Riba na dohvat ruke

Početak septembra – kraj leta se već nazire. Vodostaji mrtvaja na kojima pecam je iz dana u dan sve manji. Iako sam unapred znao da su uslovi skoro nemogući, odlučio sam da ipak odem u par izlazaka.

Otišao sam na mrtvaju koju najčešće posećujem (koja je opisana u tekstu na mom blogu pod nazivom Karaščići iz trave). Na mnogim pozicijama koje su ove godine davale odlične rezultate, pecanje je bilo onemogućeno zbog niskog  vodostaja, a neke pozicije su i potpuno presušile. Sišao sam na mesto na koje se u normalnim okolnostima zabacuje plovak.

Pecao sam sa najobičnijim trodelnim petljašem od bambusa sa plovkom od 3 grama, osnovnim najlonom 0,25 mm,  četiri olovne sačme za otežanje, predvezom 0,18 mm i udicom nepoznate marke veličine 12. Dubina na mestu gde sam pecao je iznosila nekih pola metra. Dno ove mrtvaje je potpuno prekriveno muljem i granjem pa sam pažljivo nameštao dubinu. Predvez sam skratio za oko pet centimetara i plovak približio što bliže olovu, jer se samo na taj način moglo pecati.

Na ribolov nisam dolazio previše kasno (negde oko podne). Riba je najbolje uzimala čim sam stigao na poziciju. U prvom izlasku sam najbolje prošao. Ulovio sam četrnaest lepih babuški, i po nekoliko sitnih cverglana i sunčica. U sledećih nekoliko izlazaka je bilo oblačno vreme i babuška je prosto bila nezainteresovana za bilo koji mamac. Jedino što sam ulovio je jedna crvenperka i mnoštvo sunčica. Kao mamac sam koristio crvene gliste, crviće i beli hleb. Sve mamce su ribe podjednako uzimale. Crvene gliste i crviće su uzimale ponajviše sitne sunčice, potom babuške i cverglani. Kao najbolji mamac se pokazao beli hleb kojeg su uzimale samo babuške koje su sve bile skoro iste veličine. Kao što sam naveo u početku teksta, nivo vode na ovoj mrtvaji je sve niži, pa se ubrzo nadam padavinama da bar malo ublaže patnju ribama iz ove vode.

Tekst i slike: Vojo Romić

Bistro!

Lov babuške meč tehnikom na stajaćoj vodi

U oktobru 2014. godine sam se prvi put oprobao u meč ribolovu, a ove godine, tačnije sredinom avgusta sam odlučio da se više posvetim toj tehnici. Od sredine do kraja avgusta sam imao nekoliko cugova na babušku koji su se razlikovali u količini ulova. U dva najuspešnija sam imao 2,87 I 2,82 kg. Sve ribe su bile većinom babuške, sa izuzetko nekoliko bodorki i cverglana.

Skoro sve ribe su bile pristojne veličine

Za one koji nisu upućeni, meč tehnika je nastala u Engleskoj radi prilagođavanja ribolova tamošnjim vremenskim uslovima i služi prvenstveno za pecanje bele ribe na velikim daljinama po vlažnom i vetrovitom vremenu. Osnovne komponente su višedelni štap (male težine bacanja i sa velikim brojem provodnika kako se najlon ne bi lepio za štap), vegler (plovak koji se kači u samoj jednoj tački) i tonući najlon zbog vetra.

Ja sam koristio štap Geologic Set Match Start 390, težak svega 202 grama, težine bacanja 10-25 grama. Kao osnovni najlon sam koristio najlon koji je bio već namotan na mašinici kad sam kupio štap, a njegova debljina je bila po mojoj proceni 0,20 ili 0,18 mm. Za predvez sam koristio Berkley 0,16 mm, vegler marke Shakespeare, otežanje od četiri olovne kuglice, a kao stoper sam koristio olovnu dramliju zbog relativno male dubine vode.

