bar smo se zaklonili od vetra i nekako se moglo normalno zabacivati.

Ja sam pecao meč tehnikom, trodelnim štapom od 3,90 m i sistemom kao na slici. Zabacivanje ovakvog laganog sistema na ovakvoj vodi nije nimalo lako. Cilj svega je bio zabaciti u samu trsku, pa i u najmanju moguću ''rupu''. To treba da bude savršen zabačaj, da zabacimo tamo gde i zamislimo. Jer krupije babuške se kreću u trsci, retko kad se love na otvorenom prostoru. Potom ostaviti štap i samo sačekati strpljivo. One krupne uzimaju polako. Prvo sledi lagano potapanje plovka i blaga vožnja u stranu, a nekada čak i izdizanje plovka. Od mamaca sam koristio crvenu glistu i pecao sam na oko 50-60 cm dubine. Sveukupan ulov je bio par babuški. Par, ali vrednih.

Tekst i slike: Vojo Romić

Bistro!

Riba na dohvat ruke

Početak septembra – kraj leta se već nazire. Vodostaji mrtvaja na kojima pecam je iz dana u dan sve manji. Iako sam unapred znao da su uslovi skoro nemogući, odlučio sam da ipak odem u par izlazaka.

Otišao sam na mrtvaju koju najčešće posećujem (koja je opisana u tekstu na mom blogu pod nazivom Karaščići iz trave). Na mnogim pozicijama koje su ove godine davale odlične rezultate, pecanje je bilo onemogućeno zbog niskog  vodostaja, a neke pozicije su i potpuno presušile. Sišao sam na mesto na koje se u normalnim okolnostima zabacuje plovak.

Pecao sam sa najobičnijim trodelnim petljašem od bambusa sa plovkom od 3 grama, osnovnim najlonom 0,25 mm,  četiri olovne sačme za otežanje, predvezom 0,18 mm i udicom nepoznate marke veličine 12. Dubina na mestu gde sam pecao je iznosila nekih pola metra. Dno ove mrtvaje je potpuno prekriveno muljem i granjem pa sam pažljivo nameštao dubinu. Predvez sam skratio za oko pet centimetara i plovak približio što bliže olovu, jer se samo na taj način moglo pecati.

Na ribolov nisam dolazio previše kasno (negde oko podne). Riba je najbolje uzimala čim sam stigao na poziciju. U prvom izlasku sam najbolje prošao. Ulovio sam četrnaest lepih babuški, i po nekoliko sitnih cverglana i sunčica. U sledećih nekoliko izlazaka je bilo oblačno vreme i babuška je prosto bila nezainteresovana za bilo koji mamac. Jedino što sam ulovio je jedna crvenperka i mnoštvo sunčica. Kao mamac sam koristio crvene gliste, crviće i beli hleb. Sve mamce su ribe podjednako uzimale. Crvene gliste i crviće su uzimale ponajviše sitne sunčice, potom babuške i cverglani. Kao najbolji mamac se pokazao beli hleb kojeg su uzimale samo babuške koje su sve bile skoro iste veličine. Kao što sam naveo u početku teksta, nivo vode na ovoj mrtvaji je sve niži, pa se ubrzo nadam padavinama da bar malo ublaže patnju ribama iz ove vode.

Tekst i slike: Vojo Romić

Bistro!

Lov babuške meč tehnikom na stajaćoj vodi

U oktobru 2014. godine sam se prvi put oprobao u meč ribolovu, a ove godine, tačnije sredinom avgusta sam odlučio da se više posvetim toj tehnici. Od sredine do kraja avgusta sam imao nekoliko cugova na babušku koji su se razlikovali u količini ulova. U dva najuspešnija sam imao 2,87 I 2,82 kg. Sve ribe su bile većinom babuške, sa izuzetko nekoliko bodorki i cverglana.

Skoro sve ribe su bile pristojne veličine

Za one koji nisu upućeni, meč tehnika je nastala u Engleskoj radi prilagođavanja ribolova tamošnjim vremenskim uslovima i služi prvenstveno za pecanje bele ribe na velikim daljinama po vlažnom i vetrovitom vremenu. Osnovne komponente su višedelni štap (male težine bacanja i sa velikim brojem provodnika kako se najlon ne bi lepio za štap), vegler (plovak koji se kači u samoj jednoj tački) i tonući najlon zbog vetra.

Ja sam koristio štap Geologic Set Match Start 390, težak svega 202 grama, težine bacanja 10-25 grama. Kao osnovni najlon sam koristio najlon koji je bio već namotan na mašinici kad sam kupio štap, a njegova debljina je bila po mojoj proceni 0,20 ili 0,18 mm. Za predvez sam koristio Berkley 0,16 mm, vegler marke Shakespeare, otežanje od četiri olovne kuglice, a kao stoper sam koristio olovnu dramliju zbog relativno male dubine vode.

