Doba zlatnog lišća

Već u drugoj polovini oktobra počinje da se oseća dah prave jeseni, kada lišće počinje da poprima zlatnu boju i nedugo zatim da opada. I kada počinju da se osećaju ozbiljnija zahlađenja, jutra bivaju maglovita i kada udare prvi mrazevi. Skoro sav riblji fond je uveliko počeo da se povlači u zimovnike. Moja jedina lovina u ovom tmurnom nepredviljivom periodu je naravno klen, riba koja ne zna za predah.

PLOVKARENJE

Već s početkom zahlađenja počinjem mnogo više da plovkarim i samim time s upotrebom prirodnih mamaca. Riblje zimovnike na malim vodotocima nije teško locirati. Uglavnom su to duboke podlokane obale sa mirnom vodom i mirne krševite uvale. Ovaj period važi za period sitnog klena, u odnosu na zimski. Prava pozicija i pravilna prezentacija mamca igraju ključnu ulogu i svemu.

Uslovima na vodi takođe treba prilagoditi i pribor. Od štapova koristim Trabucco trometarski bolonjez i teleskopski štap od 2,8 m koji sam dobio na poklon pre par godina. Voda na kojoj pecam je relativno mala pa stoga retko koristim štapove dužine preko tri metra. Najloni debljine 0,18mm, maksimalno 0,20mm, podvezi od 0,14mm do 0,16mm dužine oko 40cm. Potrebno je i povećati udice. Za ovaj period koristim udice veličine 6 do maksimalno 10 zbog mamaca koje koristim.  Mahom korstim kruškaste plovke, nosivosti 2 do tri grama, sa crvenom antenom (kada je sunčan dan) i sa žutom (kada je maglovito).

Ovog svaštojeda kojeg je moguće upecati na skoro sve nama dostupne mamce, u jesenjim danima isključivo pecam na mamce životinjskog porekla. A to su uglavnom pileće džigorice i srca jer su mi samo oni trenutno lako dostupni, a takođe veoma često i uspešno koristim svinjsku slezenu. Sve ove mamce sečem na trakice i na udicu ih kačim kao na slici. Gliste koristim u maloj meri prvenstveno zbog sitne bele ribe koja se povremeno javlja i ometa ribolov, ali i zbog sitnog klena koji kidiše na njih kao lud. Ribu u zimovnicima tražim striktno u donjem sloju vode, i na dnu ako je moguće.

U jesenjem plovkarenju klena bitno je i istaći važnost vremenskih prilika. Što je hladnije vreme, veće su ribe. Po toplim i sunčanim jesenjim danima, veoma je aktivan sitan klen. Po nekom nepisanom pravilu riba je najaktivnija jutrom kada je najhladnije, dok je zimi skroz druga priča.

VARALIČARENJE

Sporo vođeni vobleri su uvek efikasni

Ne u onolikoj meri koilko i plovkarenje, no i jesenje varaličarenje klena može da bude jako produktivno. Klenove varaličarim na skoro istim pozicijama na kojima i pecam na plovak. Koristim voblere raznih veličina, s time da pretežno su mi u upotrebi tonući. Tonuće voblere vodim u najvećim dubinama i to što sporije. Biram voblere prirodnih, ali i drečavih dekora sa jakom vibracijom koja se oseti pri najsporijem vođenju varalice. U maloj meri koristim i plivajuće i to u situacijama kada klenovi izađu u plitke vode gdje vrebaju laku hranu. Najbolji rezultati u jesenjem varaličarenju klena se postižu u sunčanim poslepodnevnim časovima pa sve do zahlađenja pred zalazak sunca.

Koristim skoro isti onaj pribor na koji pecam tokom cele sezone. Štap Mikado Liberty Traveller od 2,1m t.b. 10-30g, a kada su mi uslovi dozvoljavali pecao sam i na svoj ultra laki D.A.M. Effzett Meth 1,8m, t.b. 1-5g. Pri varaličarenju u ovom periodu ne očekujem da se napecam klena kao u junu, julu ili avgustu. Ako se javi makar nekoliko riba to je sasvim dovoljno za ovo doba godine.

DUBINSKI RIBOLOV

Danas i ne toliko zastupljena tehnika, iako starija garda ribolovaca i dalje peca na klasične dubinke radije nego na plovak ili varalicu. Ova tehnik a u ovo doba godine odlična je za plitke zimovnike (na manjim vodama), dok na dubokim više efekta ima plovak. U uslovima blago zamućene vode zabačaji uz samu obalu, ili pak uz pojase trave ili krševe su pun pogodak.

