Kašika od viljuške

Prije izvjesnog vremena sam pravio kašikicu za varaličarenje klena od najobičnije male kašike za kafu. Tačnije od drške. U jednom momentu mi je došla ideja da napravim sličnu varalicu, istim principom samo malo veću.  Evo kako sam to uradio korak po korak.

SLIKA 1 - Za razliku od prošlog puta kada sam koristio kafenu kašikicu, ovaj put sam koristio viljušku za kolače. Odabrao sam je jer je na dršci imala već iscrtane šare i učinila mi se kao dobra ideja za varalicu.

SLIKA 2 - Brusilicom sam odrezao kraj drške dug 4,5 centimetra. Namjena mi je bila da napravim kašiku koja nije ni premala ni prevelika za klena i štuku na vodi na kojoj pecam. Potom sam stolnom brusilicom zaoblio jedan kraj da izgleda identično kao i drugi.

SLIKA 3 - Onda sam bušilicom promjera 1,5 mm probušio dvije rupe što je bliže moguće krajevima.

SLIKA 4 – Dodao sam na varalicu sve šta treba. Radi lakšeg kačenja varalice stavio sam alke na oba kraja, mada neke kašike to nemaju. Na kraj koji je bio rep viljuške i koji je za koju nijansu širi od suprotnog kraja sam stavio trokuku odgovarajuće veličine. Kićanku sam imao u planu pod obavezno da stavim. Napravio sam je od obične crvene vune za pletenje. Naravno, ne treba pretjerati sa količinom vune jer to guši rad varalice. 

Nedugo nakon pravljenja imao sam priliku i da isprobam varalicu na vodi. Nije imala rad kao mnoge druge kašike, ali sasvim dovoljno. Imao sam na nju nekoliko sitnih štuka i lijepu štuku u mjeri koja je udarila na samoj površini vode.

Ne mora na varalici pisati ime poznatog brenda da bi bila lovna.  Isto važi i za ostali pribor. Od najobičnijeg komada escajga sam uz malo volje i kreativnosti napravio varalicu. Nije savršena, ali može da posluži. Što je meni drago, lovna je. Pa tako bih i ostalim kolegama preporučio da budu kreativni i da sebi naprave nešto slično ili da osmisle nešto novo, nećete se pokajati.

Tekst i slike: V.R.

Bistro!

Doba metala - lov klena kašikama

Konačno sam dočekao i ovo ljeto da mogu ozibiljnije da krenem sa varaličarenjem klena gaženjem kroz vodu, ali pitanje je da li se ovo uopšte može nazvati ljetom. Od sredine juna ne pamtim da je pet dana za redom bilo sunčano. Na svako malo je padala kiša. Kratki, ali jaki pljuskovi su dovoljni  da poremete vodostaj, zamute vodu i time pokvare sve preduslove za ribolov. Ribolov je bio jedino moguć u kratkim vremenskim razmacima između obaveza kojih je, kako ljeto odmiče, sve više i više.

Kad spomenemo varaličarenje klena, prva pomisao su nam vobleri i leptiri. I ja lično sam prvenstveno ljubitelj varaličarenja klena na voblere. Međutim, manje korištene, ali efikasne varke za lov klena su i kašike, koje u određenim sitacijama znaju biti ubitačne. Upravo ljeto je najbolje doba godine za lov klena kašikama.

KOJE KAŠIKE?

Naravno, pod terminom ''kašika'' ne misli se na one velike, teške za lov štuke ili soma, mada krupnom glavonji ni to nije problem zgutati. Već na male kašike veličine do 5 cm i težine najviše desetak grama (za lov na malim rijekama).

Odabir prave kašike zavisi od mjesta. Za mjesta male širine i dubine, kašike što manje širine i veličine su poželjne. Manje plljuskaju pri padu u vodi i na takvim mjestima se lakše vode.  Dublja i mirnija mjesta po nekom nepisanom pravilu kriju krupne klenove, stoga poželjna je i veća varalica tj. one standardne, široke kašike.