Pošto ciljano želim da lovim babušku, upućujem se na stajaću vodu, čiji je ona najčešći stanovnik (a i sam meč ribolov je uobičajen samo na stajaćicama). Mesto na kome pecam je široko oko deset metara, s tim što je polovina prekrivena lokvanjima. Dubina se od obale pa sve do sredine blago spušta od jedan i po do dva metra. Na mesto dolazim veoma rano, još pre šest sati, dok je još maglovito. Ribu primamljujem sa Gold Fish primamom za babušku u koju još dodam malo pakovanje prezli i šaku crva. Pravim čvrste kugle i bacam što bliže lokvanjima. Za početak bacim par malih kugli radi ispitivanja apetita babuške. Stavljam mamac na udicu, zabacujem gde sam bacio kugle i radim jednu od bitnih stvari u meč ribolovu – potapam vrh štapa u vodu. Dubina na kojoj sam pecao je bila malo iznad dna, a iznosila je oko dva metra. Pri pecanju sa ovakvim štapovima meredov je obavezan deo pribora.

Jedan od uspešnih izlazaka

Raspon mamaca na koji možemo uspešno pecati babušku je veoma širok, a čine ga crvene gliste, crvići, šećerac, obični hleb, kuvana pšenica… No, svaki mamac se razlikuje od vode do vode. Tako, ja izbegavam crvene gliste u ovo doba godine jer sunčice, sitni cverglani i amurski čebačok ih napadaju čim padnu u vodu. Najbolje rezultate daju crvići, jer ih ima u primami i jer se teže skidaju sa udice, ali ni obični beli hleb babuška nije zaobilazila, dok je šećerac dao najmanje rezultata. 

Pri ovakvom pecanju najpogodnije je koristiti dva štapa na koje stavljamo različite dubine i različite mamce, radi pronalaženja kombinacije na koju riba toga dana uzima. Treba imati u vidu da je apetit babuške nepredvidljiv, šta znači ako smo danas ostvarili odličan ulov ne znači da će i sutra biti tako.

Tekst i slike: Vojo Romić

Bistro!

Lov babuške dubinskim metodom na reci

Babuška (Carassius gibelio) je riba iz porodice šarana koja je iz Azije unešena u naše vode osamdesetih godina prošlog veka. Babuške su najčešće stanovnici stajaćih voda, ali niisu retkost ni na tekućicama. Može se uspešno loviti skoro svim tehnikama ribolova (osim varalicom). Babuška je poznata kao nepredvidljiva riba, jer nekad može da grize celi dan bez prestanka dok već sledeći dan se desi da neće ni da pipne.

PRIBOR: Pecam sa dvodelnim grafitnim štapom od 1,8 m (namenjenim za srednje varaličarenje) zbog njegove osetljivosti, i sa starom mašinicom Point Water King.

SISTEM: Koristim osnovni najlon Samurai 0,20 mm, virblu veličine 8, predvez 0,16 mm dugačak oko 40 cm, udicu Gamakatsu veličine 10 i olovo od 25 grama.

Solidan ulov za pola sata

RIBOLOV: U ovo doba godine vodostaj na reci na kojoj pecam je veoma nizak, pa za ribolov biram najdulje mesto na celoj reci. Dubina na ovom mestu u ovakvim uslovima iznosi nešto preko dva metra. Babuška je u jutru oko 7 najaktivnija, pa upravo u to vreme i dolazim na poziciju. Na mestu na kojem pecam se nalazi ušće jednog odvodnog kanala, no pošto je kanal presušio u ovo doba godine, sišao sam u njegovo suvo korito i iz njega pecao. Kao primamu sam koristio najprostiju i svima lako dostupnu prekrupu pomešanu sa starim hlebom. Pravim par kugli i bacam ih u vodu. Na udicu kačim crvenu glistu, zabacujem u najdublji deo i sam zatežem najlon radi bolje indikacije trzaja jer je voda ovde veoma spora. Posle minut, vrh štapa je lagano počeo da se trese i nakon kontre sam na udici imao babušku pristojne veličine. Ponovo sam zabacio i prihranio mesto sa jednom povećom kuglom hrane. Babuške su nastavile da rade sporadično i za pola sata ribolova sam imao desetak riba raznih veličina. Sve ribe su udarale na crvenu glistu u najdubljem delu, uz stalno prihranjivanje. Nakon što se sunce podiglo, babuške više nisu bile zainteresovane za gliste uprkos obilnom prihranjivanju. Posle njih sam ulovio samo jednog bandara koji je vraćen. Spakovao sam se i shodno zakonu ulovljene ribe poneo kući.