Pošto ciljano želim da lovim babušku, upućujem se na stajaću vodu, čiji je ona najčešći stanovnik (a i sam meč ribolov je uobičajen samo na stajaćicama). Mesto na kome pecam je široko oko deset metara, s tim što je polovina prekrivena lokvanjima. Dubina se od obale pa sve do sredine blago spušta od jedan i po do dva metra. Na mesto dolazim veoma rano, još pre šest sati, dok je još maglovito. Ribu primamljujem sa Gold Fish primamom za babušku u koju još dodam malo pakovanje prezli i šaku crva. Pravim čvrste kugle i bacam što bliže lokvanjima. Za početak bacim par malih kugli radi ispitivanja apetita babuške. Stavljam mamac na udicu, zabacujem gde sam bacio kugle i radim jednu od bitnih stvari u meč ribolovu – potapam vrh štapa u vodu. Dubina na kojoj sam pecao je bila malo iznad dna, a iznosila je oko dva metra. Pri pecanju sa ovakvim štapovima meredov je obavezan deo pribora.

Jedan od uspešnih izlazaka

Raspon mamaca na koji možemo uspešno pecati babušku je veoma širok, a čine ga crvene gliste, crvići, šećerac, obični hleb, kuvana pšenica… No, svaki mamac se razlikuje od vode do vode. Tako, ja izbegavam crvene gliste u ovo doba godine jer sunčice, sitni cverglani i amurski čebačok ih napadaju čim padnu u vodu. Najbolje rezultate daju crvići, jer ih ima u primami i jer se teže skidaju sa udice, ali ni obični beli hleb babuška nije zaobilazila, dok je šećerac dao najmanje rezultata. 

Pri ovakvom pecanju najpogodnije je koristiti dva štapa na koje stavljamo različite dubine i različite mamce, radi pronalaženja kombinacije na koju riba toga dana uzima. Treba imati u vidu da je apetit babuške nepredvidljiv, šta znači ako smo danas ostvarili odličan ulov ne znači da će i sutra biti tako.

Tekst i slike: Vojo Romić

Bistro!

Lov babuške dubinskim metodom na reci

Babuška (Carassius gibelio) je riba iz porodice šarana koja je iz Azije unešena u naše vode osamdesetih godina prošlog veka. Babuške su najčešće stanovnici stajaćih voda, ali niisu retkost ni na tekućicama. Može se uspešno loviti skoro svim tehnikama ribolova (osim varalicom). Babuška je poznata kao nepredvidljiva riba, jer nekad može da grize celi dan bez prestanka dok već sledeći dan se desi da neće ni da pipne.

PRIBOR: Pecam sa dvodelnim grafitnim štapom od 1,8 m (namenjenim za srednje varaličarenje) zbog njegove osetljivosti, i sa starom mašinicom Point Water King.

SISTEM: Koristim osnovni najlon Samurai 0,20 mm, virblu veličine 8, predvez 0,16 mm dugačak oko 40 cm, udicu Gamakatsu veličine 10 i olovo od 25 grama.

Solidan ulov za pola sata

RIBOLOV: U ovo doba godine vodostaj na reci na kojoj pecam je veoma nizak, pa za ribolov biram najdulje mesto na celoj reci. Dubina na ovom mestu u ovakvim uslovima iznosi nešto preko dva metra. Babuška je u jutru oko 7 najaktivnija, pa upravo u to vreme i dolazim na poziciju. Na mestu na kojem pecam se nalazi ušće jednog odvodnog kanala, no pošto je kanal presušio u ovo doba godine, sišao sam u njegovo suvo korito i iz njega pecao. Kao primamu sam koristio najprostiju i svima lako dostupnu prekrupu pomešanu sa starim hlebom. Pravim par kugli i bacam ih u vodu. Na udicu kačim crvenu glistu, zabacujem u najdublji deo i sam zatežem najlon radi bolje indikacije trzaja jer je voda ovde veoma spora. Posle minut, vrh štapa je lagano počeo da se trese i nakon kontre sam na udici imao babušku pristojne veličine. Ponovo sam zabacio i prihranio mesto sa jednom povećom kuglom hrane. Babuške su nastavile da rade sporadično i za pola sata ribolova sam imao desetak riba raznih veličina. Sve ribe su udarale na crvenu glistu u najdubljem delu, uz stalno prihranjivanje. Nakon što se sunce podiglo, babuške više nisu bile zainteresovane za gliste uprkos obilnom prihranjivanju. Posle njih sam ulovio samo jednog bandara koji je vraćen. Spakovao sam se i shodno zakonu ulovljene ribe poneo kući.