Moje mišljenje je da u ovom slučaju ne lovi dekor varalice nego njen rad. Lično najviše koristim ''srebrne'' i ''zlatne'', iako mi ni one sa dekorima nisu strane.

VOĐENJE

Šta se tiče vođenja kašike tu nema nikakve nauke. Dovoljno je samo okretanje ručice jer kašika ima svoj specifični rad. U određenim situacijama vodim je uz povremeno usporavanje vođenja, šta zna biti često presudno. Na primjer u uslovima slabije vidljivosti u vodi ili kada klenovi promašuju varalice često.

Na plitkim mjestima sa bržim protokom vode korištenje što užih kašika je veoma bitno.  Zbog male dubine mjesta često se dešava da kašike isplivavaju na površinu. Iz tog razloga najbolji zabačaj je zabačaj uzvodno.

Prilikom zabacivanja na dublja mjesta, malo sačekam da kašika potone pa tek onda počinjem sa vođenjem. Uglavnom prvo počinjem sa pretaživanjem donjeg sloja vode jer najčešće su krupni klenovi tu. Površinski sloj vode pretražujem tako što odmah prilikom pada varalice u vodu počinjem sa motanjem, kao u plitkoj vodi.

BREND

Kašika je običan komad metala sa trokukom. Ne mora na njoj pisati ime neke poznate marke da bi bila lovna. Malo poznatije kašike sa kojima imam pozitivna iskustva su Lav MD od sedam grama. Ako niste u mogućnosti kupiti možete kao i ja, napraviti sami sebi. Iskoristio sam dršku od kašike za kafu. Odrežao sam 2,5 cm, dodao rupe, alku, trokuku i to je to. Vrlo jednostavna varka, odličnog rada i veoma lovna što možete vidjeti u video klipu:

PRIBOR

Ovaj vid ribolova klena možete primjeniti i na većim rijekama ili jezerima, i tu možete koristiti štapove težine bacanja do 40 grama, što je otprilike neka maksimala šta se tiče klena. Pošto ja pecam na malom vodotoku, na klena uglavnom u ovom periodu idem ultra-lajt pristupom.  Štapovi koje korstim su Daiwa Exceler 225cm t.b. 1-9g i D.A.M. Effzett Meth 180cm t.b. 1-5g, a mašinica je Okuma Ceymar C-30.

Tekst i slike: V.R.

Bistro!

Joca wobblers - Biberče

Posjedujem popriličan broj varalica za klena. Neke od njih nikada nisam ni zabacio, stoga sam ove godine odlučio malo da smanjim kupovinu voblera za klena. No kada sam vidio objavu jednog kolege u kojoj je prodavao svoje voblere koje je sam napravio, jednostavno nisam mogao da odolim i ne kupim par komada. Dogovor je pao u dvije riječi, i već za pet dana varke su bile kod mene spremne za probu. No prije svega evo nekih osnovnih informacija o vobleru.

Biberče je tonući vobler dug 2,7 cm, težak 4 grama, namjenjen prvenstevno varaličarenju klena, ali i drugih grabljivica (bandar, bucov, štuka). Biberče je izrađeno od balze i dolazi u dekorima GREEN, BLACK, PERCH, SFC, BLUE. Njegov konstruktor je mladi kolega ribolovac Jovan Lepenac.

Biberče je svoje krštenje doživjelo na jednoj manjoj rijeci, ne na onoj na kojoj inače pecam iz razloga što mi je ova bila nepoznata pa sam htio da malo da je istražim i upoznam. Zbog svoje relativno male širine i dubine, nisam ništa ulovio sem jedne pliske. Ipak sam se vratio na uobičajene terene. I tu sam ulovio oko desetak klenova raznih veličina. Za prvo pecanje odlično. Sutradan sam odlučio da ponovim, ali na meni bližim terenima. Ovo pecanje je bilo izvanredno. Palo je i nekoliko krupnih komada.

