Sitno, al' dinamitno

Kada se kod nas povede priča o ciljanom ribolovu kostreša (bandara) uglavnom se priča o varaličarenju sitnijim šedovima, tvisterima, voblerima... Lično smatram da se ovaj mali, agresivni predator, može uspešno pecati klasičnim plovkarenjem, šta i nije često na našim vodama. Ja ovu ribu rado lovim dubinskim metodom, a od skora je sve češće ciljano pecam i na plovak.

Odlučio sam se za ribolov trometarskim bolonjezom brze akcije. Koristio sam sistem koji koristim za ribolov bele ribe, sa razlikom što sam stavio veću udicu i manje olovnog otežanja.

Odabir mesta je mnogo bitan. Kostreši se najradije zadržavaju tamo gde je tvrdo dno (kamen, beton, sedra) i sa mirnijim tokom. Najčešće se zadržavaju na dnu pa zato i pecam na toj dubini, zavisno od mesta do mesta.

Eh da, najbitnije. Mamac. Presudan faktor u lovu ove ribe. Mamac za koji ja smatram da je najefikasniji i koji će ova halapljiva riba uzeti bez razmišljanja jeste parče ribe. Bodorka, keder, sunčica, nebitno, potrebno je samo odseći komad ribe i nabosti jednom na udicu. Udarac se manifestuje tako što plovak par puta zaigra i onda počne da tone i ide blago u stranu. Zbog veličine mamca, sačekam sa kontrom, za svaki slučaj. Klešta ili vadilica su obavezan deo pribora, pošto često znaju duboko progutati. Kostreši su jatne ribe i kad naiđemo na njih možemo se fino napecati i uživati u borbu sa ovim malim ''đavolima''.

Tekst i slike: Vojo Romić

Bistro!

Kasteri i mleko u prahu - ciljani lov crvenperke

Crvenperka (Scardinius erythrophthalmus) je slatkovodna riba iz porodice ciprinida. Najčešće naseljava velike reke i jezera, a može se naći u barama, kanalima i šljunkarama. Maksimalna dužina je 40 cm. Prosečna težina je do 500 grama, a primerci crvenperki teški preko dva kilograma su hibridi nastali ukrštanjem sa drugim vrstama. Kao i većina ciprinida, mresti se u period od aprila do juna.

Crvenperka je riba koja je svojom građom i izgledom veoma slična bodorki. Od nje se razlikuje po boji peraja i očiju (kod bodorke su peraja i oči narandžaste boje, a kod crvenperke su peraja crvena i oči su tamnije žućkaste boje). Ali u pogledu navika, staništa i ishrane crvenperka i bodorka se maltene ne razlikuju. U vodama u kojima živi bodorka, ima i crvenperke, pa sam stoga odlučio da je tražim na stajaćoj vodi.

Do skoro sam verovao da je ciljani lov crvenperke na na našim prostorima nemoguća misija. Donekle sam bio u pravu u vezi toga. Na našim ribolovnim forumima i veb sajtovima jedva da se išta može naći o tome. Crvenperka je riba koja se kod nas lovi slučajno prilikom lova drugih riba na crve, gliste, hleb, šećerac i druge mamce. No, ja sam odlučio da dokažem da se uprkos tome ova riba može ciljano loviti i na našim vodama. Stoga sam odgovore na pitanja “kada”, “kako”, “na šta” odlučio potražiti kod onih koji uspešno love crvenperku - na britanskim veb sajtovima. Posetio sam nekoliko stranica koje daju savete kako loviti crvenperku i svaka stranica ima različite načine u vezi toga, ali svi se slažu u vezi jednoga – kastera i mleka u prahu.

Najbolje doba godine za ribolov ove vrste je svakako leto, ali nećemo loše proći ni u u toplim jesenjim ili proletnim danima. Crvenperka se najuspešnije lovi klasičnim plovkarenjem, a isto uspešna, ali manje efikasna tehnika za lov je fider. Sistem treba da se sastoji od plovčića maksimalno do 1 gram težine, osnovnog najlona 0,16 mm predveza 0,12 mm i udica veličine od 10 do 14. Sistem mora da bude lagan a istovremeno dovoljno težak da se brže probije kroz površinski sloj vode u kome boravi razna sitna riba. Štapovi takođe treba da budu lagani. Poželjan je bolonjez male težine bacanja, a ni meč štap ne bi bio na odmet, a ako se ne zabacuje daleko ni petljaš ne bi bio loša odluka.

Primama u ovom slučaju i nije neka nauka. Možemo uzeti neku kupovnu, no ja sam se ipak odlučio za “domaću” varijantu.