Tekst i slike: Vojo Romić

Bistro!

Jedan topli augustovski dan

Kraj jula i početak avgusta su doneli nagle promene temperature i vremenskih prilika. U ovom periodu su se smenjivali sunce, obaci, kiša i grmljavina, a čak je razlika temperature bila 15 stepeni . Opšte je poznata stvar da ovakve promene donose i promene u ponašanju ribljeg sveta pa moramo da se prilagođavamo shodno njima.

VODA I MESTO: Za ribolov, kao i uobičajeno, biram stajaću vodu. Za mesto uzimam jednu pristupačnu poziciju sa niskom obalom, malo vodene vegetacije i gde se dubina naglo spušta odmah ispred obale.

Dobra primama i dobar mamac su 90 % posla

PRIBOR I SISTEMI: Kao i uvek, pecam sa dva štapa. Teleskop Allroundangel od 2,8 m i težine bacanja 40 - 90 grama i i moj omiljeni petljaš Goldstar Viking 300 od 3 m i težine bacanja 15 - 30 grama. Sistemi se sastoje od plovaka nosivosti 3 grama, osnovnog najlona 0,16 mm i predveza 0,14 mm. Udice veličine 10, sa razlikom što su na teleskopu marke Gamakatsu, a na petljašu marke Owner.

PRIMAMA: Najvažniji segment pri ribolovu u ovakvim uslovima je dobra primama. Bez nje ćemo teško ostvariti dobar ulov. Koristim kupovnu primamu Xtra Baits Hobby Mix namenjenu za bodorku (koju I najviše očekujem da ulovim) u koju dodam pola konzerve šećerca i dve do tri šake pšenice koju sam prethodno potopio u vodi da nabubri. U primamu dodajem vode tako da se od nje mogu praviti čvrste kugle koje će privlačiti ribu blizu dna.

Veoma efikasna primama

RIBOLOV:  Na vodu dolazim oko 10 sati u jutro sa ocem i bratom. Dan je bio lep i sunčan uz povremenu oblačnost i malo vetra. Voda je bila bistra, a vodostaj mali. Moj plan se potpuno izjalovio jer sam na poziciji koju sam sebi odredio zatekao nekoga da peca.  Potražio sam sebi skoro pa isto mesto kao ono koje sam želeo, ali na drugoj obali. Pošto sam se smestio na obali, rasklopio sam petljaš, a nedugo zatim i teleskop i počeo da tražim ribu između 1 i 1,5 metara dubine, na dva metra od obale. Na udicu kačim crvenu glistu i bacam par kugli primame u vodu. Prošlo je desetak minuta i ništa se nije izdešavalo. Onda je plovak na petljašu počeo da pleše i prestao istog momenta kad sam krenuo da kontriram. Ostavio sam štap da stoji u vodi i nakon nekih pola minute plovak je ponovo počeo da igra i posle kontre sam na udici imao babušku dugačku kao dlan. Nakon nekoliko babuški, riba je počela da se javlja i na teleskop, ovaj put riba koju sam i isčekivao – bodorka.  Riba je nastavljala da se javlja uz redovno bacanje kugli primame. Čak sam i ulovio svog najvećeg bandara do sada u karijeri. Ova me riba prijatno iznenadila jer je na ovoj vodi nikada do sada nisam ulovio.

Šarani su postali sve češći na ovoj vodi

Posle mnoštva lepih bodorki i babuški, riba je prestala da uzima gliste. Samo su sunčice bile zainteresovane za njih, ali ja nisam bio zaintresovan da lovim njih. Pošto sam ulovio par komada koje su progutale udicu duboko, odmah sam promenio taktiku i na udicu stavio šećerac. Posle promene mamca i prihranjivanja mesta sam nastavio da lovim bodorke i nešto veće babuške nego na glistu. Jedina razlika od gliste je bila u tome što se malo čekalo na udarac ribe, ali za utehu, bile su krupnije. Šećerac mi je doneo i ulove dva šarana (za redom) koji su vraćeni u vodu. Što je više vreme prolazilo, javljala se sve sitnija i sitnija riba, pa smo odlučili da završimo sa ribolovom za danas. Spakovali smo štapove, bacilli ostatak primame i šećerca u vodi i izvagali celi ulov koji je iznosio nešto malo preko pet kilograma.