Tekst i slike: Vojo Romić

Bistro!

Jedan topli augustovski dan

Kraj jula i početak avgusta su doneli nagle promene temperature i vremenskih prilika. U ovom periodu su se smenjivali sunce, obaci, kiša i grmljavina, a čak je razlika temperature bila 15 stepeni . Opšte je poznata stvar da ovakve promene donose i promene u ponašanju ribljeg sveta pa moramo da se prilagođavamo shodno njima.

VODA I MESTO: Za ribolov, kao i uobičajeno, biram stajaću vodu. Za mesto uzimam jednu pristupačnu poziciju sa niskom obalom, malo vodene vegetacije i gde se dubina naglo spušta odmah ispred obale.

Dobra primama i dobar mamac su 90 % posla

PRIBOR I SISTEMI: Kao i uvek, pecam sa dva štapa. Teleskop Allroundangel od 2,8 m i težine bacanja 40 - 90 grama i i moj omiljeni petljaš Goldstar Viking 300 od 3 m i težine bacanja 15 - 30 grama. Sistemi se sastoje od plovaka nosivosti 3 grama, osnovnog najlona 0,16 mm i predveza 0,14 mm. Udice veličine 10, sa razlikom što su na teleskopu marke Gamakatsu, a na petljašu marke Owner.

PRIMAMA: Najvažniji segment pri ribolovu u ovakvim uslovima je dobra primama. Bez nje ćemo teško ostvariti dobar ulov. Koristim kupovnu primamu Xtra Baits Hobby Mix namenjenu za bodorku (koju I najviše očekujem da ulovim) u koju dodam pola konzerve šećerca i dve do tri šake pšenice koju sam prethodno potopio u vodi da nabubri. U primamu dodajem vode tako da se od nje mogu praviti čvrste kugle koje će privlačiti ribu blizu dna.

Veoma efikasna primama

RIBOLOV:  Na vodu dolazim oko 10 sati u jutro sa ocem i bratom. Dan je bio lep i sunčan uz povremenu oblačnost i malo vetra. Voda je bila bistra, a vodostaj mali. Moj plan se potpuno izjalovio jer sam na poziciji koju sam sebi odredio zatekao nekoga da peca.  Potražio sam sebi skoro pa isto mesto kao ono koje sam želeo, ali na drugoj obali. Pošto sam se smestio na obali, rasklopio sam petljaš, a nedugo zatim i teleskop i počeo da tražim ribu između 1 i 1,5 metara dubine, na dva metra od obale. Na udicu kačim crvenu glistu i bacam par kugli primame u vodu. Prošlo je desetak minuta i ništa se nije izdešavalo. Onda je plovak na petljašu počeo da pleše i prestao istog momenta kad sam krenuo da kontriram. Ostavio sam štap da stoji u vodi i nakon nekih pola minute plovak je ponovo počeo da igra i posle kontre sam na udici imao babušku dugačku kao dlan. Nakon nekoliko babuški, riba je počela da se javlja i na teleskop, ovaj put riba koju sam i isčekivao – bodorka.  Riba je nastavljala da se javlja uz redovno bacanje kugli primame. Čak sam i ulovio svog najvećeg bandara do sada u karijeri. Ova me riba prijatno iznenadila jer je na ovoj vodi nikada do sada nisam ulovio.

Šarani su postali sve češći na ovoj vodi

Posle mnoštva lepih bodorki i babuški, riba je prestala da uzima gliste. Samo su sunčice bile zainteresovane za njih, ali ja nisam bio zaintresovan da lovim njih. Pošto sam ulovio par komada koje su progutale udicu duboko, odmah sam promenio taktiku i na udicu stavio šećerac. Posle promene mamca i prihranjivanja mesta sam nastavio da lovim bodorke i nešto veće babuške nego na glistu. Jedina razlika od gliste je bila u tome što se malo čekalo na udarac ribe, ali za utehu, bile su krupnije. Šećerac mi je doneo i ulove dva šarana (za redom) koji su vraćeni u vodu. Što je više vreme prolazilo, javljala se sve sitnija i sitnija riba, pa smo odlučili da završimo sa ribolovom za danas. Spakovali smo štapove, bacilli ostatak primame i šećerca u vodi i izvagali celi ulov koji je iznosio nešto malo preko pet kilograma.

ZAKLJUČAK: Odličan dan proveden na vodi u prelepom ambijentu. Riba je u početku lepo radila na gliste uz stalno prihranjivanje, pa je kasnije počela da uzima i šećerac. Šlag na tortu su bili šarani koju su pušteni i bandar kojeg sam dao ribolovcima koji su pecali nedaleko od mene.

