Krupan cverglan u rano proljeće

Obično ljudi pokušavaju da izbjegnu ovu napast, mada ima i onih koji rade upravo suprotno. Postoje tri vrste ljudi koji ciljano pecaju američkog somića iliti cverglana, terpana, klintona, manjova. Prvi, oni koji vole da ga jedu. Drugi, oni koji nemaju ili ne znaju ništa drugo da upecaju. I treći, oni kojima je stvarno dosadno.

ZAŠTO GA MNOGI MRZE?

Cverglani su ribe koje se kreću u jatima. Gdje upecamo jednog, tu su i ostali. Poznat je kao svaštojed među ribama naših voda, tako da nije rijetkost da nam u toku čitavnog pecanja on bude jedini ulov. Prosječan cverglan na našim vodama iznosi nekih desetak centimetara. Skoro svaki guta udice toliko duboko da bez vadilice ili kliješta je ribolov nemoguć. I naravno, ono po čemu je najomraženiji – bodlje. Iza škrga i na leđima im se nalazi po jedna bodlja čiji ubod zna da bude poprilično bolan.  I zamislite sad, na udicu vam dođe patuljasto somče veličine prsta, proguta udicu do guzice i još vas ubode u prst. I poslije njega još jedan i još jedan i još jedan....

Ja iskreno ne bih precizno mogao reći u koju kategoriju bih svrstao samog sebe. Najvjerovatnije u onu treću. U periodu ranog proljeća nije mnogo ribe aktivno pa se tradicionalno kao i svake godine odlučujem da pecam ove napasti koje su na stajaćim vodama koje postaju sve toplije, sve aktivniji. Iako je poznat kao riba najtoplijeg dijela godine, uz određene uslove uspješno se  može pecati i u ovom prevrtljivom periodu. I to oni krupni.

Za ribolov američkog somića u ovom periodu biram striktno stajaće vode, čiji su oni najčešći stanovnici. Za ribolov biram male, izolovane stajaćice sa zamuljenim dnom i relativno malom dubinom. Na primjer kao što su stara riječna korita ili kopovi šljunka.

Najbolji izbor za lov cverglana je plovkarenje. Lov cverglana ne zahtjeva neki prenapucan pribor poznatih marki, tako da nam je sasvim dovoljan teleskop do dug 3-4 metra. Najloni debljine 0,22-0,25mm, plovak nosivosti 3-4 grama i udice veličine 6-8.

Cverglani kao i njihovi veliki „rođaci“ (Silurus glanis) s povećanjem temperature vode počinju da se intenzivnije hrane, ali ipak ne možemo očekivati da ćemo ih se napecati u ovom periodu. Iz mojih zapažanja, tokom hladnijeg dijela godine aktivni su samo preko noći ili u rano jutro, dok su preko dana apsolutno nezainteresovani ma šta god im ponudili na udici. Stoga, najbolje doba dana za ribolov je rano jutro. Sisteme zabacujem u najdublje dijelove vode, posebno uz priobalje ako je moguće. Udica treba da bude što bliže dnu. Udarci su veoma pipljivi. Čim plovak počne da mrda, pustite ga neka zagrize pa onda vadite.

Najbolji mamci za lov krupnih „amerikanaca“ u rano proljeće jesu gliste. Mogu da posluže bilo koje. Crvene, ritske, bijele, kišne. U hladnijim danima crvene gliste će biti dobar izbor, a sa povećanjem temperature povećava se aktivnost i sitne bijele ribe pa ove i neće biti baš lovne. Najbolje od svih glisti, po mom izboru, su bijele. Žilave su, teško se skidaju, i što je bitno sitna riba ih izbjegava. Gliste najčešće kačim kao na slici, tako da visi. To cverglan obožava i takvo kačenje daje najbolje rezultate. Ponekad nakačim i čitav snop glisti, ili kao parče, ali rijetko.

Za kraj, obavezno nosite kliješta da vadite udice. Duboko gutanje udice je nemoguće izbjeći u ribolovu američkog somića. Svi mi kunemo i proklinjemo onog somića veličine prsta, ali kad na udici se nađe komad od 200 grama pa na više... eee to je već nešto.

Tekst i slike: Vojo Romić

Bistro!