 Mamci za ribolov dubinskim metodom koje ja koristim jesu gliste, što deblje. Pored njih, mamac koji bih izdvojio je velika bela larva koju ja nalazim u suvom đubru. Ovaj mamac mi se odlično pokazao u dubinskom ribolovu nego u ribolovu plovkom. Iako je ovo više mamac za kasni mart i rani april, daje dobre rezultate i sada.

Koristi se najprostiji sistem za dubinski ribolov. Klizno olovo (na malim vodama maksimalno do 30g), osnovni najlon 0,20mm, podvez 0,16mm dužine četrdesetak cm i udica veličine 8. A kao štap najidelanije bi bilo uzeti neki lagani varaličarac, piker štap ili pak fider.

Tekst i slike: Vojo Romić

Bistro!

Na pogrešnim mestima u pravo vreme

Mesec septembar mi je jedan od dražih meseci u godini šta se tiče ribolova. U ovom meseci dolazi do prijatnih zahlađenja, a to se ne odražava mnogo na riblji fond koji je i dalje uveliko aktivan. Blaga povećanja vodostaja i padovi temperature vode su došli kao ''kec na desetku'' nakon avgustovskih vrućina i niskih vodostaja.

Iako je ovaj mesec pogodan za varaličarenje, zbog dobrih uslova sam i dalje odlučio da se fokusiram na ribolov sitne bele, a i ostale ribe dubinskim metodom ili plovkom. Početkom septembra je pala temperatura vazduha, a i vodostaj je porastao. Na mestima na kojima sam pecao samo par nedelja pre, nije bilo pristupa, a na onim mestima kojima se iole moglo prići jedva da se išta moglo uloviti sem krkuše (govedarca). S toga sam odlučio da se preselim na terene par stotina metara nizvodno. Tereni u pojasu obaloutvrde na reci Povelič su relativno plitki i lako dostupni. Obiluju najviše bodorkama, sitnim deverikama, američkim somićima, kostrešima, klenovima i tu i tamo sa babuškama. Ovi tereni su mi postali pristupačni tek pre nekoliko godina dok je rađena sanacija korita reke. Pre toga pristup obalnom pojasu je bio apsolutno nemoguć na većini mesta zbog gustih šikara i šipražja. Ali je nakon toga sve postalo plitko i ribolov jedva da je io moguć. Tek je ove godine nakon velikih vodostaja u par navrata postala reka je postala dublja u ovom delu. Iskoristio sam to za varaličarenje i imao sam, moram priznati i dobrih ulova. Ali pecanje bele ribe?

Pecao sam zavisno od mesta sa plovkom ili lakom dubinkom. Za plovak sam koristio trometarski bolonjez Trabucco Expander Bolo 3003. Plovak Fighter nosivosti dva grama, osnovni najlon Mikado Nihonto 0,18mm, podvez 0,12mm dug četrdesetak centimetara sa udicom veličine 12. Za laku dubinku sam koristio petnaest gr

I oni su se javljali često

ama olova, osnovni najlon i podvez isti kao i prethodni, a udica Owner veličine 10, sve namontirano na fider štap SPRO Pantera Feeder.

Pecalo se malo na plovak malo na dubinku

Tek u ovom mesecu sam se mnogo više fokusirao na to nego na varaličarenje. Pošto sam samo par nedelja ranije pecao ovuda gaženjem kroz vodu, mesta sam odlično poznavao. Na najdubljem mestu nije bilo ni metar dubine Kroz niz izlazaka sam imao i dobrih i lošijih dana, većinom dobrih. Aktivnost ribe je zavisila od vremenskih prilika. Najbolje sam prolazio u danima nakon jačih kiša koje se nisu mnogo odražavale na vodostaj, koji je u ovo doba godine uvek isti. U sunčanim danim se takođe lepo pecalo, ali se riba sporadično javljala. Zbog obaveza sam u većini slučajeva pecao od četiri časa popodne pa sve do zalaska sunca kada padne dnevna temperatura i aktivnost ribe se smanji na minimum.