Najveća prepreka za ciljani lov crvenperke je činjenica da ona stanuje u vodi zajedno sam još gomilom ribljih vrsta i hrani se skoro isto kao i one. Ove godine sam na stajaćici na kojoj pecam uspeo pronaći mesto gde se može uloviti crvenperke više nego na bilo kom drugom mestu, pa sam se upravo tu i zaputio. To je jedna veća “rupa” koja je potpuno okružena lokvanjima. Na ribolov nisam odlazio rano kao pri lovu drugih vrsta riba. Na poziciji sam bio oko podne. Primamu sam, kao i uvek, pravio pri samom dolasku na vodu. U veću kantu sam stavio sve sastojke i sačekao desetak minuta. Kao najvažnije sastojke u primamu dodajem mleko u prahu čija je namena da u vodu stvori oblak koji će se zadržavati duže vremena i kastere čija je namena  da kada se kugla primame raspadne da se uzdižu prema gore i potaknu ribu da se hrani i u višim slojevima vode. Kad je primama upila vodu nahranio sam mesto sa većim kuglama i zabacio sam petljaš od četiri metra dužine. Ono u čemu se crvenperka razlikuje od bodorke jeste to da se radije drži priobalja i vodene vegetacije. Čak i sitnu jedinku crvenperke ćete teško uloviti na otvorenom prostoru. Bar se na vodi gde ja pecam tako pokazalo. Kao što sam i očekivao, primama je za sobom ostavljala oblak i ja sam zabacivao u njega. 

Udicu sam namamčio sam jednim živim crvićem i jednim kasterom. Prvih desetak minuta se ništa nije izdešavalo i to me malo čudilo. Onda je odjednom riba “legla” na hranu. Ulovio sam crvenperku od desetak centimetara. Posle nje sam ulovio još nekoliko sličnih. Bodorke su se u toku celog pecanja nisu javljale, šta je i bio cilj. Bitna stvar, a koju nisam naveo je činjenica da se crvenperka u veče agresivnije hrani, šta se i pokazalo kroz niz izlazaka. Sve u svemu, lepi ulovi uz prijatno vreme na mojoj omiljenoj vodi.

Tekst i slike: Vojo Romić

Bistro!

Varaličarenje klena na malim rekama

Od kompletnog ribljeg fonda naših prostora, najviše sam cenio i voleo da pecam klena, koji je po meni jedna od najaktraktivnijih vrsta za ribolov. Najčešće ga pecam klasičnim plovkarenjem, nekad dubinski, dok se u ribolovu mušičarenjem još nisam oprobao. Takođe efikasna i zanimljiva tehnika kojom se klen lako može pecati jeste varaličarenje, a to je ono o čemu ću sada da pišem.

U tom grmu leži klen

U varaličarenju sam se oprobao pre par godina. Pošto nisam mogao mnogo izbirati, pecao sam ono šta mi reka na kojoj pecam nudi. A to je uglavnom klen koji je ovde dominantna vrsta. Osim njega se na varalice može upecati i bandar i štuka. U kraju odakle sam, varaličarenje i nije mnogo zastupljena tehnika ribolova, a i to malo se sve svodi na štuku. Stoga, sam sam se morao dovijavati sa ribom i proučavati njene navike.

Prva bitna stavka u lovu klena je poznavanje terena, jer klen nije samo u dubljim mestima, nego ga bude i u plićacima za koje bi naizgled rekli da nema ništa u njima. Ja pecam na maloj rečici, oko pet metara širokoj i u proseku metar dubokoj sa mnoštvom prepreka u vodi i obraslim obalama. Sve ovo čini ribolov još dinamičnijim i zanimljivijim.

Klena uspešno počinjem da varaličarim kada dnevne maksimalne temperature ne padaju ispod 15 stepeni, šta se otprilike poklapa sa aprilom, pa sve do novembra čak.

U početnom periodu su velike šanse za lov velikih klenova. Varalicama pretražujem sve zone vode. Od krša i granja, pa do plićaka, jer se nikada ne zna odakle vrebaju.

U najtoplijem periodu, aktivan je sav klenovski svet. Sitniji klenovi izlaze u plićak da se ''sunčaju'', dok se veliki drže blizu krša i granja. Klen se u ovom periodu može uloviti na skoro svakom izglednom mestu. Stoga, koristim plivajuće varalice, u obliku skakavca za plitke zone, a klasične "kruškice" za dubine.

Već u kasno leto, aktivnost sitnog klena počinje da opada. Pa malo zatim i većih. Riba počinje polako da se povlači u zimovnike, ali je i dalje pomalo raspoložena za jelo. Tada im plasiram tonuće voblere u što dublje zone vode i što sporije pokušavam da ih vodim. U plićake i ne bacam jer ih tu i nema tada.

Po mom mišljenju najidealnija pozicija za sva doba je tamo gde se dodiruju spora i brza voda i tamo gde voda seče obalu, tu se klenovi rado zadržavaju jer imaju lako dostupnu hranu.

