Zlatna dva stepena

Kraj jeseni i početak zime. Kod mene kao i uvek, pripreme i velika isčekivanja u plovkarenju klena. Normalne uslove za ribolov sam imao tek sredinom novembra, ali samo u pogledu vremenskih prilika. Iako vodostaji nisu bili idealni, upecalo se ponešto. Tek početkom decembra je počelo ozbiljnije da zahlađuje. Svakodnevni mrazevi, idealan vodostaj i boja vode... reko' to je to – samo treba izaći na vodu.

Od svih dotadašnjih izlazaka na vodu, najviše bih voleo da izdvojim i opišem onaj od trinaestog decembra, koji je bio fenomenalan i prevazišao moja očekivanja.

Jutro je, uprkos tome što je bilo sunčano, bilo veoma hladno. Na vodu sam krenuo oko deset sati, a već desetak minuta kasnije sam stigao na jednu od svojih uobičajenih pozicija. Raspakovao sam se, namamčio udicu (svinjskom slezenom, kao i uvek). No pre nego sam zabacio, morao sam da ugrejem ruke, koje su se skoro pretvorile u ledenice. Zabacim i nakon par vožnji plovka, zakačim finog klena koji ubrzo i spada. Fin način da započneš ribolov, pomislim. Pošto se kasnije ništa nije javilo, preselio sam se u jedan dublji vir koji je uprkos svom finom izgledu, bio kao počišćen.

Klena zimi na malim vodotocima nije teško locirati

Nastavih dalje uz obalu i pregazim na drugu stranu u jednom plićaku. Upućujem se u jedan zimovnik koji poznajem od ranijih godina. Silazim niz zaraslu obalu, mamčim udicu, prilagođavam dubinu donjem sloju vode i u tri zabačaja sam imao spadanja dva lepa klena. Već u narednom sam konačno zakačio ribu. Kako pravilo nalaže, posle jednog ili dva klena, ide se dalje. Ali sledeće mesto koje sam posetio će suprotno dokazati.

Prolazim dalje i usput primećujem uz drugu obalu lepu dubinu, na koji inače i nisam mnogo obraćao pažnju. Nekako se smestim na strmu obalu, polomim jednu granu drveta koja mi je smetala i ukopam se da ne padnem u vodu.  Od oka ocenjujem dubinu i bacam u mali zavlačak pri drugoj obali. Nedugo zatim, krupniji klen potapa plovak i tu počinje borba. Bilo je pravo uživanje imati ovako divlju ribu zakačenu na trometarski bolonjez. Imao sam malo problema sa prihvatanjem ribe, jer nisam ponio meredov, a koristim predvez debljine 0,14mm. Eh, ne samo jedne ribe, već devet komada. Da, devet komada na jednom mestu. Toliko je trajao taj cug. Sva riba je bila natprosečna za reku ove veličine. 

Riba je oko jedan sat počela slabije da uzima, tada sam otprilike i ja odlučio da prekinem sa ribolovom. Em je teška čuvarka a ja na biciklu, em sam se smrzao, jer je ovaj dio toka reke zaklonjen brdom i u ovom periodu tu sunce ne dopire. Bilo je dva stepena, a meni se činilo kao da je minus pet.

Konačno kasnije stigoh kući, promzao, prljav, ali ipak zadovoljan jer sam izašao na vodu po ovom zubatom suncu i lošem vremenu.

Tekst i slike: Vojo Romić

Bistro!

Meso za bezubog predatora – plovkarenje klena u hladnim danima

Kao i većina ribolovaca, svoje prve ribolovačke korake sam načinio pecajući babušku na plovak sa ocem po starim tokovima Vrbasa. Mnogi ribolovci su na svom prvom pecanju se zaljubili se u ovaj, takoreći sport. Ja isprva nisam. Pecanje sam zavoleo tek kasnije. Pre više godina moj stric i moj djed su me vodili na rečicu koja protiče nedaleko od naše kuće da lovimo klenove na plovak. Kad sam ulovio prvih par komada odmah sam se zaljubio u ribolov.