Potraga za krupnima

Kada se kod nas spomene cverglan iliti američki patuljasti somić, mnogi će prevrnuti očima i početi sa lošim rečima na njegov račun. Mnogi pokušavaju da nađu način kako da ga izbegnu, ali ne i ja. Sitan cverglan jeste napasan i apsolutno niko ga ne voli videti na udici. Iako mnogi pričaju svašta o njemu obradovali bi se kad bi im se na udici našao neki krupan ili čak oni popularni ‘’k’o pivska flaša’’. Ja i moj kolega sa njima nemamo problema i uživamo ih pecati. Prosečna lovna veličina američkog somića kod nas je ‘’kao prst”. U mnogim našim vodama ima i daleko krupnijih, ali se ređe love. U ovom kratkom tekstu ću probati da objasnim kako ja i kolega selektujemo krupne cverglane u moru sitnih.

Američki somići su zaposeli mnoge ravničarske stajaćice, tako da je malo voda koje se mogu pohvaliti da ih nema u njima. Vode na kojima ih mi pecamo su stare šljunkare u donjem toku Vrbasa (ovde poznatije kao majdani) kojih ima popriličan broj, a nekada pecamo i na starim koritima Vrbasa ako uslovi to dozvoljavaju. Riblji fond im je raznovrstan. Mogu fino da se pecaju babuške, somići, bodorke, crvenperke, bandari, štuke, a vodama u blizini Vrbasa mogu se naći mnoge druge vrste koje voda donese. U toplom delu godine mnoge ove vode zatvori trava ili im opadne nivo vode toliko da je ribolov nemoguć, tako da nam je izbor mesta za pecanje mali. Uglavnom biramo one poluzatravljene i sa većom dubinom.

Kao što sam u jednom prethodnom tekstu naveo, pribor za lov američkog somića ne treba da bude zahtevan, samo nek je funkcionalan. Zavisno na kojem majdanu pecamo, koristimo ili plovak ili dubinke, a nekad i oboje. Na manje zatravljenim i dubljim koristimo dubinke, a plovkom pecamo na onim sa mnogo vodene vegetracije i sa relativno malom dubinom. Meni lično je draže videti kad plovak krene lagano u stranu i da tone, nego kad se trese vrh štapa. Jedina bitna stavka oko pribora jeste veličina udice. Bitno je da ne bude ni premala ni prevelika. Takođe poželjno je staviti i malo deblji podvez. Somići nemaju zube, ali svojom ''četkom'' mogu itekako da oštete tanje najlone i tada lako dolazi do pucanja. Pri ribolovu dubinkom ne koristimo mnogo teška olova. Do 30 grama je sasvim dovoljno. A pri pecanju plovkom koristimo plovke nosivosti 3 do 5 grama.

Kolega i njegov ulov

Mamac koji koristimo da lov krupnih somića je parče ribe koje ulovimo na vodi. Uglavnom to bude bodorka, a kad nema nje dobar je i zlatonja (sunčica). Takođe nam se odlično pokazala i svinjska slezena, mamac kojim uspešno pecam klena zimi. Ja više za cverglana preferiram parče ribe, koje ne lovi mnogo, ali lovi krupne. Sisteme sa plovkom plasiramo dalje od sebe uz travu u vodi, a dubinke uglavnom na čistine. Cverglani ne uzimaju agresivno. Na plovku se udarac manifestuje tako što lagano titra i počne polako da tone. Treba ga pustiti da dobro zagrize, jer promašaji znaju da budu česti. Pošto su poznati kao ribe koje duboko gutaju, sa sobom obavezno nosite klešta ili vadilicu za udice. I na kraju, ako ste pročitali sve ovo, zapitate se zašto ih neko ciljano peca? Vode na kojima pecam polako propadaju i uništavane su. Dobro je kad i išta imamo u njima, a šta se sutra može desiti sa njima, nikad se ne zna.

Tekst i slike: Vojo Romić

Bistro!

Laka dubinka i debela glista

Sunčan i prijatan dan. Uzeli ste štapove i idete na pecanje da iskoristite malo slobodnog vremena. Došli ste, rasklapate štapove, mamčite udice i zabacujete. Nedugo zatim ukazuje se aktivnost ribe i na udici se ubrzo nalazi riba tamnih leđa i žućkastog stomaka veličine prsta i koja je progutala udicu duboko. Na sam njegov pomen mnogim ribolovcima će presesti pecanje. U više navrata sam hteo da pišem o ovome, no nisam jer sam znao kakve komentare će da izazove. Sada pišem na svoju odgovornost pa šta bude da bude. Ovaj tekst koji upravo čitate jeste o ciljanom lovu američkog somića na tekućoj vodi. Eh, zašto pišem baš o njemu? U mnogo navrata sam pisao o pecanju mnogih plemenitijih riba, pa zašto ne bih i o njemu?