Vibro Max ZK - selektovao dedu među gomilom unučića

PRIBOR I VARALICE: Za ovaj vid ribolova koristim štapove maksimalno 10-30 grama težine bacanja i dužine 2,10m. A jednom prilikom sam se oprobao i u ultra-lakom ribolovu. Mašinice veličine oko 2000, a najloni 0,18mm. Varalice, e to je ono glavno. Rekli bi neki, za klena najbolji leptiri i mepsovi. Ja tvrdim suprotno. Jedine varalice na koje sam ja lovio i lovim klenove su vobleri. Najbolje su mi se pokazali sitniji kruškasti sa jakom vibrom i zvečkom. Lovio sam i na plivajuće i tonuće, no tonući su dali bolje rezultate. Voblere koje bih najviše izdvojio jesu Goldy Vibro Max, pogotovo ZK dekor, koji mi je donio najviše klenova i najveće klenove.

Treba imati na umu i to da je klen riba koja se oslanja isključivo na čulo vida. Zato, klen upecan na varalicu u mutnoj vodi je puka slučajnost. U polumutnoj vodi se može očekivati klen na vobler sam drečavim bojama, dok u bistroj prirodni dekori daju daleko bolje rezultate.

Najbolje doba dana za ribolov je veče, tada je aktivnost klena u punom jeku. A najidealnije bi bilo ako bi još bilo i oblačno vreme. Pri ribolovu, od pada varalice u vodu, pa narednih par metara treba očekivati udarac. No svo vreme dok se vodi varalica treba biti spreman, često znaju udarati i ''pred nosom''. Varalicu ne treba voditi ni prebrzo ni presporo. Treba imati osećaja, tj. osetiti vibru varalice preko štapa, a to iskustvo se samo stiče u ribolovu. Klen je još poseban po tome što nekada zna da agresivno uzme varalicu, a nekad kad uzme imamo osećaj kao da smo zakačili prepreku u vodi. Ako promašimo udarac ribe, samo ponovo bacati na isto mesto – klen je tu i raspoložen je za jelo. Početni udarci su i presudni, jer se po njima vidi aktivnost ribe toga dana. Jedan dan znaju izvanredno raditi, a sledeći da podbace iako su uslovi za ribolov dobri.

Tekst i slike: Vojo Romić

Bistro!

Top 3 najbolja lako dostupna mamca

Hleb: brzo i lako do kedera idealnih za grabljivce

U svetu ribolova postoje mnogi mamci, neki su nam poznati, za neke nikad nismo ni čuli. Čak ima i mamaca koji su nam pred nosom a ne koristimo ih, ali o tom potom. U ovom tekstu ću vam opisati tri najbolja lako dostupna mamca koje bez imalo problema može svako sebi da nabavi.

3. Obični beli hleb

Eh, kako zamisliti dan bez hleba. Osim što je redovan u ljudskoj upotrebi, široko je rasprostranjen u i ribolovu. Lako je dostupan svima, univerzalan je tj. može poslužiti i kao mamac i kao primama ili dodatak za nju. Kao mamac se može koristiti u obliku „hlebne ruže“ kojoj mnoge vrste bele ribe neće odoleti, a pogotovo skobalj, ili pak kao „hlebni valjak“ koji će krupna babuška uzeti bez puno razmišljanja. I naravno, što svežiji to bolji. Ako se pravilno stavi na udicu, ni sitna riba mu neće moći ništa. Stariji hleb nije pogodan za mamac, ali to nije razlog da se baci. Može se iskorisiti za primamu, bilo kao iskomadan i dodan kao primesa u drugu hranu ili može biti iskorišten za „hlebne bombe“.

2. Crvena glista

Glista: od igle do lokomotive

Glista đubretara ili kalifornijska glista. Mamac bez kojeg se ne ide na pecanje. Nema te ribe koja neće napasti crvenu glistu. Mana ovog mamca jeste što ga rado uzimaju ribe svih veličina, a poznato je da se sitne ribe „zaleću“ na mamac agresivno, a krupnije polako uzimaju. Zato je crvena glista mamac za donje slojeve vode, u kojima najčešće i boravi krupna riba. Ako u vodi gde pecamo ima cverglana, ništa nam neće spasiti glistu od njega, jer to mu je omiljeni specijalitet. Još jedna mala mana mamca jeste što se lako skidaju sa udice pa posle svake ribe ih treba ponovo popravljati. Postoji mnogo načina na koji se može kačiti. Kao snop od više glista, za mrenu ili soma. Jedna veća glista probodena na više mesta je odlična za krupnog klena, cverglana i bandara, dok na parče gliste možemo očekivati mnoge vrste riba.