Dekori – vobler dolazi u svega pet originalnih dekora: GREEN, BLACK, BLUE, PERCH i SFC. Nije mnogo, ali dovoljno za jednog klenaroša. GREEN sa svojom prirodnom bojom je naprosto neodoljiv za klenove svih veličina, dok će SFC i PERCH sigurno dati ponekog u blago zamućenoj vodi. Vobleri takođe dolaze sa folijom koja isijava na sunčanom vremenu, što je jedan plus.

Dizajn – većina voblera za klena dolaze u vidu kruškica sa širokim bokovima. Biberče je takoreći, pljosnato, male širine. Jednostavno originalno.

Vibracija je izuzetno jaka. Čak i pri najsporijem vođenju se osjeti na štapu. A svaki iole ozbiljniji klenaroš zna koliko ona znači u varaličarenju klena.

Biberče je tonući vobler, ali ono šta sam ja primjetio jeste da za razliku od drugih tonućih voblera tone mnogo brže. Ovo može biti velika prednost dubljim virovima sa bržim protokom vode. Jedan veliki plus i za to.

Njegovih 27 milimetara dužine je dovoljno da se provuče kroz najpliće prelive gdje standardne kruškice ne bi mogle skoro ništa da urade. Dovoljno mali, ali i dovoljno velik za veće dubine.

Biberče ne dolazi sa zvečkom šta je prednost u plitkoj vodi i za razliku od mnogih ima samo jednu trokraku udicu. Još dva plusa.

Prvenstvena namjena mu je ultra-lajt pecanje. Zbog svoje težine moguće ga je odlično zabacivati i štapovima težine bacanja do 30 grama.

Eh, nakon svih tih prednosti valja nabrojati i mane. Samo ima jedan problem. Biberče nema mane, bar što se mene tiče.

I na kraju generalni zaključak. Biberče je jedan od najuniverzalnijih voblera za klena koje sam do sada koristio. Može da pokrije sve situacije na vodi. Ovo je jedna varalica koju svaki klenaroš treba da ima u kutiji. Mislim da nakon što sam probao Biberče da pola varki u kutijama neću nikad više zabacivati. Da naručite Biberče obratite se porukom lično njegovom konstruktoru Jovan Lepenac.

Tekst: Vojo Romić

Slike: Vojo Romić i Jovan Lepenac

Bistro!

  

Plotice iz donjeg toka Vrbasa

Odrastao sam pecajući na jednom malom vodotoku, tako da i nisam prevelik ljubitelj pecanja na velikim rijekama. Prvenstveno je razlog to što nisam u mogućnosti da idem sa nekim. No kad sam u mogućnosti, uvijek iskoristim priliku da odem na Vrbas ili Savu koji su tek nekoliko kilometara udaljeni od mene. U proljetnom periodu trudim se da koliko toliko izađem da pecam jednu plovkarošima najatraktivniju ribu – ploticu. Plotica u donjem toku Vrbasa predstavlja jednu od najbrojnijih ribljih populacija, tako da mnogi ovdašnji pecaroši ne ispuštaju priliku da idu upravo na nju.

Jedno od mnogobrojnih mjesta

PRIBOR: Klasičan plovkaroški pristup bijeloj ribi podrazumijeva lagane bolonjeze, najlone 0,10-0,12mm i udice veličine 12-16... na donjem toku Vrbasa ne. Možda na pojedinim mjestima, ali na velikoj većini toka ne. Ovdje se peca sa krutim teleskopim dužine do četiri metra i najlonima debljine 0,25mm do čak 0,30mm. Zašto ovako robusno? Na brzom vrbaskom toku prepunom prepreka nema ni mjesta ni vremena za zamaranje ribe. Još da napomenem da se peca sa obala koje znaju biti visoke i po četiri metra.