Cverglan je invazivna vrsta ribe koja je u naše vode dospela krajem pretprošlog veka. Česta je pojava u mnogim stajaćim vodama, ali ga i ima i na tekućicama, kao što je slučaj sa vodom na kojoj ja pecam. Po meni, ribolov njega zna da bude baš zanimljiv, a i produktivan. Pecam ga takođe i iz razloga jer je jako ukusan. Nije mi kao mnogima mrska ova riba, jer nismo svi pravljeni na isti kalup, no nije ni meni po volji kad se zakači onaj veličine prsta i proguta udicu ''do repa'' i još te ubode u prst.  Nije mi ni drag, ali svakako je bolji on nego glavoč ili sunčica na udici.

PRIBOR: O priboru za lovu američkog somića i ne vodim mnogo računa, jer somići nisu mnogo izbirljive ribe. Bitno je samo dobro prezentovati mamac. Za ovaj vid ribolova koristim laku dubinku tj. 15 ili 20 grama kliznog olova. A od štapova koristim kineski puni dvodelac od 1,8m. Mašinica takođe kineska sa najlonom promera otprilike 0,25mm, podvez 0,18mm dugačak oko 30-ak cm. Udice veličine 8 ili 10 zavisno od mamca.

Krupniji se odlično pecaju na parče ribe

RIBOLOV: Iz ličnog zapažanja mogu reći da je ova riba u hladnom delu godine aktivna samo noću ili ranim jutrom, a preko dana vlada mrtvilo. Aktivnost somića na vodotoku gde pecam počinje oko sredine maja i traje sve do ozbiljnijih zahlađenja. U toplom periodu su najaktivniji od 17 časova pa sve do zalaska sunca, kada im aktivnost potpuno prestaje. Treba posebno obratiti pažnju na odabir mesta. Somići se na tekućoj vodi drže isključivo dubljeg priobalja sa mirnim tokom i striktno se drže dna i samog donjeg sloja vode. Iz ovog razloga koristim dubinku radije nego plovak. Pecao sam ih takođe i na plovak u manjim uvalama, ali mnogo bolje se prolazi ako se mamac fiksira za dno. Kako mnogi kažu ''nema mamca koji neće uzeti'', šta ne znači da ću namamčiti sve šta mi dopane po ruku. Čuo sam čak i tvrdnje da će uzeti i opušak od cigarete. Jednom prilikom ću pokušati i ovo da ''dokažem''. Ono šta još nisam naveo je to da su ove ribe posebno aktivne kad voda blago zamuti. U ovakvim uslovima gliste su mamci sa kojima nema greške. Bilo crvena, ritska ili kišna, samo da je što deblja i staviti je tako da joj visi jedan kraj i da je živahna. Za ove mamce idealna je udica veličine 10. Gliste takođe mogu biti dobar mamac u bistroj vodi.  Ali mamac koji mi se pokazao efikasnim jeste parče neke sitne bele ribe (bodorke, kedera, pliske...).  Lovi manje ribe nego gliste, ali su ribe krupnije. Sistem zabacujem uz obalu uglavnom, pogotovo kad je mutna voda. Na udarac ribe se ne čeka mnogo. Ribe su prosečno male, ali borbene. Kad se sve od gore sastavi, fino se prođe skoro svaki put. Upeca se finih riba, pa čak i onih omraženih veličine prsta. Iz tog razloga, vadilica za udice je deo pribora bez kojeg se ne ide na ovakvo pecanje. Od mnogih kolega sam čuo kako im kada ih ulovite treba odseći bodlje da ne ubadaju. Ja to ne praktikujem. Polako i strpljivo sa njima i nema uboda. Somiće uglavnom nosim kući, osim kada ih je malo. To je to. Krajnje prosto i jednostavno pecanje koje ne zahteva skoro ništa.

Tekst i slike: Vojo Romić

Bistro!