1. Kukuruz šećerac

Šarančići obožavaju šećerac

I naravno, na prvom mestu, legendarni kukuruz šećerac. Šećerac i nije baš na dohvat ruke, za njega ipak treba izdvojiti maaalo novca. No kada se uzme u obzir kolika je njegova primena i efikasnost, ne treba žaliti ništa. Može da se kupi u svakoj prodavnici po veoma niskoj ceni. Ribe nisu izbirljive po tom pitanju, pa možemo kupiti i onaj najjeftiniji. Velika prednost šećerca u odnosu na ostale mamce jeste to što njega sitna riba retko kad uzima. Ono šta većinu plovkaroša asocira na ovaj mamac je krupna babuška. Osim nje šećerac rado uzimaju i krupne bodorke, crvenperke, klenovi, mrene, plotice i sitniji šarani. Šećerac se kači tako što ga jednom probodemo s kraja i navučemo na vrat udice i potom ga ponovo probodemo tako da mali deo udice viri. Najidealnije bi bilo da uz njega zakačimo još jednog crva da bude što življi, da skrene pažnju ribe na kukuruz. Moje lično zapažnje je da ovaj mamac daje najbolje rezultate od početka maja do početka oktobra. Jedna šaka šećeca je i više nego dovoljna za jednodnevni ribolov, tako da ostatak možemo dodati u primamu ili prihraniti sa samim njim.

Tekst i slike: Vojo Romić

Bistro!

Ribolovna 2015. godina

JANUAR: Prvi izlazak ove godine sam išao da varaličarim (ciljano na klena), ali bez ikakvog uspeha. Narednih par dana sam plovkario na reci, a ulov su činili sitni klenovi, belice, pliske i pokoja bodorka, sve na crvene gliste. Par dana za redom u sredini ovog meseca sam veoma dobro prošao. Ulovio sam popriličan broj skobalja, nosara, klenova, bodorki, a najviše belica, iako je vodostaj bio za metar viši nego inače. Nakon nekoliko dana, na istom mestu, zavladalo je potpuno mrtvilo i ulov se sveo na jedva par belica. Kraj meseca je prošao bez ikakvog ulova.

FEBRUAR: Ovaj mesec ću upamtiti kao najgori u ovoj godini (a možda i u celoj ribolovačkoj karijeri). Imao sam svega dva izlaska od kojih u jednom nisam ništa ulovio, a u drugom su ulov činile većinom belice, nešto malo crvenperki i par bodorki.

MART: Početak ovog meseca je počeo sa sitnom ribom na reci i jednom kanalu - belicama, bodorkama, klenčićima, pliskama, krkušama... Negde oko sredine je počeo i da se javlja klen na voblere. Sitan, ali brojan. U isto doba sam krenuo ozbilnije sa fiderom. Uglavnom sam pecao belice, bodorke i pokojeg klena. Nije nešto, ali za početak godine je super. Počeo sam češće izlaziti na jednu mrtvaju gde sam lovio krupne cverglane na bele gliste. Onda je usledila tronedeljna pauza zbog bolesti.

APRIL: Ribolov sam tek nastavio 10-og ovog meseca, a ulovio sam svega dve bodorke. Narednih dana sam intenzivnije išao u ribolov dubinkom i plovkom, ali ništa nije bilo puno bolje. 17-og ovog meseca sam neplanski izašao da varaličarim i klen je radio iznenađujuće dobro. Za razliku od martovskih, nisu bili brojni, ali su svi bili pristojne veličine. Vrhunac je bio kilaš od 40 cm koji je kao i ostali vraćen. I narednih nekoliko dana je klen udarao na vobler, i bilo je akcije. Pred kraj meseca sam išao da plovkarim na jedan kanal, a ulov je bio raznovrstan (babuške, klenčići, belice, sunčice...)

Bodorke su obeležile skoro čitav maj

MAJ: 3. dana ovog meseca sam pecao sa kolegom na jednom privatnom ribnjaku. U početku su toliko sitni cverglani počeli da napadaju sve mamce osim kukuruza, ali kasnije je počela da radi babuška i pokoja krupna bodorka. Ulovio sam i prve šarane ove godine. Narednih dana je radila sitna bela riba na reci. 10-og sam sa kolegom izašao na prvi ozbiljniji izlazak ove godine na stajaću. Nadao sam se ulova krupne bodorke, šta se i obistinilo. Kompletan ulov (izuzev jedne sunčice i cverglana) su bile bodorke, i iznosio je 3,5 kg. Kao mamac se najbolje pokazao kukuruz šećerac. I u narednom izlasku posle osam dana je sve bilo identično, uz ulovljenih desetak babuški. Narednih dana ribolov je prekinula kiša, ali sam odlučio da malo izađem na reku. Vodostaj je bio malo viši nego inače, a voda mutna. Uprkos tome, uspeo sam da ulovi desetak bodorki, pet belica, dve babuške i dva bandara na crvenu glistu. Sedam dana nakon ovog ponovo sam odlučio da izađem malo na stajaću vodu u lov bodorke. U ovom izlasku sam ulovio svoje prve šarane na divljoj vodi - IKAD. A ni ulova bodorke nije izostajalo - sveukupno je bilo 2,64 kg. Ovaj ribolovni dan sam opisao na blogu Priblovkin pod nazivom Majski ribolov bodorke na plovak – šećerac uz lokvanj. Poslednji dan maja sa odlučio da sam kolegom posetim mesta na kojima dugo nisam bio. Većina ulova su bile pliske, a bilo je i klenčića, potočne mrene, krkuše, pa i jedan skobalj. Ovaj izlazak je opisan na istom blogu kao i prethodni, pod nazivom Poseta starim mestima – jedan ribolovni dan.