U najviše navrata sam pecao u dubljem delu reke gde ima više trave u vodi. Ribu sam par puta i prihranjivao, iako nisam sklon tome. Bilo nekim kupovnim ili onima kojie sam pravim kod kuće od sastojaka koji su mi pri ruci. Svu ribu sam tražio u priobalju u donjem sloju vode, retko kad na sred toka. Na udici su se najčešće nalazile bodorke. Američki somići su takođe fino radili i najviše su se javljali u pojasima trave. Bilo je i finih babuški, sitnih deverika, klenova, sitnih nosara, potočnih mrena, a i primećujem da se bandar dobro javljao u svim izlascima.

Septembar je prošao u znaku lepih ulova

Kao mamce sam isključivo koristio crvene gliste. Na terenima iste ove reke, par kilometara uzvodno crvene gliste bi mi bile poslednji izbor zbog hordi krkuša i pliski, dok je ovde situacija potpuno drugačija. Crvene gliste su jedan od najlakše dostupnih mamaca i skoro da nema vrste ribe koja se ne može upecati na nju.

Tekst i slike: Vojo Romić

Bistro!

U hladnim dubinama

Kao mali mnogo sam voleo leto. Letnji rasput, nikakvih briga i uglavnom sam vreme provodio pecajući. Plovak namontiran na stari grafitni varaličarac, kutija crvića i pravac na reku. Pliske, krkuše, sitan klen i retko koji veći. I dobro gledam kuda zabacujem. Kad otkinem udicu pravac kući. Sad kad imam tonu opreme, imam i tonu obaveza, ali to me ne sprečava da iskoristim svaki slobodan trenutak za ribolov. Ovu letnju sezonu ću upamtiti s jedne strane kao dobru, a s druge strane kao lošu. Dobra je što je bilo solidnih ulova, a loša zbog velikih vrućina i ekstremno niskih vodostaja.

Kao i svake godine, sredinom jula sam malo odličio da pauziram sa varaličarenjem i opredelio se za pecanje nekih mirnijih vrsta riba dubinskim metodom. Vodostaj na reci gde pecam ove godine je bio najniži otkad ja pamtim, šta je još više otežalo ribolov. Voda je bila toliko niska da su neke pozicije prosto nestale. Pecao sam na onim malobrojnim dubinama koje su ostale. Ali ne običnim dubinama, već u hladnim dubinama. Neki delovi reke Povelič su specifični po tome što imaju mnoštvo izvora na dnu te je voda tu uvek hladna pa ih zato zovem hladne dubine. Iako je vodostaj nizak, na ovim mestima ima dubine i do prsa. Nije mnogo, ali na ovako maloj reci jeste.

Za ribolov se za razliku od nekada, sada opredeljujem više za laku dubinku nego za plovak iz razloga jer je sistem fiksiran i mogu ga plasirati lakše do željene dubine. Pri ribolovu koristim svoj fider štap SPRO Pantera Feeder. Iako je ovo štap namenjen ribolovu hranilicom, meni se odlilno pokazao i za ovaj vid ribolova. Osnovni najlon promera 0,20mm, podvez 0,16mm i za otežanje koristim 15 ili 20 grama kliznog olova. Podvez uglavnom stavljam da bude tridesetak centimetara, a za udice sam koristio Gamakatsu vel. 12 i Trabucco Akura vel. 16. Ovo je jedan krajnje prost i jednostavan, a efikasan sistem, po mom mišljenju.

Sada se postavlja pitanje ''šta ciljano pecam?''. Odgovora i ima i nema. Moglo bi se reći sve šta naiđe, jer riblji fond ove rečice je toliko raznovrstan uprkos njenoj veličini. Babuške, bodorke, skobalji, klenovi, američki somići, nosare, plotice, pa čak i linjaci... sve ovo može da se nađe na udici pri ribolovu crvenom glistom. Krajem jula i početkom avgusta sam imao nekoliko dobrih izlazaka na vodu. Imao i sam i nekoliko tako reći slabijih izlazaka, ali je uprkos tome uvek fino biti na vodi i uživati u tim momentima. Pošto su obale obrasle u gustu travu, do pozicija sam se probijao gaženjem kroz vodu. Iako je riba na mestima gde pecam uvek aktivna zbog hladne vode, na vodu sam išao pred veče oko 5 ili 6 časova, da izbegnem visoke dnevne temperature koje su prelazile i četrdeset stepeni Celzijusa.