Mamci

MJESTO: Kad sam prvi put išao sa jednim kolegom da pecamo plotice i kada smo stigli na mjesto, bio sam u fazonu „A gdje je mjesto? Kad ćemo stići?“ Stajali smo na skoro vertikalnoj obali, a dolje je tekla jaka matica. To je to. To je bilo mjesto. Na donjem toku Vrbasa ovakva mjesta sa poderanim obalama nije teško naći. U ovom dijelu Vrbasa veoma je izraženi meandri koji nastaju fluvijalnom erozijom (vidi sliku). U podnožju tih strmih obala najčešće se zadržava plotica, a i ostala druga riba.

MAMAC: Za ribolov plotice se koristi samo jedan mamac. Bijela glista. Poslastica koju skoro sva bijela riba obožava. U mom kraju najčešće je korištena u ribolovu mrene i proljetnom ribolovu soma. Bijela glista se pronalazi u dubljem sloju oranica i zemlji pored rijeke. Najbolja je kada je što svježija i zato je mnogi ovdašnji ribolovci traže kada stignu na vodi ili neposredno prije dolaska. Za ovaj mamac najidealnija veličina udice je 8.

Krupne plotice se lijepo love u proljeće

RIBOLOV: Plotica je najaktivnija u ranim jutarnjim časovima, tada najviše njih i žuri da zauzme mjesto. Pri dolasku na vodu, obavezno se opskrbim većom količinom glisti. Rasklapam štapove na željenom mjestu i mamčim udicu glistama. Parčad glisti stavljam na udicu tako da izgleda kao snop. Zabacuje se uz samu obalu i štap se ostavlja po strani. Plovak će da kruži u mirnoj vodi uz samu obalu i tu će plotica da uzme. Lovi se na dubini od 2,5-3 metra otprilike. Prosječna lovna veličina plotice je oko 800 grama, ni dvokilašice nisu rijetkost. Upotreba meredova je nemoguća, tako da ostaje vam samo da se oslonite na jačinu najlona pri izvlačenju.

Tekst i slike: Vojo Romić

Bistro!

Krupan cverglan u rano proljeće

Obično ljudi pokušavaju da izbjegnu ovu napast, mada ima i onih koji rade upravo suprotno. Postoje tri vrste ljudi koji ciljano pecaju američkog somića iliti cverglana, terpana, klintona, manjova. Prvi, oni koji vole da ga jedu. Drugi, oni koji nemaju ili ne znaju ništa drugo da upecaju. I treći, oni kojima je stvarno dosadno.

ZAŠTO GA MNOGI MRZE?

Cverglani su ribe koje se kreću u jatima. Gdje upecamo jednog, tu su i ostali. Poznat je kao svaštojed među ribama naših voda, tako da nije rijetkost da nam u toku čitavnog pecanja on bude jedini ulov. Prosječan cverglan na našim vodama iznosi nekih desetak centimetara. Skoro svaki guta udice toliko duboko da bez vadilice ili kliješta je ribolov nemoguć. I naravno, ono po čemu je najomraženiji – bodlje. Iza škrga i na leđima im se nalazi po jedna bodlja čiji ubod zna da bude poprilično bolan.  I zamislite sad, na udicu vam dođe patuljasto somče veličine prsta, proguta udicu do guzice i još vas ubode u prst. I poslije njega još jedan i još jedan i još jedan....

Ja iskreno ne bih precizno mogao reći u koju kategoriju bih svrstao samog sebe. Najvjerovatnije u onu treću. U periodu ranog proljeća nije mnogo ribe aktivno pa se tradicionalno kao i svake godine odlučujem da pecam ove napasti koje su na stajaćim vodama koje postaju sve toplije, sve aktivniji. Iako je poznat kao riba najtoplijeg dijela godine, uz određene uslove uspješno se  može pecati i u ovom prevrtljivom periodu. I to oni krupni.

Za ribolov američkog somića u ovom periodu biram striktno stajaće vode, čiji su oni najčešći stanovnici. Za ribolov biram male, izolovane stajaćice sa zamuljenim dnom i relativno malom dubinom. Na primjer kao što su stara riječna korita ili kopovi šljunka.