Sezona klena na voće je odlično prošla

JUN: Jun je počeo varaličarenjem. Izašao sam da overim štap koji sam dobio još u aprilu. Imao sam samo napade sitnih klenova i spadanje jednog krupnog na vobler. Posle par dana opet sam izašao u lov bodorke na šećerac na stajaćoj vodi. Ulov je bio solidan - 1,9 kg. Naredni dan sam izašao na reku plovkom i dubinkom. Dubinkom sam ostvario svoj najvredniji ulov u karijeri i ujedno moj prvi ulov te vrste. Mrena od 1,65 kg i 50 cm (do korena repa) nije odolela crvenoj glisti. Iz brze vode pune podvodnog granja savladao sam je za dva minuta. Pored nje ulovio sam po jednog klena, nosaru i bandara. U sledećim izlascima sam išao na reku i obližnju mrtvaju, a lovili su se bandari, babuške cverglani I pokoji skobalj, nosara i potočna mrena. Od sredine meseca pa nadalje sam se posvetio plovkarenju klena na beli dud, a krajem meseca sam izašao fiderom na babuške i bodorke.

Bilo je i bandara

JUL: Početak meseca je bio definitvno najgori period za ribolov u toku ove godine. Prvenstveno zbog visokih temperatura i dosadnih komaraca. Uprkos tome se lovilo, većinon klen, nešto malo bandara i ostale bele ribe. Oko sredine meseca sam išao ciljano na krupnu bodorku, a sledećih dana i na babuške i cverglane iz moje omiljene mrtvaje. Poboljšanja temperature nije bilo na vidiku, ali je bela riba radila solidno (klen, plotica, bodorka…)Takođe se odlično pecao bandar na parče ribe dubinskim metodom. Poslednji julski ribolov se obeležile babuške i cverglani na stajaćoj vodi, uz nešto malo šarana.

AVGUST: Iskoristili smo jedan neradni dan početkom meseca i zaputili se na stajaću vodu na malo plovka i fidera. Ulovili smo 5,5 kg bodorke i babuške i par šarančića koji su vraćeni. U par sledećih izlazaka sam nastavio seriju bandara. Osim njih se pecala i bela riba. Sredinom meseca sam izašao na Savu, no nisam ništa ulovio osim peševa. Nakon “Savske tragedije” sam se vratio na svoju omiljenu vodu i pecao babuške i bodorke koje su radile manje nego uobičajeno. Ovog meseca sam se posvetio malo i meč ribolovu. Prvenstveno sam išao na babušku i uspeo sam u svojoj nameri, imao sam nekoliko izlazaka koji su prevazišli oja očekivanja. Poslenjih dana meseca sam pecao na parče ribe i imao sam ulove cverglana, bandara pa čak i klenova.

SEPTEMBAR: Mesec septembar je bio mnogo topliji nego inače, bar je bio početak meseca. Pecao se sve sami bandar, na sve moguće mamce i tehnike. Par izlazaka sam iskoristio i da odem na jednu baru koja samo što nije bila presušila i tu se solidno lovila babuška i pokoja sunčica i cverglan.U narednim izlascima sam malo više se posvetio dubinki na reci, i tu se solidno prolazilo sa babuškom i ostalom belom ribom. Izašao sam jednom i da varaličarim. Ulov su činile dve manje štuke. Iskoristio sam toplog vremena i izašao na babušku fiderom. Pecalo se jednostavno - u hranilicu hleb na udicu crve i ulovi su bili više nego solidni. Radio je pomalo cverglan, ali ne dovoljno da mi pokvari ribolov. Krajem meseca je ozbiljnije zahladilo i tu beležim jedan izlazak u kojem sam ulovio jednu štuku na kedera dubinskim metodom.

OKTOBAR: Kao prethodni mesec, i početak ovoga su obeležile temperature iznad proseka. Ovaj period je obeležila bodorka na plovak. Narednih dana je ozbiljnije zahladilo i ribolov je znatno smanjen, ali je bilo ulova bele ribe. Ovako stanje, uz slabije ulove i nestabilne vremenske prilike je potrajalo do kraja meseca.