Četiri sata čistog uživanja

Tekst i slike: Vojo Romić

Bistro!

Karaščići iz trave

 Krajem jula prošle godine, vraćajući se iz ribolova, prolazio sam pored jedne bare koja je udaljena samo dva minuta hoda od moje kuće. Crna voda u ovoj bari nije puno obećavala, ali sam ipak odlučio da zabacim plovak. Na moje iznenađenje, plovak je odmah počeo da "pleše" i posle par promašaja sam imao čebačoka veličine malog prsta. Posle ove ribice i par promenjenih pozicija sam ulovio jednu babušku i tri cverglana kakva još do tad nisam ulovio. Ovo me je motivisalo da češće posećujem ovu baru.

Mesto na kojem pecam

Ova vodu ja zovem bara zbog crne vode, mnogo priobalnog rastinja i male dubine. Ona je ustvari mrtvaja koja je veštački odsečena od glavnog toka šezdesetih godina prošlog veka radi sprečavanja poplava. Široka je pet, a duboka jedan metar. Riblji fond čine babuška, cverglan, amurski čebačok, sunčica, crvenperka, a prema nekim pričama čak i linjak. Ovakvih mrtvaja u mojoj okolini ima tridesetak, ali samo ova u najvećem delu godine ima vode.

Ovaj cverglan je pružio solidan otpor

Početak ove godine na ovoj vodi su obeležili krupni cverglani na bele gliste. Crvene gliste nisu davale dobre rezultate jer su se lako skidale sa udice i jer riba početkom godine nije bila mnogo aktivna pa sam morao čekati topliji deo godine da nešto upecam na njih.

Sredinom juna ove godine sam se ozbiljnije posvetio ribolovu na ovoj vodi. Najviše sam isčekivao babušku. Na mesto sam bio oko pet sati posle podne. Od štapova sam poneo trodelni meč štap i laganu dubinku. Na trodelcu sam imao najlon 0,20 mm, plovak 2 grama i udica veličine 12.

Ubrzo sam zabacio oba štapa. Znajući da je dno ove bare puno granja, napravio sam dubinku sa trokrakom virblom, tako da mamac bude malo iznad dna. Ali mi ni to nije pomoglo pa sam batalio dubinku i pecao samo na plovak. Na poziciji ispred mene, odmah uz suprotnu obalu riba je konstantno dirala, ali nisam ulovio nijednu. Pretpostavio sam da su u pitanju čebačoci, koje sam lovio na ovoj poziciji par puta, pa sam zabacivao malo dalje uz samu travu.

Ovo zabacivanje je davalo bolje rezultate. Udarali su cverglani raznih veličina. Jedan od njih, nevelik, ali je bio dovoljan da na štapu težine bacanja 10-25 grama pruži solidan otpor. Odlučio sam da zabacujem još dalje, ali to nije bilo moguće da takozvanim zabacivanjem "iz ruke", pa sam morao da zabacujem na trzaj iza sebe. Ovo nije bilo lako, s obzirom da je duvao vetar. Lagan, ali dovoljan da ometa plovkarenje, Na ovo mesto sam imao par uspešnih zabačaja i u skoro svakom sam imao ribu koju sam i isčekivao - babušku.

Ovo me je potaklo da se preselim na poziciju bliže tom mestu. Došao sam i zabacio tik uz travu na suprotnoj obali. U prvi mah se ništa nije dešavalo, ali je posle par minuta babuška proradila. Riba je radila sporadično i sve su bile nešto duže od prsta. Od mila sam ih nazvao karaščići, jer svojim tamnim leđima i žućkastim bokovima su me više podsećale na karaše nego na babuške.

Jedan od "karaščića" iz ove bare

 Često su menjali poziciju na kojoj rade. Ako nisu uz travu na desnoj strani onda su bili uz travu na levoj strani ili uz malo ostrvo pored mene. Dubina na kojoj sam pecao je šezdesetak centimetara. Kao mamac sam koristio crvenu glistu. Ribolov su uveliko otežavali neizbežni komarci i vodeno bilje ili takozvana žabokrečina čije kretanje je zavisilo od vetra. Malo posle ove lepe serije karaščića počeli su i ovde da se javljaju cverglani pa sam odustao od ribolova. Više zbog komaraca nego zbog cverglana. Ukupno sam ulovio 17 babuškica i 9 cverglana, uz puštanje neposredno posle ulova. Sve u svemu, lepi ulovi i još lepši ribolovni dan.

Tekst i slike: Vojo Romić

Bistro!