ZAKLJUČAK: Odličan dan proveden na vodi u prelepom ambijentu. Riba je u početku lepo radila na gliste uz stalno prihranjivanje, pa je kasnije počela da uzima i šećerac. Šlag na tortu su bili šarani koju su pušteni i bandar kojeg sam dao ribolovcima koji su pecali nedaleko od mene.

Četiri sata čistog uživanja

Tekst i slike: Vojo Romić

Bistro!

Lov klena na zelenjak (mladi kukuruz)

Svi su mamci mamci. Samo je kukuruz supermamac. Ovo šta pišem nije ništa novo i svaki iole iskusniji ribolovac će vam to potvrditi. Kukuruz nazivam supermamac jer je za razliku od većine mamamca koje koristimo univerzalan. Možemo ga koristiti kao sirovog ili kuvanog prilikom lova šarana i amura, ili kukuruz šećerac koji je odličan mamac za mnoge vrste riba, pa čak i kao primamu u vidu TTX-a, prekrupe ili zrna. Još jedna široko rasprostranjena varijanta je upotreba mladog kukuruza (zelenjka) koji se takođe može koristiti sirov ili kuvan. Prednost sirovog zelenjka je tome što prilikom ribolova ispušta mleč iz sebe i time je privlačniji ribi, no pošto kukuruz kod mene još nije sazreo moraću pecati sa prošlogodišnjim kojeg prvo skuvam.

PRIBOR: Koristim teleskopski štap Allroundangel 2,8 m težine bacanja 40-90 grama ukomponovan sa mašinicom Crane Sports Pro Fishing Reel.

SISTEM: Najlon Samurai 0,20 mm, plovak od balze nosivosti 2,7 grama, udica Gamakatsu 10 i jedna olovna kuglica od 0,5 grama za otežanje koja je što više približena plovku.

Na željenu poziciju sam došao posle podne. Rasklopio sam štap i na udicu okačio jedno zrno kuvanog zelenjka. Počeo sam odmah da tražim ribu na mestima na kojima je inače pecam na voće – u sporoj i dubokoj vodi. Posle pola minute od zabačaja već sam na udici imao lepog klena koji je pušten odmah nakon slikanja. Posle ovog ''glavonje'' imao sam seriju sitnih klenova i onda se ništa nije dešavalo, šta je bio znak da treba menjati poziciju, jer su klenovi veoma plašljive ribe.

Mesta na kojima treba tražiti ribu

Na poziciji malo nizvnodno je bilo puno granja uz suprotnu obalu i nešto brža voda pa sam nastojao zabacim u tišak koji je bio odmah uz granje. Nakon par zabačaja plovak je par puta zatitrao i odmah posle toga potonuo – znak da je na udici dobar komad. Odmah je krenuo u svoju jazbinu među granje, ali sam ga odmah zaustavio u toj nameri i nakon dvadesetak sekundi se našao na suvom gde je oslobođen udice i vraćen u vodu.

Nedugo nakon toga sam ulovio i par sitnih komada, kao i na prethodnom mestu. Nadao sam se da ću uloviti i druge vrste ciprinida (bodorke, crvenperke i druge). Posle par promenjenih mesta sam odlučio da se spakujem i da krenem kući. Riba je lepo radila uprkos tome što je dan pre padala jaka kiša. Ostvario sam ulov od dvadesetak klenova koji se vraćani neposredno nakon ulova. Ostatak kukuruza sam bacio u vodu da privučem ribu za sledeći put.

Tekst i slike: Vojo Romić

Bistro!

Riblje šnicle

Riblja kuhinja naših prostora je veoma raznovrsna. Ona obuhvata mnoga jela kao što su riblja čorba, šaran na novosadski način, štuka u kajmaku, pastrmka na žaru i brojni drugi specijaliteti. No kako spremiti gomilu sitne bele ribe koja nema neku pristojnu veličinu? Mnogi već unapred znaju da su riblje šnicle najbolje rešenje. Za one manje upućene kolege, u ovom tekstu ću objasniti kako napraviti šnicle od te ribe koju je teško spremiti u tavi.