NOVEMBAR: Ovogodišnju sezonu klena na životinjske iznutrice sam otvorio u ovom mesecu. Ulovi su bili tanki - sitan klen i bela riba koja nije uobičajena za ovaj mamac. Isti dan sam bio na Vrbasu i trećem zabačaju dobio štuku od 1,53 kg na kašiku. I naredni dan se izašlo na istu vodi, ali bez ulova. Kao i prethodni dva meseca, i novembar je bio na meti temperatura neuobičajenih za ovo doba godine, i one su potrajale sve do kraja meseca. Dan pre naglih zahlađenja sam sa bratom izašao da plovkarim i solidno smo prošli sam skobaljem i nosarom na gliste. Kraj meseca nije doneo nikakve ulove.

Decembarski klenovi

DECEMBAR: Poslednji mesec u godini je kompletan prošao u znaku klena. Lovilo se na životinjske iznutrice (svinjsku slezenu, pileće džigerice...) Imao sam sedam uspešnih izlazaka na vodu u kojima je ulovom preovladavao klen, uz izuzetak dve plotice i jedne belice. Najbolje sam prolazio u ledenim danima sa jutarnjim mrazom i maglom.

ZAKLJUČAK: Po meni, 2015. je jedna od boljih godina. U ovoj godini sam postao svestran ribolovac. Počeo sam ozbiljnije da se bavim drugim tehnikama ribolova (dubinka, fider, varalica). Istražio sam novih terena, upoznao mnogo ribolovaca, razmenio iskustva, nešto i naučio... Po ulovima se isto može reći da je bila jedna od boljih godina, bilo je solidnih ulova, pa čak i ličnih rekorda. Vremenski je isto bila dobra godina za razliku od katastrofalne prošle, ako se izuzmu visoke temperature u julu. Sveukupno sam zabeležio 135 izlazaka na vodu, većinom uspešnih. Sve u svemu, dobra ribolovna godina, nadam se da će naredna biti još bolja.

Tekst i slike: Vojo Romić

Bistro!

Meso za bezubog predatora – plovkarenje klena u hladnim danima

Kao i većina ribolovaca, svoje prve ribolovačke korake sam načinio pecajući babušku na plovak sa ocem po starim tokovima Vrbasa. Mnogi ribolovci su na svom prvom pecanju se zaljubili se u ovaj, takoreći sport. Ja isprva nisam. Pecanje sam zavoleo tek kasnije. Pre više godina moj stric i moj djed su me vodili na rečicu koja protiče nedaleko od naše kuće da lovimo klenove na plovak. Kad sam ulovio prvih par komada odmah sam se zaljubio u ribolov.

Klen (Leuciscus cephalus) je riba koja najčešće naseljava rečne tokove, a ima ga i u čistijim planinskim jezerima. Telo mu je  najčešće vretenastog oblika. Maksimalna težina mu je do oko 4 kg, a dužina 80 cm. Klen je jedna od riba naših prostora koja se može loviti na veliki broj mamaca, od živih i prirodnih pa sve do veštačkih.  Zajedno sa bucovom jedini je predstavnik grabljivica iz roda cirpinida.

Zimsko doba je najidealnije za plovkarenje skobalja, ali ja se više posvećujem klenu, jer mi je mnogo atraktivniji za ribolov od skobalja. Pre svega zato što za klena treba mnogo upornosti i pešačenja. Klen se u ovo doba godine lovi onda kada je mraz i hladno vreme. SAVET: U ovakvim uslovima se oko provodnika štapa skuplja voda sa najlona koja se smrzava i tada onemogućava zabacivanje. Ja taj problem rešavam tako što u ribolov ponesem parče slanine ili bilo kakve masti i pre pecanja namastim provodnike da se ne bi skupljala voda.

PRIBOR I SISTEM: Za ribolov koristim teleskop Allroundangel od 2,8 m i težine bacanja 40-90 grama. Ovakav štap je idealan za manje vodotoke jer je lako sklopiv, možemo zabaciti na sve pozicije i dužina je odlična ako na obalama raste drveće. Ako nije kao navedeno, onda bi najidealnije bilo koristiti bolonjez od četiri metra. Koristim lak i jednostavan sistem: plovci od 2 do 4 grama, osovni najlon 0,20 mm, predvez 0,16 mm i udica Gamakatsu veličine 10 (mada su poželjne i veće). Sistem otežavam od tri četvrtine nosivosti plovka (ostatak će odraditi mamac).Bitna stvar u lovu klena na plovak je da predvez bude dugačak minimalno 40 cm, tako da mamac propada duže i tako ga klen bolje uoči. Ako ga i ne uoči dok propada, zbog dužeg predveza mamac će da se leluja u vodi i u međuvremenu će ga klen primetiti. Optimalna težina plovka zavisi od svake pozicije, no po mom mišljenju onaj od dva grama je najuniverzalniji. Plovak od tri grama sam takođe koristio bez problema, ali dvogramac ima više prednosti, dok sam plovak od četiri grama najmanje koristio i to samo na mestima sa dubljim i bržim tokom.