Najbolji izbor za lov cverglana je plovkarenje. Lov cverglana ne zahtjeva neki prenapucan pribor poznatih marki, tako da nam je sasvim dovoljan teleskop do dug 3-4 metra. Najloni debljine 0,22-0,25mm, plovak nosivosti 3-4 grama i udice veličine 6-8.

Cverglani kao i njihovi veliki „rođaci“ (Silurus glanis) s povećanjem temperature vode počinju da se intenzivnije hrane, ali ipak ne možemo očekivati da ćemo ih se napecati u ovom periodu. Iz mojih zapažanja, tokom hladnijeg dijela godine aktivni su samo preko noći ili u rano jutro, dok su preko dana apsolutno nezainteresovani ma šta god im ponudili na udici. Stoga, najbolje doba dana za ribolov je rano jutro. Sisteme zabacujem u najdublje dijelove vode, posebno uz priobalje ako je moguće. Udica treba da bude što bliže dnu. Udarci su veoma pipljivi. Čim plovak počne da mrda, pustite ga neka zagrize pa onda vadite.

Najbolji mamci za lov krupnih „amerikanaca“ u rano proljeće jesu gliste. Mogu da posluže bilo koje. Crvene, ritske, bijele, kišne. U hladnijim danima crvene gliste će biti dobar izbor, a sa povećanjem temperature povećava se aktivnost i sitne bijele ribe pa ove i neće biti baš lovne. Najbolje od svih glisti, po mom izboru, su bijele. Žilave su, teško se skidaju, i što je bitno sitna riba ih izbjegava. Gliste najčešće kačim kao na slici, tako da visi. To cverglan obožava i takvo kačenje daje najbolje rezultate. Ponekad nakačim i čitav snop glisti, ili kao parče, ali rijetko.

Za kraj, obavezno nosite kliješta da vadite udice. Duboko gutanje udice je nemoguće izbjeći u ribolovu američkog somića. Svi mi kunemo i proklinjemo onog somića veličine prsta, ali kad na udici se nađe komad od 200 grama pa na više... eee to je već nešto.

Tekst i slike: Vojo Romić

Bistro!

Doba zlatnog lišća

Već u drugoj polovini oktobra počinje da se oseća dah prave jeseni, kada lišće počinje da poprima zlatnu boju i nedugo zatim da opada. I kada počinju da se osećaju ozbiljnija zahlađenja, jutra bivaju maglovita i kada udare prvi mrazevi. Skoro sav riblji fond je uveliko počeo da se povlači u zimovnike. Moja jedina lovina u ovom tmurnom nepredviljivom periodu je naravno klen, riba koja ne zna za predah.

PLOVKARENJE

Već s početkom zahlađenja počinjem mnogo više da plovkarim i samim time s upotrebom prirodnih mamaca. Riblje zimovnike na malim vodotocima nije teško locirati. Uglavnom su to duboke podlokane obale sa mirnom vodom i mirne krševite uvale. Ovaj period važi za period sitnog klena, u odnosu na zimski. Prava pozicija i pravilna prezentacija mamca igraju ključnu ulogu i svemu.

Uslovima na vodi takođe treba prilagoditi i pribor. Od štapova koristim Trabucco trometarski bolonjez i teleskopski štap od 2,8 m koji sam dobio na poklon pre par godina. Voda na kojoj pecam je relativno mala pa stoga retko koristim štapove dužine preko tri metra. Najloni debljine 0,18mm, maksimalno 0,20mm, podvezi od 0,14mm do 0,16mm dužine oko 40cm. Potrebno je i povećati udice. Za ovaj period koristim udice veličine 6 do maksimalno 10 zbog mamaca koje koristim.  Mahom korstim kruškaste plovke, nosivosti 2 do tri grama, sa crvenom antenom (kada je sunčan dan) i sa žutom (kada je maglovito).

