Početak septembra – kraj leta se već nazire. Vodostaji
mrtvaja na kojima pecam je iz dana u dan sve manji. Iako sam unapred znao da su
uslovi skoro nemogući, odlučio sam da ipak odem u par izlazaka.
Otišao sam na mrtvaju koju najčešće posećujem (koja je
opisana u tekstu na mom blogu pod nazivom Karaščići iz trave). Na mnogim
pozicijama koje su ove godine davale odlične rezultate, pecanje je bilo
onemogućeno zbog niskog vodostaja, a
neke pozicije su i potpuno presušile. Sišao sam na mesto na koje se u normalnim
okolnostima zabacuje plovak.
Pecao sam sa najobičnijim trodelnim petljašem od bambusa sa
plovkom od 3 grama, osnovnim najlonom 0,25 mm,
četiri olovne sačme za otežanje, predvezom 0,18 mm i udicom nepoznate
marke veličine 12. Dubina na mestu gde sam pecao je iznosila nekih pola metra.
Dno ove mrtvaje je potpuno prekriveno muljem i granjem pa sam pažljivo nameštao
dubinu. Predvez sam skratio za oko pet centimetara i plovak približio što bliže
olovu, jer se samo na taj način moglo pecati.
Na ribolov nisam dolazio previše kasno (negde oko podne).
Riba je najbolje uzimala čim sam stigao na poziciju. U prvom izlasku sam
najbolje prošao. Ulovio sam četrnaest lepih babuški, i po nekoliko sitnih
cverglana i sunčica. U sledećih nekoliko izlazaka je bilo oblačno vreme i
babuška je prosto bila nezainteresovana za bilo koji mamac. Jedino što sam
ulovio je jedna crvenperka i mnoštvo sunčica. Kao mamac sam koristio crvene
gliste, crviće i beli hleb. Sve mamce su ribe podjednako uzimale. Crvene gliste
i crviće su uzimale ponajviše sitne sunčice, potom babuške i cverglani. Kao
najbolji mamac se pokazao beli hleb kojeg su uzimale samo babuške koje su sve
bile skoro iste veličine. Kao što sam naveo u početku teksta, nivo vode na ovoj
mrtvaji je sve niži, pa se ubrzo nadam padavinama da bar malo ublaže patnju
ribama iz ove vode.
Tekst i slike: Vojo
Romić
Bistro!