Da bi ribolovac imao uspešne izlaske, mora da poznaje terene na kojima peca. Klenovi se u ovom period drže dna i nalaze se u jatu. Sitnije jedinke, do 200 grama, se nalaze u brojnim jatima uz samu obalu gde je voda duboka i mirna. Jedinke klena oko pola kilograma i preko se grupišu u mnogo manja jata i najčešće sam ih pecao na mestima gde se spajaju spora i brza voda sa granjem u vodi. Komadi od kile i više se najčešće kreću sami i ređe se love. Na reci gde ja pecam prosečana lovnost klena je 200 grama u svako doba godine. Krupnijih primeraka se prilikom svakog ribolova ulovi bar dva, dok su klenovi kilaši i naviše prava retkost, ali se leti ponekad vide kako se sunčaju na površini vode.

Sezonu lova klena sam otvorio početkom novembra, iako vremenske prilike nisu bile nimalo idealne za to. Temperatura je tog dana bila preko 10 stepeni. Uprkos tome sam ulovio šest sitnih i jednoh lepog klena. Naznaka da još nije vreme za tu ribu, osim temperature i sitne ribe je bila i činjenica da su mamce namenjene klenu uzimale čak i pliske i belice, šta je značilo da se bela riba još nije povukla u zimovnik. Pošto je situacija bila takva kakva je, odlučio sam da sačekam pogodne uslove. Tek početkom decembra je temperatura padala ispod nule i odlučio sam da tada ozbiljnije krenem na klena. Vreme je bilo oblačno, hladno i maglovito u svakom izlasku, ali nije svaki izlazak bio izdašan. Na manjim vodotocima može da dođe do takozvanog “nestajanja zimovnika” kada posle većeg vodostaja reka nanese naplavina i na mestu koje je bilo duboko može da bude nanos šljunka ili peska. Ili čak obrnuto, da tamo gde je bila obala bude tok reke. U tim slučajevima treba “poći za ribom” jer traže sebi novi zimovnik. Pošto klen nije riba za koju se prilikom pecanja na malim rekama može “fiksirati na jedno mesto”, potrebno je da opremu svedemo na minimum. Najosnovniji pribor za ribolov klena treba da bude štap u jednoj, čuvarka u drugoj ruci, mamci u džepu i jedna torba u koju će stati sav sitni pribor (plovci, udice, najloni, olovo, virble i obavezno jedna čakija ili manji nož). Meni je kao idealno rešenje za to poslužila stara torba od fotoaparata koja se kači preko ramena i ne smeta pri ribolovu.

Malo znanja + malo sreće = dobar ulov

Klena sam ove sezone pronašao na mestima na kojima sam i predvideo da će ih biti. Dublji i sporiji tok kome se ne vidi dno je idealno mesto za jata klena koja krstare dnom. Još idealnije bi bilo ako bu u blizini pod vodom bilo neko stablo ili granje, ili čak obala u koju udara matica. Na ovakim pozicijama je ulov zagarantovan, a uz malo sreće i malo znanja moguće je da ćemo uloviti i kakvog krupnog klena koji će nas svojom borbom napuniti adrenalinom. Siguran znak da je na udici klen je lagano potapanje plovka uz prethodno kratko titranje. Ako primetite da plovak titra, u narednim momentima očekujte ribu na štapu jer klen retko kad odustaje od mamca. Kao što sam napisao, klen nije riba kod koje možemo uloviti više komada na jedom mestu. Ovo pravilo pogotovo važi za veće klenove koji će se posle dva (maksimalno tri) ulovljena rasplašiti (u ovom period mi se dešavalo i više komada na jednoj poziciji). U praksi se pokazala i činjenica da što je hladnije vreme, ribe su veće. Iz ličnih zapažanja mogu reći da je najidealnija temperatura za ribolov klena dva stepena. Ono šta bih najviše naglasio jeste da prečešljamo svaki, pa i naizgled najmanji vir. Verujte, iznenadili bi ste se kad bi ste znali kolikih klenova ima u plitkim mestima.