Jedan od nezvanih gostiju

Sistem plasiram u najveću dubinu, uz samu suprotnu obalu. Zabačaju moraju biti precizni, jer poznajem dno i znam gde se nalaze prepreke. I uvek sam gledao da zabacim baš u onu najdulju tačku. Riba je tokom svih izlazaka radila u serijama. Čas uzima, čas stane. Ulov je skoro uvek bio raznovrsan. Bilo je lepih babuški, američkih somića, bodorki, crnookih deverika, klenova, skobalja pa čak i nezvanih gostiju tj. par malih somova i jedan linjak koji su vraćeni. Bilo je takođe i spadanja lepih riba i razočarenja, ali sve je to deo ribolova. No, ulov su skoro uvek mahom činile babuške koje su po svemu sudeći aktivne zbog niskog vodostaja. Primetio bih i to da krkuše (govedarca) uopšte nije bilo dok je kedera bilo jako malo, šta je pomalo čudno, jer do pre nekoliko meseci su uveliko ometali ribolov.

Od mamaca sam koristio one meni najlakše dostupne. U većini slučajeva sam pecao sa crvenim glistama. Iako sam mislio da to neće biti dobra ideja zbog krkuše i kedera, pokazale su se kao dobre. Još jedan odličan i lako dostupan mamac koji sam koristio jeste kukuruz zelenjak kojeg u kasnom julu i ranom avgustu ima na sve strane. Nisam mnogo lovio na njega, ali sam imao lepih riba.

Mogu reći da je ovo bilo izuzetno fino leto za ribolov, ako se izuzmu one vrućine početkom avgusta i niski vodostaji. Fino se pecalo i odmaralo na vodi. Štošta se ulovilo, štošta pustilo. Bitno je izaći i uživati, a ulov je sporedna stvar u svemu tome.

Tekst i slike: Vojo Romić

Bistro!

Zeleno iznenađenje

Do pre nekoliko decenija među ribolovcima se često spominjala jedna riba, riba maslinasto zelene boje, crvenkastih očiju i koja je prekrivena sa sluzi. Naravno, reč je o linjaku. Kako je vreme prolazilo o linjaku se sve ređe pričalo, a sve više bila je reč o babuški. ''Radi babuška'', ''Idemo vamo na babuške'', ''Ide babuška dobro, navatao sam dve pune kante''... sve je to postala svakondnevnica. Na linjaka se i nije mnogo obraćalo pažnju, sve dok su se babuškom punile kante. No, mnogi nisu ni bili svesni da je ona upravo odgovorna za smanjenje populacije linjaka kojega se mnogi još uvek rado sete. 

Linjaka zovu i doktorom među ribama jer je navodno njegova sluz lekovita te se ribe očešu o njega kada su povređene. Jednom prilikom sam bio prisutan kad je ulovljen linjak na jednom starom koritu Vrbasa. Pecali smo ja i moj stric jedan do drugoga u jednoj ''rupi'' potpuno okruženoj travom i ne mnogo dubokoj. I u jednom momentu on je na dva zrna šećerca dobio linjaka od nekih 25cm. Dok ga je stavio u kantu ja sam iz radoznalosti pokušavao da ga uzmem u ruke, no nikako mi nije uspevalo. Bio je mnogo sluzav i pun energije. Mogu zamisliti kako se tek na štapu bori.

Prvi

Godinama kasnije, pomislio sam da mi je to i prvi i jedini put da sam video linjaka i to da ću ga nadalje viđati samo na slikama. Pecao sam po mnogim vodama, ali njega nema pa nema. I šta ću nego pomirim se s tim, no ostade još u meni nade da će i mene jedan dan obradovati na udici njegova maslinasta boja. I tako je bilo do jednog toplog majskog dana. Po običaju, izašao sam na reku da ulovim štošta na glistu i dubinku, uglavnom sam ciljao američkog somića. U jednom trenutku da udici mi se nađe nešto, ne mnogo borbeno. Kako sam privukao, po obliku tela bi se reklo da je babuška. Ali ne. Na moje iznenađenje bio je to linjak. Malo bled zbog mutne vode, ali linjak. Bio sam sretan. Da ga i ja jednom ulovim. Napravim par slika i pustim ga nazad.