Za spremanje šnicli najpogodnija je bela riba (bodorka, plotica, jaz, klen, deverika i druga slična riba). Ja najčešće za ovo koristim alohtone vrste riba (babuška, cverglan,  sunčica) jer na njih ne postoji lovostaj ni minimalna mera i dnevno možemo poneti neograničenu količinu. U ovom slučaju koristim babušku i cverglana. Mnogi će zamerati što stavljam i cverglana u šnicle jer smatraju da se one moraju praviti striktno od bele ribe. Cverglan se može koristiti samo u slučaju ako se meša sa mesom druge ribe.

Potrebne namirnice:

(za pet osoba)

3 kg sveže ribe

2 glavice crnog luka

4 češnja belog luka

1 jaje

200 gr prezli

začini (so, biber, vegeta, mlevena slatka paprika)

Način pripreme:

Ribu očistiti od ljuske i iznutrica i potom ostaviti u frižider da odstoji. Izvaditi iz frižidera pa odstraniti glave i repove. Cverglanu odstraniti i leđnu peraju. Svu ribu samleti u mašini za mlevenje mesa. U samlevenu mesnu masu dodati sitno sečeni crni i beli luk, prezle i jedno jaje da masa malo naraste. Potom začiniti sa jednom supenom kašikom vegete, jednom kafenom kašikom bibera i mlevene slatke paprike. Soli dodati po ukusu. Sve dobro promešati pa oblikovati u šnicle i peći u dubokoj masnoći.

Tekst i slike: Vojo Romić

Prijatno!

Letnji lov bodorke na stajaćoj vodi

Konačno – leto. Toplo vreme, pogodni uslovi za ribolov... Nešto što mnogi ribolovci (najviše plovkaroši) nestrpljivo očekuju jer je riba tad najaktivnija. A da li je to tako? Jeste, samo što je za razliku od drugih perioda aktivna riba svih veličina, pa ćemo krupniju ribu teško selektovati, jer sitna napada bez milosti skoro sve šta padne u vodu, a krupna polako i oprezno uzima mamac. To i dalje možemo nazvati ribolovom, ali ne i uživanjem. Tad se postavlja pitanje: Kako selektovati iole krupnu ribu?

Kada kažemo krupna bodorka, njena veličina varira od vode do vode. U mom podneblju to se podrazumeva na primerke preko 100 grama.

VODA: Ova voda se teško može definisati, jer niti je reka, niti je jezero, niti je bara, no meni je najbitnije da je stajaća voda. Bodorka se može loviti i na reci koja protiče nedaleko od ove stajaćice, ali ovdašnje ribolovce na reci zanima samo jedno – klen.

PRIBOR: Od štapova koristim trodelni meč štap Geologic Set Match Start 390, dužine 3,90 m, t. b. 10-25 grama i teleskop bez vođica Ron Thomson od 4 metra.

Jednostavni plokaroški sistem

SISTEM: Kao sistem na meč štapu koristim plovak veoma male nosivosti (0,8 grama) i vretenastog oblika, da bi signalizovao svaki pa i najmanji udarac ribe. Udice Gamakatsu veličina od 10 do 14 su preporučljive za ovakvo pecanje, iako ja najradije koristim veličinu 10. Ljudi bi preporučili čak i manje, ali ja ove veličine koristim zbog mamaca. Za otežanje stavljam jednu olovnu dramliju od 0,35 grama koju postavljam bar 40 cm dalje od udice, u slučaju da pecam bez predveza. Raspon debljine najlona pri ovom ribolovu se kreće od 0,22 do 0,14 mm, ali je po mom mišljenju najidealnija debljina 0,18. Sistem na teleskopu: plovak od balze nosivosti 3,2 grama, otežanje od tri sitne olovne sačme, udica veličine kao na prethodnom i najlon debljine 0,25 mm.