Klen (Leuciscus cephalus) je riba koja najčešće naseljava rečne tokove, a ima ga i u čistijim planinskim jezerima. Telo mu je  najčešće vretenastog oblika. Maksimalna težina mu je do oko 4 kg, a dužina 80 cm. Klen je jedna od riba naših prostora koja se može loviti na veliki broj mamaca, od živih i prirodnih pa sve do veštačkih.  Zajedno sa bucovom jedini je predstavnik grabljivica iz roda cirpinida.

Zimsko doba je najidealnije za plovkarenje skobalja, ali ja se više posvećujem klenu, jer mi je mnogo atraktivniji za ribolov od skobalja. Pre svega zato što za klena treba mnogo upornosti i pešačenja. Klen se u ovo doba godine lovi onda kada je mraz i hladno vreme. SAVET: U ovakvim uslovima se oko provodnika štapa skuplja voda sa najlona koja se smrzava i tada onemogućava zabacivanje. Ja taj problem rešavam tako što u ribolov ponesem parče slanine ili bilo kakve masti i pre pecanja namastim provodnike da se ne bi skupljala voda.

PRIBOR I SISTEM: Za ribolov koristim teleskop Allroundangel od 2,8 m i težine bacanja 40-90 grama. Ovakav štap je idealan za manje vodotoke jer je lako sklopiv, možemo zabaciti na sve pozicije i dužina je odlična ako na obalama raste drveće. Ako nije kao navedeno, onda bi najidealnije bilo koristiti bolonjez od četiri metra. Koristim lak i jednostavan sistem: plovci od 2 do 4 grama, osovni najlon 0,20 mm, predvez 0,16 mm i udica Gamakatsu veličine 10 (mada su poželjne i veće). Sistem otežavam od tri četvrtine nosivosti plovka (ostatak će odraditi mamac).Bitna stvar u lovu klena na plovak je da predvez bude dugačak minimalno 40 cm, tako da mamac propada duže i tako ga klen bolje uoči. Ako ga i ne uoči dok propada, zbog dužeg predveza mamac će da se leluja u vodi i u međuvremenu će ga klen primetiti. Optimalna težina plovka zavisi od svake pozicije, no po mom mišljenju onaj od dva grama je najuniverzalniji. Plovak od tri grama sam takođe koristio bez problema, ali dvogramac ima više prednosti, dok sam plovak od četiri grama najmanje koristio i to samo na mestima sa dubljim i bržim tokom.

Da bi ribolovac imao uspešne izlaske, mora da poznaje terene na kojima peca. Klenovi se u ovom period drže dna i nalaze se u jatu. Sitnije jedinke, do 200 grama, se nalaze u brojnim jatima uz samu obalu gde je voda duboka i mirna. Jedinke klena oko pola kilograma i preko se grupišu u mnogo manja jata i najčešće sam ih pecao na mestima gde se spajaju spora i brza voda sa granjem u vodi. Komadi od kile i više se najčešće kreću sami i ređe se love. Na reci gde ja pecam prosečana lovnost klena je 200 grama u svako doba godine. Krupnijih primeraka se prilikom svakog ribolova ulovi bar dva, dok su klenovi kilaši i naviše prava retkost, ali se leti ponekad vide kako se sunčaju na površini vode.