Dobro, ulovio sam linjaka. Bilo mi je drago da ih ima. Prošlo je nekih desetak dana i opet mi se na moje iznenađenje javio jedan, nedaleko od mesta na kom sam ulovio prethodnog, ovaj put je bio malo krupniji. Upecao sam ga na ritsku glistu na trometarskoj pecaljki. Uistinu je to bila borbena i energična riba za svoju veličinu. Ovo mi je počelo davati novu nadu i naslutio sam da će ih biti još. I bilo je, ali na drugim pozicijama na reci. Nakon ona dva kasnije sam dobio još dva, ali manja. Po veličini reklo bi se da su jednogodišnje ribe, šta bi značilo da su počeli da se mreste u reci. Za razliku od prethodna dva i nisam mnogo bio iznenađen kad sam ih ulovio, ali jesam bio sretan zbog njihovog prisustva u vodi.

Ovi moiji ulovi su i dokaz da linjaci nastanjuju i tekuće vode. Ne u onolikoj meri koliko i stajaće, ali ih ima. Počelo je polako da se popravlja. Naravno da neće biti kao pre, no možemo uvek truditi se da bude bolje. Svi moji linjaci su pušteni, a tako i ja vas savetujem, koliki god bio. Ako nećete zbog sebe, uradite to bar zbog sledećih generacija. Kao što jedna mudra poslovica američkih starosedelaca kaže ''Zemlju nismo nasledili od svojih predaka, već smo je pozajmili od svojih potomaka''.

Tekst i slike: Vojo Romić

Bistro!

Potraga za krupnima

Kada se kod nas spomene cverglan iliti američki patuljasti somić, mnogi će prevrnuti očima i početi sa lošim rečima na njegov račun. Mnogi pokušavaju da nađu način kako da ga izbegnu, ali ne i ja. Sitan cverglan jeste napasan i apsolutno niko ga ne voli videti na udici. Iako mnogi pričaju svašta o njemu obradovali bi se kad bi im se na udici našao neki krupan ili čak oni popularni ‘’k’o pivska flaša’’. Ja i moj kolega sa njima nemamo problema i uživamo ih pecati. Prosečna lovna veličina američkog somića kod nas je ‘’kao prst”. U mnogim našim vodama ima i daleko krupnijih, ali se ređe love. U ovom kratkom tekstu ću probati da objasnim kako ja i kolega selektujemo krupne cverglane u moru sitnih.

Američki somići su zaposeli mnoge ravničarske stajaćice, tako da je malo voda koje se mogu pohvaliti da ih nema u njima. Vode na kojima ih mi pecamo su stare šljunkare u donjem toku Vrbasa (ovde poznatije kao majdani) kojih ima popriličan broj, a nekada pecamo i na starim koritima Vrbasa ako uslovi to dozvoljavaju. Riblji fond im je raznovrstan. Mogu fino da se pecaju babuške, somići, bodorke, crvenperke, bandari, štuke, a vodama u blizini Vrbasa mogu se naći mnoge druge vrste koje voda donese. U toplom delu godine mnoge ove vode zatvori trava ili im opadne nivo vode toliko da je ribolov nemoguć, tako da nam je izbor mesta za pecanje mali. Uglavnom biramo one poluzatravljene i sa većom dubinom.

Kao što sam u jednom prethodnom tekstu naveo, pribor za lov američkog somića ne treba da bude zahtevan, samo nek je funkcionalan. Zavisno na kojem majdanu pecamo, koristimo ili plovak ili dubinke, a nekad i oboje. Na manje zatravljenim i dubljim koristimo dubinke, a plovkom pecamo na onim sa mnogo vodene vegetracije i sa relativno malom dubinom. Meni lično je draže videti kad plovak krene lagano u stranu i da tone, nego kad se trese vrh štapa. Jedina bitna stavka oko pribora jeste veličina udice. Bitno je da ne bude ni premala ni prevelika. Takođe poželjno je staviti i malo deblji podvez. Somići nemaju zube, ali svojom ''četkom'' mogu itekako da oštete tanje najlone i tada lako dolazi do pucanja. Pri ribolovu dubinkom ne koristimo mnogo teška olova. Do 30 grama je sasvim dovoljno. A pri pecanju plovkom koristimo plovke nosivosti 3 do 5 grama.