Primama je privukla i ovo lepo šaranče

PRIMAMA: Mnogi će se zapitati zašto koristim ovako “težak” sistem. Razlog je zbog same primame koja se sastoji od kukuruza šećerca i kastera (začaureni crvići). Ovi sastojci, a pogotovo šećerac će osim bodorke privući i šarana, a opšte je pravilo da će šaran pre doći na zrnastu nego na brašnastu primamu.

SAVET PLUS: Pri ovakvom ribolovu treba obavezno odmah rasklopiti meredov, pogotovo ako pecamo sami i takođe ga treba držati ga blizu štapova. Zbog mogućnosti da ćemo možda imati ulova šarana potrebno je biti maksimalno koncentrisan, jer nas jedan trenutak nepažnje može koštati dobre ribe.

RIBOLOV: Na željenu poziciju stižem oko 6 sati ujutru, jer je riba u ovo doba godine, tad pa do oko 11 sati, najaktivnija. Izabrao sam poziciju sa hladovinom zbog toga što ne pravi senke od kojih će bodorka pobeći a ujedno i zbog sunca. Rasklapam štap i tražim dubinu uz vodenu vegetaciju. Dubina na kojoj se peca krupna bodorka u ovo doba godine je do 10 cm iznad dna.

Bacam šaku primame odmah uz vodenu vegetaciju. Na udicu kačim tri crvića tako da budu što živahniji. Meč štapom zabacujem na pozicju udaljenu četiri metra od obale, uz samu vodenu vegetaciju, a teleskopom uz samu obalu. Ovo su dve najidealnije pozicije.

Koktel mamac - ubistvena kombinacija

Ubrzo su se crvići pokazali kao pogrešna odluka jer već u prvom zabačaju sam dobio bodljikavog napasnika dužine prsta. Znao sam da odmah moram da menjam taktiku. I tako sam se odlučio za nešto što sam video od jednog starijeg kolege. Na udicu sam stavio jedno zrno šećerca i jednog crvića čija je namena da privlači pažnju ribe na šećerac. Ova kombinacija je među ribolovcima poznata i kao koktel mamac. Već u prvom zabačaju posle pet sekundi imao sam lepu bodorku, šta je pokazalo da se ova kombinacija pokazala veoma uspešnom. Ribe nije izostajalo ni na drugom štapu, tako da je bilo puno akcije i malo vremena za odmor. Često sam kačio na udicu i sam šećerac, šta je rezultovalo dužim čekanjem na udarac ribe za razliku od šećerca i crvića na koje je riba udarala odmah u momentu.

Posle serije lepih bodorki usledilo je ono o čemu sam malopre pisao – primama je privukla šarana. Na šećerac je udario “divljak” od oko 300 grama i pružio izvrstan otpor. Imao sam malo problema zbog visoke obale, ali se ipak mališa našao meredovu gde je pažljivo oslobođen udice i vraćen nazad u vodu.

Bodorke su nastavile da konstantno rade jer sam redovno bacao šaku šećerca i kastera u vodu.. Kako se sve više razdanjivalo počele su da se javljaju i druge vrste riba, prvenstveno babuška, jedna crvenperka i jedno šaranče nešto manje od prethodnog koje je takođe vraćeno u vodu. U jednom momentu sam imao silovit udarac na šećerac, no kasnije se ispostavilo da je u pitanju cverglan.

Dan je sve više odmicao i bodorka pa čak i ostala riba je sve manje udarala. Tu je čak i čak i na vodi bila neka vrsta mulja kojeg je naneo vetar i koji je uveliko ometao ribolov jer je prljao najlon i nije mi dozvoljavao da vidim plovak. Bilo je očito da treba da se spakujem, šta sam i uradio. Izvagao sam ukupan ulov koji je iznosio 2,75 kg i vratio ga u vodu. Dan je prošao u lepom raspoloženju. Komarci, cverglani i prljavi mulj koji je delo ljudske ruke su bili tu da ometaju ali mi nisu uspeli pokvariti ribolov. Veoma mi je drago zbog šarančića jer prošle godine nisam ulovio ni jednog, a niti je bilo vesti o ulovima šarana sa ove vode. Ovo mi daje nadu za opstanak ovog revira koji sve više propada zbog ljudskog faktora.

Posledica zagađenja

Tekst i slike: Vojo Romić

Bistro!