Neprevaziđen zimski mamac

MAMCI: Mamci na koji već duži niz godina lovim klena u ovom periodu i koji nikad nisu podbacili (osim u danima kad riba ne radi) su životinjske iznutrice. Konkretno, ja najčešće koristim svinjsku slezenu koji sirovu izrežem na kockice. Ulovi nisu izostali ni na pileće džigerice, pileća crevca i slično, no ja preporučujem slezenu jer je “mesnatija” tj. žilavija od ostalih mamaca ovog porekla. Takođe dobri mamci koje ja ne koristim su veći snop glisti i crvi iz trulih panjeva.

Tokom prave zimske sezone klena sam čak imao ulove plotice na mamce namenjene klenu, šta mi se nikad nije dešavalo do sada. Početak ove sezone je obećavao puno, za razliku od prošlogodišnje koja je zbog tople zime bila potpuno očajna. I u narednim izlascima se nadam dobrim ulovima pa čak i nekim ličnim rekordima. I na kraju podsetnik za sve kolege ribolovce da je dnevna dozvoljena količina klena deset komada, a minimalna mera dvadeset centimetara.

Tekst i slike: Vojo Romić

Bistro!

Lov bandara lakom dubinkom

Bandar (Perca fluviatilis), grgeč ili kako ga u mom kraju zovu, kostreš, je grabljivica koja naseljava vode Evrope i severne Azije, a prenešen je i u Australiju, Južnu Afriku i Novi Zeland. Telo mu je izduženo i kako stari sve više raste u visinu. Telo bandara je zelenkaste boje, prošarano vertikalnim crnim prugama i prekriveno je sitnim ljuskama. Mresti se u periodu od marta do kraja aprila. Može da dostigne dužinu oko 50 cm, a težinu oko dva kilograma.

Bandar je jedna od riba koju volim pecati zbog njegove borbenosti, a ne volim zbog toga što duboko guta i zbog bodlji u perajima. Sticajem okolnosti sam imao priliku da u toplijem delu 2015. godine izađem u nekolicinu izlazaka u kojima sam uspešno lovio bandara (u nekim i protiv svoje volje). Pošto sam prethodne godine otkrio par izdašnih pozicija, na kojima “krstare” jata bandara, ove godine sam se spremio za njih.

U odluci da li pecati plovkom ili lakom dubinkom, radije sam se odlučio za laku dubinku. Plovkom sam takođe uspešno pecao bandara ali u neuporedivo manjim količinama. Za ovaj ribolov sam koristio dvodelni puni štap dužine 2,10 m, nepoznate marke i mašinicu takođe nepoznate marke. Osnovni najlon 0,26 mm, predvez 0.18 mm dužine oko 40 cm i kao glavno otežanje olovo od 20 ili 25 grama, zavisno od brzine toka. Kao udicu sam stavljao Owner veličine 8, za koju smatram da je idealna za ovaj vid ribolova jer nije premala, a ni prevelika jer sitnog bandara ima u izobilju.

POZICIJE: Bandare sam, na reci gde pecam, dobijao na skoro svim mogućim pozicijama koje su imale makar malo dubine. Ali najviše njih i najveće komade sam dobijao na dubljim mestima sa tvrdim dnom i laganim tokom. Na mestu dubine jedan i po metar, sa dnom od sedre i laganim, jedva primetnim tokom reke sa kršom odmah pored, sam prošao najbolje. Bandari nisu bili brojni, ali su zato bili pristojne veličine. Osim njih sporadično se javljao i cverglan, pokoji klen, pa čak i nekoliko štukica. Druga najizdašnija pozicija je bila ona sa dubinom od jedan metar i ravnim dnom od betona, gde na nekim mestima voda teče, a negde miruje. Ovde sam ulovio najviše bandara koji su svi bili u proseku oko desetak centimetara.

SAVET PLUS: Bandar je poznat kao jedna od riba koje duboko gutaju udice, zato kontre moraju da budu blagovremene. Obavezno sa sobom nosite klešta ili vadilicu za udice, u slučaju da duboko progutaju, a verujte, to se često dešava.

MAMCI: Sitnije jedinke bandara su svaštojedi. Ove godine sam ih lovio na skoro sve moguće mamce. Kada se priča o mamcu za krupnog bandara, iskusni će definitivno reći da je to živi mamac (keder). Pre upotrebe tog mamca se inforišite da li je to dozvoljeno, jer na nekim vodama nije.  Ja sam ove godine najradije koristio filet od ribe (belice, pliske, kedera, sunčice...) i taj mamac se pokazao kao najbolji. Bandar je mamac uzimao u roku od desetak sekundi, a neki su čak udarali u propadanju. Najkrupnije jedinke sam dobijao na kedere veličine do pet centimetara.

Klen - sporedan ulov

Sve u svemu, nekoliko uspešnih izlazaka, sa solidnim ulovom. Svi koji nisu pecali ovu ribu, toplo im preporučujem da probaju, jer je veoma borbena i agresivna i pravi je užitak imati je na štapu.

Tekst i slike: Vojo Romić

Bistro!