Ovog svaštojeda kojeg je moguće upecati na skoro sve nama dostupne mamce, u jesenjim danima isključivo pecam na mamce životinjskog porekla. A to su uglavnom pileće džigorice i srca jer su mi samo oni trenutno lako dostupni, a takođe veoma često i uspešno koristim svinjsku slezenu. Sve ove mamce sečem na trakice i na udicu ih kačim kao na slici. Gliste koristim u maloj meri prvenstveno zbog sitne bele ribe koja se povremeno javlja i ometa ribolov, ali i zbog sitnog klena koji kidiše na njih kao lud. Ribu u zimovnicima tražim striktno u donjem sloju vode, i na dnu ako je moguće.

U jesenjem plovkarenju klena bitno je i istaći važnost vremenskih prilika. Što je hladnije vreme, veće su ribe. Po toplim i sunčanim jesenjim danima, veoma je aktivan sitan klen. Po nekom nepisanom pravilu riba je najaktivnija jutrom kada je najhladnije, dok je zimi skroz druga priča.

VARALIČARENJE

Sporo vođeni vobleri su uvek efikasni

Ne u onolikoj meri koilko i plovkarenje, no i jesenje varaličarenje klena može da bude jako produktivno. Klenove varaličarim na skoro istim pozicijama na kojima i pecam na plovak. Koristim voblere raznih veličina, s time da pretežno su mi u upotrebi tonući. Tonuće voblere vodim u najvećim dubinama i to što sporije. Biram voblere prirodnih, ali i drečavih dekora sa jakom vibracijom koja se oseti pri najsporijem vođenju varalice. U maloj meri koristim i plivajuće i to u situacijama kada klenovi izađu u plitke vode gdje vrebaju laku hranu. Najbolji rezultati u jesenjem varaličarenju klena se postižu u sunčanim poslepodnevnim časovima pa sve do zahlađenja pred zalazak sunca.

Koristim skoro isti onaj pribor na koji pecam tokom cele sezone. Štap Mikado Liberty Traveller od 2,1m t.b. 10-30g, a kada su mi uslovi dozvoljavali pecao sam i na svoj ultra laki D.A.M. Effzett Meth 1,8m, t.b. 1-5g. Pri varaličarenju u ovom periodu ne očekujem da se napecam klena kao u junu, julu ili avgustu. Ako se javi makar nekoliko riba to je sasvim dovoljno za ovo doba godine.

DUBINSKI RIBOLOV

Danas i ne toliko zastupljena tehnika, iako starija garda ribolovaca i dalje peca na klasične dubinke radije nego na plovak ili varalicu. Ova tehnik a u ovo doba godine odlična je za plitke zimovnike (na manjim vodama), dok na dubokim više efekta ima plovak. U uslovima blago zamućene vode zabačaji uz samu obalu, ili pak uz pojase trave ili krševe su pun pogodak.

 Mamci za ribolov dubinskim metodom koje ja koristim jesu gliste, što deblje. Pored njih, mamac koji bih izdvojio je velika bela larva koju ja nalazim u suvom đubru. Ovaj mamac mi se odlično pokazao u dubinskom ribolovu nego u ribolovu plovkom. Iako je ovo više mamac za kasni mart i rani april, daje dobre rezultate i sada.

Koristi se najprostiji sistem za dubinski ribolov. Klizno olovo (na malim vodama maksimalno do 30g), osnovni najlon 0,20mm, podvez 0,16mm dužine četrdesetak cm i udica veličine 8. A kao štap najidelanije bi bilo uzeti neki lagani varaličarac, piker štap ili pak fider.

Tekst i slike: Vojo Romić

Bistro!

Na pogrešnim mestima u pravo vreme

Mesec septembar mi je jedan od dražih meseci u godini šta se tiče ribolova. U ovom meseci dolazi do prijatnih zahlađenja, a to se ne odražava mnogo na riblji fond koji je i dalje uveliko aktivan. Blaga povećanja vodostaja i padovi temperature vode su došli kao ''kec na desetku'' nakon avgustovskih vrućina i niskih vodostaja.

