Doba bodorke

Početkom aprila sam jednom prilikom iskoristio par sati slobodnog vremena i otisnuo se biciklom na jednu stajaću vodu koja mi je nekada bila baš draga i omiljena i koja propada iz godine u godinu. Pecao sam sa pecaljkom od tri metra na crvenu glistu, a sveukupan ulov za dva sata aktivnog ribolova je iznosio osam babuški i dva američka somića. Ovo me prisetilo na 2014. godinu kada sam jedva u toku te godine ulovio pet babuški sveukupno. Ta godina na ovoj vodi je, za mene, komplet prošla u znaku bodorke, ako se izuzme pokoji ''amerikanac'', zlatonja (sunčica) i crvenperke. Činjenica da je ribolov sada prošao bez ijedne bodorke me vratila u zlatno doba ove vode kada je ova riba bila glavni, a neretko i jedini ulov po izlasku. Posebno mi je u sećanju serija izlazaka u maju 2015.

Tog maja smo kao i prethodnog, ja i kolega sperali ribolov plovkom. Prvi u nizu izlazaka je bio 10. maja, naredni 18-og, a treći put sam izašao sam 29-og.

 

Vreme je bilo uobičajeno za ovaj mesec. Niti previše toplo niti hladno. Riba je radila već uveliko. U svim izlascima smo pecali u jednoj šumici, u debeloj hladovini. U to doba i nisam nešto vodio računa o priboru. U smislu, da li je ovakav ili onakav, bilo mi je bitno samo nek peca. U ribolov sam uvek nosio svoje verne pratioce, Geologic meč štap sa namontiranim običnim plovkaroškim sistemom i Goldstar Viking 300 pecaljku. Pod rečju da nisam baš obraćao pažnju na pribor, to se odnosilo na sve. Osnovni najloni po 0,20mm i to bez podveza (ovako sam pecao dok nisam počeo otkidati kompletne sisteme). Plovci čak i po 4 grama i udice veličine 10.

U ribolov sam dolazio uglavnom oko 10 sati pre podne, bez žurbe.Svo vreme je bilo toplo i prijatno. Bilo je tu i tamo kakvog vetra ali to nije uslovilo na rad ribe. Kao i uvek, kada stignem na mesto, prvi štap koji rasklopim i zabacim jeste trometarac i prvi mamac na koji probam da pecam jeste crvena glista. Uvek nosim veliki spektar mamaca kada idem na belu. Hleb, gliste, crvići... Kao najbolji mamac za ovo nam se pokazao kukuruz šećerac. Oba štapa sam mamčio šećercom. Meč štap sam koristio za dalje zabačaje, uz lokvanj koji se proteže od druge polovine vode, a pecaljku za zabačaje pod samu obalu. Prosečna dubina na kojoj sam pecao je iznosila nešto manje od 1,5 metar.

Ono šta je danas mnogo rasprostranjeno u lovu bele na plovak jeste prihranjivanje. Ja to lično nisam upražnjivao, ako se izuzme da sam tu i tamo bacao koju šaku šećerca u tačku gde se zabacivalo. Riba je izuzetno dobro uzimala, skoro čim bi zabacili. Mnogo bolje nego u poređenju sa prethodnom godinom. Izuzetno dobri rezultati po izlasku, šta se mene tiče. U prva dva smo ja i kolega imalo oko 3,5kg ribe, a ja sam sam ostvario 2,65kg. 95% ribe je činila bodorka tada.

To je bilo to zlatno doba te vode i uvek se rado setim tih dana. Sada ovu vodu baš malo posećujem iako mi je relativno blizu. Što zbog trovanja vode, što zbog nemara ljudi prema tom izvanrednom biseru prirode. Mogu samo se nadati, i ja i oni koji ovde često dolaze, da će nešto biti bolje. Ali što dalje vreme odmiče polako gubim nadu.

Tekst i slike: Vojo Romić

Bistro!

Varaličarenje štuke na malim rekama

Štuka (Esox Lucius) je jedan od najatraktivnijih predatora za varaličarenje kod nas. Na našim prostorima naseljava  veće vodene površine (reke, jezera, a negde čak i male zatravljene kanale). No, ako uslovi to dozvoljavaju, može odlično da se prilagodi na manjim rekama mrenskog regiona. Kao što je to slučaj sa rečicom na kojoj često pecam, gde se na izvesnim pozicijama može uloviti štuka varaličarenjem.

 Do pre nekoliko godina nisam ni znao da ima štuke na ovim terenima, već sam slučajno na plovak ulovio jednu sitnu. A u varaličarenju sam se oprobao nedugo nakon toga. I nisam baš slavno prošao. Jedne večeri, kroz petnaestak minuta sam imao šest napada štuka na vobler. Zbog neprilagođene opreme, imao sam sreću da samo jednu izvučem, koju sam na kraju i vratio bez slikanja.

Tek mnogo kasnije sam odlučio da se oprobam u iole ozbiljnijem varaličarenju ove ribe u par navrata. Oprema sa kojom sam pecao je maltene prilagođena klenu. Štapovi težine bacanja 10-30 grama, a namjenski sam za štuku i kupio jedan od 10-45. Bio sam optimističan, pa sajlice često i nisam koristio, pa i zbog veličina varalica koje sam koristio.