Sezonu lova klena sam otvorio početkom novembra, iako vremenske prilike nisu bile nimalo idealne za to. Temperatura je tog dana bila preko 10 stepeni. Uprkos tome sam ulovio šest sitnih i jednoh lepog klena. Naznaka da još nije vreme za tu ribu, osim temperature i sitne ribe je bila i činjenica da su mamce namenjene klenu uzimale čak i pliske i belice, šta je značilo da se bela riba još nije povukla u zimovnik. Pošto je situacija bila takva kakva je, odlučio sam da sačekam pogodne uslove. Tek početkom decembra je temperatura padala ispod nule i odlučio sam da tada ozbiljnije krenem na klena. Vreme je bilo oblačno, hladno i maglovito u svakom izlasku, ali nije svaki izlazak bio izdašan. Na manjim vodotocima može da dođe do takozvanog “nestajanja zimovnika” kada posle većeg vodostaja reka nanese naplavina i na mestu koje je bilo duboko može da bude nanos šljunka ili peska. Ili čak obrnuto, da tamo gde je bila obala bude tok reke. U tim slučajevima treba “poći za ribom” jer traže sebi novi zimovnik. Pošto klen nije riba za koju se prilikom pecanja na malim rekama može “fiksirati na jedno mesto”, potrebno je da opremu svedemo na minimum. Najosnovniji pribor za ribolov klena treba da bude štap u jednoj, čuvarka u drugoj ruci, mamci u džepu i jedna torba u koju će stati sav sitni pribor (plovci, udice, najloni, olovo, virble i obavezno jedna čakija ili manji nož). Meni je kao idealno rešenje za to poslužila stara torba od fotoaparata koja se kači preko ramena i ne smeta pri ribolovu.

Malo znanja + malo sreće = dobar ulov

Klena sam ove sezone pronašao na mestima na kojima sam i predvideo da će ih biti. Dublji i sporiji tok kome se ne vidi dno je idealno mesto za jata klena koja krstare dnom. Još idealnije bi bilo ako bu u blizini pod vodom bilo neko stablo ili granje, ili čak obala u koju udara matica. Na ovakim pozicijama je ulov zagarantovan, a uz malo sreće i malo znanja moguće je da ćemo uloviti i kakvog krupnog klena koji će nas svojom borbom napuniti adrenalinom. Siguran znak da je na udici klen je lagano potapanje plovka uz prethodno kratko titranje. Ako primetite da plovak titra, u narednim momentima očekujte ribu na štapu jer klen retko kad odustaje od mamca. Kao što sam napisao, klen nije riba kod koje možemo uloviti više komada na jedom mestu. Ovo pravilo pogotovo važi za veće klenove koji će se posle dva (maksimalno tri) ulovljena rasplašiti (u ovom period mi se dešavalo i više komada na jednoj poziciji). U praksi se pokazala i činjenica da što je hladnije vreme, ribe su veće. Iz ličnih zapažanja mogu reći da je najidealnija temperatura za ribolov klena dva stepena. Ono šta bih najviše naglasio jeste da prečešljamo svaki, pa i naizgled najmanji vir. Verujte, iznenadili bi ste se kad bi ste znali kolikih klenova ima u plitkim mestima.

Neprevaziđen zimski mamac

MAMCI: Mamci na koji već duži niz godina lovim klena u ovom periodu i koji nikad nisu podbacili (osim u danima kad riba ne radi) su životinjske iznutrice. Konkretno, ja najčešće koristim svinjsku slezenu koji sirovu izrežem na kockice. Ulovi nisu izostali ni na pileće džigerice, pileća crevca i slično, no ja preporučujem slezenu jer je “mesnatija” tj. žilavija od ostalih mamaca ovog porekla. Takođe dobri mamci koje ja ne koristim su veći snop glisti i crvi iz trulih panjeva.

Tokom prave zimske sezone klena sam čak imao ulove plotice na mamce namenjene klenu, šta mi se nikad nije dešavalo do sada. Početak ove sezone je obećavao puno, za razliku od prošlogodišnje koja je zbog tople zime bila potpuno očajna. I u narednim izlascima se nadam dobrim ulovima pa čak i nekim ličnim rekordima. I na kraju podsetnik za sve kolege ribolovce da je dnevna dozvoljena količina klena deset komada, a minimalna mera dvadeset centimetara.

Tekst i slike: Vojo Romić

Bistro!