Iako je ovaj mesec pogodan za varaličarenje, zbog dobrih uslova sam i dalje odlučio da se fokusiram na ribolov sitne bele, a i ostale ribe dubinskim metodom ili plovkom. Početkom septembra je pala temperatura vazduha, a i vodostaj je porastao. Na mestima na kojima sam pecao samo par nedelja pre, nije bilo pristupa, a na onim mestima kojima se iole moglo prići jedva da se išta moglo uloviti sem krkuše (govedarca). S toga sam odlučio da se preselim na terene par stotina metara nizvodno. Tereni u pojasu obaloutvrde na reci Povelič su relativno plitki i lako dostupni. Obiluju najviše bodorkama, sitnim deverikama, američkim somićima, kostrešima, klenovima i tu i tamo sa babuškama. Ovi tereni su mi postali pristupačni tek pre nekoliko godina dok je rađena sanacija korita reke. Pre toga pristup obalnom pojasu je bio apsolutno nemoguć na većini mesta zbog gustih šikara i šipražja. Ali je nakon toga sve postalo plitko i ribolov jedva da je io moguć. Tek je ove godine nakon velikih vodostaja u par navrata postala reka je postala dublja u ovom delu. Iskoristio sam to za varaličarenje i imao sam, moram priznati i dobrih ulova. Ali pecanje bele ribe?

Pecao sam zavisno od mesta sa plovkom ili lakom dubinkom. Za plovak sam koristio trometarski bolonjez Trabucco Expander Bolo 3003. Plovak Fighter nosivosti dva grama, osnovni najlon Mikado Nihonto 0,18mm, podvez 0,12mm dug četrdesetak centimetara sa udicom veličine 12. Za laku dubinku sam koristio petnaest gr

I oni su se javljali često

ama olova, osnovni najlon i podvez isti kao i prethodni, a udica Owner veličine 10, sve namontirano na fider štap SPRO Pantera Feeder.

Pecalo se malo na plovak malo na dubinku

Tek u ovom mesecu sam se mnogo više fokusirao na to nego na varaličarenje. Pošto sam samo par nedelja ranije pecao ovuda gaženjem kroz vodu, mesta sam odlično poznavao. Na najdubljem mestu nije bilo ni metar dubine Kroz niz izlazaka sam imao i dobrih i lošijih dana, većinom dobrih. Aktivnost ribe je zavisila od vremenskih prilika. Najbolje sam prolazio u danima nakon jačih kiša koje se nisu mnogo odražavale na vodostaj, koji je u ovo doba godine uvek isti. U sunčanim danim se takođe lepo pecalo, ali se riba sporadično javljala. Zbog obaveza sam u većini slučajeva pecao od četiri časa popodne pa sve do zalaska sunca kada padne dnevna temperatura i aktivnost ribe se smanji na minimum.

U najviše navrata sam pecao u dubljem delu reke gde ima više trave u vodi. Ribu sam par puta i prihranjivao, iako nisam sklon tome. Bilo nekim kupovnim ili onima kojie sam pravim kod kuće od sastojaka koji su mi pri ruci. Svu ribu sam tražio u priobalju u donjem sloju vode, retko kad na sred toka. Na udici su se najčešće nalazile bodorke. Američki somići su takođe fino radili i najviše su se javljali u pojasima trave. Bilo je i finih babuški, sitnih deverika, klenova, sitnih nosara, potočnih mrena, a i primećujem da se bandar dobro javljao u svim izlascima.

Septembar je prošao u znaku lepih ulova

Kao mamce sam isključivo koristio crvene gliste. Na terenima iste ove reke, par kilometara uzvodno crvene gliste bi mi bile poslednji izbor zbog hordi krkuša i pliski, dok je ovde situacija potpuno drugačija. Crvene gliste su jedan od najlakše dostupnih mamaca i skoro da nema vrste ribe koja se ne može upecati na nju.

Tekst i slike: Vojo Romić

Bistro!