Od varalica što imam, najčešće sam štuki nudio voblere koje koristim za klenove, samo probiram da budu što veći. I prilikom vođenja istih sam pravio sitne zastoje (usporavanja) u vođenju, jer u tome trenutku štuke i najčešće i napadaju voblere. Pre će napasti vobler koji se neobično kreće, nego ravnomerno vođen. Jednom prilikom sam i imao uspeha na omanjeg belog šeda sa kojim sam vertikalno džigovao, jer je takva konfiguracija obale. Za najpovoljnije mesece za ribolov su se pokazali, najbolje septembar, pa potom oktobar. Šta se tiče odabira pozicije, tu se nikada ne zna. Štuka katkad se nalazi u plićacima kojima se vidi dno, a katkad vreba iz krševa u dubinama. Ali jedno je sigurno, bila sitna ili ne, štuka je predator iz zasede. Stoga, kada stignem na mesto, kompletno ga pretražim, počevši prvo od dubina i krša. No, imam nekoliko mesta koje posećujem i na kojima pouzdano znam da ima pa čak i finih komada. Pri ovom ribolovu, klešta za vađenje udica se podrazumevaju.

Na terenima na kojm pecam, štuka nije česta pojava. A i kad se ulovi ulovi se sitna. Pri ribolovu, ne idem ciljano na ''penkala'' već se trudim da isčakam koji komad od kilogram do kilogram i po za koje verujem da nastanjuju ovu vodu. A i lovljene su takve kad smo već kod toga. Stoga, ja se lično trudim da pustim svaki ulovljeni primerak kako bi je bio što više. Da mogu i ja i drugi rekreativni ribolovci da uživamo u drilovima ove prelepe ribe.

Tekst i slike: Vojo Romić

Bistro!

Pod panj i što sporije - krupan klen u rano proleće

Varaličarenje klena je za mene sami vrh ribolova, pogotovo na malim vodotocima. Borbe i drilovi sa krupnim klenovima su neizvesni i napeti do samog kraja. Nikada se ne zna kada će se klen dati u beg da potraži zaklon u najbližem kršu. Druga polovina marta i prva polovina aprila je period kada se mogu očekivati znatno bolji rezultati u ribolovu nego u varljivom periodu pre ovoga. Ujedno u ovo doba sve počinje da se budi, lista, ljudi se kreću, rade, dnevne maksimalne temperature ne padaju ispod 15 stepeni. Ja kao pasionirani klenaroš sam nakon rekordnih minusa od zimus jedva dočekao ''svojih pet minuta''. Konačno da posle mnogo meseci ponovo okvasim voblere.

Ove godine sam se šta se tiče varaličarenja klena upisao najranije do sada, 16. marta. Uprkos tome, malo kasnije, tek nakon što su se stvorili savršeni uslovi za ribolov krupnog klena, sam počeo ozbiljnije ovogodišnju sezonu. Morao sam sačekati da vodostaj opane, voda malo poveća temperaturu i da voda poprimi svoju providnu prolećnu boju. Lično mi je najdraži ribolov klena onda kada se gazi kroz vodu, ali u ovom periodu su najveće šanse za ulov kapitalaca.

Pošto pecam na malom vodotoku dužine tridesetak kilometara, pod terminom krupan klen podrazumevaju se komadi od 600-700gr pa na više, a za klena od preko kilogram se može reći da je kapitalan.

Po običaju, obilazim terene koji su mi na par minuta hoda od kuće. A u par navrata sam lovio na terenima par kilometara uzvodno. Kao i svaki klenaroš, imam svoja uobičajena mesta koja redovno posećujem. Najbolje se prolazi u večernjim časovima, oko 7.

Autor teksta sa krupnim klenom

Došao sam u dilemu da li pecati ultra-lakim štapom(1-5 grama) ili svojim standardnim klenaroškim (10-30 grama). Odluka je pala na ovaj drugi, pošto nisam hteo podcenjivati ovu divlju i snažnu ribu. Mikado Liberty Traveller od 2,10m i t.b. 10-30g kupljen u julu prošle godine, uparen sam mašinicom Mitchell Tanager FD2000 sa namotanim pastrmskim najlonom od 0,18mm su se pokazali i više nego odlična kombinacija za ovaj vid ribolova. Štap i mašinica su konačno imali prilike da se okušaju sa većim ribama i veoma sam zadovoljan njihovim učinkom.

I u celoj priči najbitnija stvar – izbor pozicije i mamaca. Kao što sam rekao u jednom delu teksta, odlika iskusnog klenaroša je poznavanje terena. Ja pri ribolovu biram pozicije sa preprekama u obali. A to su uglavnom panjevi, korenje drveća, grane i debla, štagod ali striktno ako su pri samoj obali. Klena varaličarim samo tonućim voblerima. I to onima od preko 3 cm, sa zvečkom, jakom vibracijom i u što prirodnijem dekoru. Lovni su mi bili vobleri domaćih proizvođača Goldy, Vidra, a ovom prilikom bih izdvojio i Gully Lures voblere koji su izuzetno jeftini a izuzetno lovni. Koristim se taktikom za koju smatram da je ubistvena i koja nema promašaja. Bacam vobler što preciznije uz prepreku u vodi jer je i preciznost jedna od kljičnih uloga u svemu ovome. Kada padne u vodu, pustim ga da tone nekih 2-3 sekunde. Potom počinjem lagano sa vođenjem. Što sporije, tek onoliko da osetim vibraciju voblera preko štapa. Udarac klena treba očekivati u prvih jedan ili dva metra od mesta gde je varalica pala u vodu, ipak svo vreme dok se varalica vodi nije isključeno da će je napasti. Opšte je poznata stvar da je klen jedna od riba koja se oslanja na čulo vida. Kada se sastavi sve, udarac ribe je zagarantovan. A tek onda napeta borba neizvesna do samoga kraja. Ovaj ribolov mi dođe kao terapija od svakodnevnih problema, a ulov ribe kao nagrada za sav rad i trud.

Tekst i slike: Vojo Romić

Bistro!