Kolega i njegov ulov

Mamac koji koristimo da lov krupnih somića je parče ribe koje ulovimo na vodi. Uglavnom to bude bodorka, a kad nema nje dobar je i zlatonja (sunčica). Takođe nam se odlično pokazala i svinjska slezena, mamac kojim uspešno pecam klena zimi. Ja više za cverglana preferiram parče ribe, koje ne lovi mnogo, ali lovi krupne. Sisteme sa plovkom plasiramo dalje od sebe uz travu u vodi, a dubinke uglavnom na čistine. Cverglani ne uzimaju agresivno. Na plovku se udarac manifestuje tako što lagano titra i počne polako da tone. Treba ga pustiti da dobro zagrize, jer promašaji znaju da budu česti. Pošto su poznati kao ribe koje duboko gutaju, sa sobom obavezno nosite klešta ili vadilicu za udice. I na kraju, ako ste pročitali sve ovo, zapitate se zašto ih neko ciljano peca? Vode na kojima pecam polako propadaju i uništavane su. Dobro je kad i išta imamo u njima, a šta se sutra može desiti sa njima, nikad se ne zna.

Tekst i slike: Vojo Romić

Bistro!

Sitno, ali brojno

Kada bi mi neko postavio pitanje koja mi je omiljena riba za pecanje, odgovor bi definitvno bio klen. No odmah iza njega bi bila bodorka. Riba koja nema neku veličinu, no ipak uvek me uveseljava svojim prisustvom. Prisutna je na skoro svim vodama koje posećujem, tako da u toplom delu godine malo koji plovkaroški izlazak prođe bez nje. Pisao sam na svom blogu o lovu bodorke u proleće, leto, jesen… ali na stajaćoj vodi. Uz malo truda, a i sreće, bodorku takođe pecam na reci na kojoj uglavnom provodim svoje vreme.

Letnji period mi je mnogo drag šta se tiče ribolova. Toplo je vreme, voda taman za gaženje… no i to ima svoje nedostatke. Skoro pa sav riblji svet je aktivan pa je stoga neke vrste riba teško ciljano loviti, pogotovo ako se lovi glistom, crvima ili hlebom. Ribolov bodorke u ovom periodu dođe poprilično težak, ali ne i nemoguć. Bodorka važi za jednu od riba koja uz pravilan pristup može da se peca tokom čitave godine. Na reci gde pecam aktivna je od aprila pa sve do novembra.

PRIBOR I SISTEM: U skladu sa veličinom vodotoka, pecam striktno sa trometarskim štapovima. A zavisno od mesta do mesta, koristim bolonjez i pecaljke. Po pravilu sistem bi trebalo da bude što laganiji. Plovci do 1 gram, osnovni najlon, 0,16mm, podvez 0,14mm dužine oko 30-35cm i udice Trabucco Akura veličine 16.

RIBOLOV: Bodorke na omanjim vodama i nije teško locirati. Skoro pa na svakom mestu mogu da se nađu. Najbrojnija jata bodorki sam nalazio u dubljim mirnim delovima reka sa ujednačenom dubinom. Takođe, zadržavaju se i u dubljem priobalju gde je mirna voda. U ovoj situaciji najradije koristim pecaljke, a bolonjeze koristim za dalje zabačaje sa vožnjom plovka. I na vremenske prilike takođe treba obratiti pažnju. Riba u letnjem periodu kada je nekoliko dana uzastopno toplo, apsolutno se slabo hrani. Svaku lagana kišu ili smanjenje temperature treba iskoristiti. Ne važi samo za bodorku nego i za mnoge druge vrste riba. Po mom mišljenju, najbolje je iskoristiti poslepodnevne časove, pa sve do večeri. Šta se tiče prihrane ribe, lično je često ne upražnjavam, no svakako bi trebalo. Ne puno. Tek onoliko da održi jato baciti malo primame s vremena na vreme, bilo kupovne ili neke domaće smese. I isključivo pecati u donjem sloju vode, skoro pa pri dnu. Iz razloga što površina prepuna sitne bele ribe koja vreba sve šta padne u vodu, pogotovo pliske i kauglera. Udarci bodorke su jako osetljivi, a nekada mnogo pipljivo uzimaju. Uglavnom se manifestuje tako što plovak lagano se nakrene i polako se potapa.

Mamci koje koristim za bodorku jesu crvene gliste najčešće pa potom crvići. Nemoguće je potpuno selektovati bodorku u toku jednog pecanja, ali bar promena temperature vode smanji aktivnost sitne ribe. I naravno, kukuruz zelenjak. Mamac koji mnoge ribe obožavaju pa i svaka iole veća bodorka ga neće zaobići. Jedan klip je sasvim dovoljan za jedno pecanje. Ima i za namamčiti, a može se i prihraniti kojom šakom sa njim. Kukuruzna zrna iseći nožem uzduž, tako da ispuštaju mleč iz sebe i privlače ribu. Sitna, ali meni jako draga riba za pecanje.

Tekst i slike: Vojo Romić

Bistro!

Na svakom koraku

Eh, varaličarenje klena. Samo po sebi je izazov pa mi je zato i najomiljeniji vid pecanja. Po četvrti put pišem o njemu, a valjda ne i poslednji. Ove godine sam odlučio ozbiljnije da se posvetim jednoj posebnoj vrsti varaličarenja koja je zadnjih godina sve popularnije među našim ribolovcima, a to je ultra lako varaličarenje.

Mnogi ribolovci koji varaličare na ultra lako najradije pecaju kostreše (bandare) i pastrmke. Pored njega klen je takođe vrsta koju mnogi često pecaju ovom tehnikom. Razlog je jer ove ribe nemaju neku veličinu pa stoga, ne treba neki zahtevan pribor za njih. Štapovi težine bacanja do 10 grama su sasvim dovoljni za njih. Velika većina ribolovaca, pa tako i ja, peca ultra lakim kompletima čisto radi ličnog užitka.

Konačno u junu, temperatura vode je bila idealna za gaženje i preko pojasa. Za ultra lako sam se odlučio malo da s vremena na vreme odmorim od svog standardnog “robusnog’’  kompleta kojim ganjam krupnije klenove i da malo uživam sa pecanjem manjih, ali daleko brojnijih klenova. Štap koji sam ovom prilikom koristio je D.A.M. Effzett Meth t.b. 1-5g dužine 1,8m, s time što je štap malo ostao kraći zbog moje nepažnje. No sve u svemu, sa ovim štapom sam poprilično zadovoljan. Samo da mu nađem još odgovarajuću mašinicu.

Klen je u reci na kojoj pecam najbrojnija riblja vrsta. Mogu se upecati klenovi raznih veličina. Od onih veličine akvarijumskih ribica pa do onih dvokilaša koje nisam nikako ulovio, ali verujem da ih ima. Pri pecanju ultra lakim, obilazio sam većinom plitke terene. Uglavnom gde su dubine do metar, a pecao sam čak i gde vode nema ni do kolena. Lovio sam ih na skoro svakom mestu, na svakom koraku. Gde god sam zabacio. Pošto se gazi kroz vodu, gledam da što opreznije priđem poziciji i tek onda bacam. Ne pecam sa obala jer su ovom periodu jako zarasle i nepristupačne. Možda će nekome ovo izgledati nebitno, ali ja lično prilikom gaženja kroz vodu, uvek gledam da idem uzvodno dok pecam. Rezultati su mnogo bolji nego kada gazim nizvodno. Uglavnom prečešljam svako mesto varalicama. Klenovi su sitni, ali jako halapljivi. U više navrata mi se dešavalo da riba pokupi varalicu čim padne u vodu, šta mi je jako drago i volim kad se to zadesi. Ono šta mi se takođe dešavalo jeste da pliska iliti dvoprugasta uklija uzme vobler. Prosečno po svakom pecanju pored klenova ulovim i dve-tri pliske. A klenova uvek bude oko petnaestak ili dvadeset komada. Od kojih su skoro svi vraćeni, jer mi je ultra lako više za uživanje u ribolovu. Klenovi su u proseku bili po 15 cm, a bilo je i većih, pa i baš malih. Nisu mnogo zahtevne ribe za pecanje, non stop su aktivne pa njihov ribolov može biti baš zabavan i zanimljiv.

Za ribolov sam koristio često Ujka skakavca u BFT dekoru. A odlično su mi se pokazali i Ugly Duckling tonući voblerčići od 3cm. Ove varalice su odlično odradile posao tamo gde obični vobleri ne bi iz razloga jer nemaju zvečku i ne plaše ribu u plitkoj vodi. Do skora sam verovao da samo vobleri sa zvečkom love. No jedan kolega me uverio, a i sam lično sam se video da i vobleri bez zvečke u određenim situacijama znaju biti ''ubistveni''. Napomenuo bih takođe da sam sa trokuka na varalicama odstranio kontra kuke. Znači, što više sportski. Manje povređene ribe i lakše se otkačava.

Tekst i slike: Vojo Romić

Bistro!