Fiderom (u pokušaju)

Kladio bih se da je velika većina sadašnjih ribolovaca svoje prve ribolovačke korake počinjala pecajući plovkom. Isto i ja mogu reći. Potom je na red došlo varaličarenje, pa i dubinski ribolov. Pošto su mi uslovi to dozvoljavali, postao sam svestrani ribolovac. Jedino se nikada nisam oprobao u mušičarenju. To mi sredstva ne dozvoljavaju. U međuvremenu došla je na red i tehnika koja postaje sve popularnija kod nas - fider ili ribolov hranilicom. Pitam se jedino da li se to može nazvati zasebnom tehnikom ili nekom vrstom dubinskog ribolova?

Moj stric ovom tehnikom često peca deverike na Savi, pa se meni isprva i činilo kao zanimljivo i baš sam se zainteresovao da se oprobam u ovome. Razmišljao sam ipak gde ja da probam. Rečica na kojoj često pecam jeste raznovrsna sa ribljim fondom, ali se ne može čovek fino napecati. U mom kraju vlada lobi da je ribolov hranilicom namenjen striktno za tekuću vodu i bila im je smešna sama pomisao na to da neko peca ovom tehnikom na stajaćoj vodi. Jedna stajaćica u mojoj blizini, koja je (bila) prebogata belom ribom, mi se ukazala kao odlična prilika da se oprobam u ovoj tehnici i da dokažem da ribolov hranilicom nije namjenjen samo tekućoj vodi.

Kao i svako mlad neiskusan u nekom polju, pecao sam isprva sa Silstar teleskopom od 2,1m i mašinicom iste marke sa najlonom za koji ni sam ne znam debljinu. Predvezi nešto malo tanji a udice više za šarana nego za belu. Otprilike krajem 2013. godine sam od djeda na poklon dobio svoj prvi, a i jedini fider štap koji koristim. Štap sa kojim su, po pričama, mnogi danas uspešni fideraši počinjali. Nije teško pogoditi – čuvena SPRO Pantera Feeder od 3,45m i t.b. 80 grama. Tada je ribolov hranilicom za mene bio nepoznat pojam pa mi je ovaj štap dobro došao za plovkarenje. Naime, pošto sam u ovome polju bio apsolutni laik, za mašinice aman baš nisam imao pojma. Niti kakve veličine, karakteristike i slično. Bitno samo da je mašinica.

Moj prvi fider ribolov, ako se to može uopšte i nazvati tako, se odigrao u julu 2014. sa Silstarovim kompletom kojeg sam spominjao. Učinak je bio oko desetak bodorki. Za prvo ovakvo pecanje, bio sam i zadovoljan.  Naredne godine tek sam prešao na Panteru i već mi je bilo olakšanje, ali sam ostao na Silstarovoj mašinici i istim najlonom. U međuvremenu sam se i učlanio u jednu fiderašku grupu na  jednoj društvenoj mreži gde sam saznao mnogo poučnih stvari od drugih iskusnijih kolega. I počeo sam, tako reći, da napredujem pomalo. Počeo sam da koristim tanje najlone, manje udice pa i da koristim kavezne hranilice umesto okruglih sa cevčicom u sredini koje sam koristio inače. I konačno, došla je na red i promena mašinice. Bilo je kao preporod. Stara Silstar je otišla i došla je nova Daiwa mnogo brža i bolja.

A šta se tiče upotrebe raznih hrana i dodataka, tu sam ostao na mrtvoj tački. Pošto su ribe koje pecam bile babuška, bodorka i crvenperka, uzimao sam ili pravio hrane skladno njima. Tu nisam pravio neku filozofiju. Odem u prodavnicu kupim bilo kakvu hranu, najčešće sam kupovao hrane Xtra Baits, a posebno River Mix od 2,5kg. Dođem u ribolov, hranu u kantu, čekam malo da upije vodu i odma u hranilicu! Znači apsolutno bez dodavanja ikakvih likvida ili zemlje radi razblaživanja, niti prosejavanja hrane nakon kvašenja, tu i tamo sam katkad ubacivao crviće u hranu ili konzervu šećerca. I to je za mene bila sva mudrost ovoga. Drugačije nisam znao. A kada nisam u mogućnosti da uzmem hranu ili nemam vremena da pravim domaće varijante, tada kupim jedan hleb i stavljam njega u hranilicu. Od mamaca po običaju, crvene gliste ili crvići. S tim što sam sa crvićima uvek pravio kombinacije (beli, crveni, beli...). Eh da, jedino šta sam još naučio jeste da uvek treba zabacivati u istu tačku.

Ulova je, moram reći, bilo uvek. Nekad slabo, nekad fino. Nekad većinom babuška, nekad bodorka. Uglavnom se sve vrtelo između dva i tri kilograma ribe po izlasku, koja je bila aktivna non stop. To doba kada sam počinjao je i bilo zlatno doba ove vode, kao što sam pisao već jednom. Lovio sam i ja, a i drugi koji su dolazili, malo ko je otišao razočaran. Već naredne godine, nisam baš nijednom izašao fiderom da pecam. Što zbog posla, što zbog pomora koji se ovde desio u junu.

Poznam mnoštvo ljudi koji su ovu tehniku doveli do savršenstva. Ali ipak većina njih peca isključivo samo tom tehnikom. Ja kao svestran ribolovac i nisam to u mogućnosti. Probao sam, išlo je, ali su mi ipak draži plovak i varalica. Na kraju da kažem, ovo sve što sam napisao... ni sam ne znam kako bih ovo nazvao. Da li kao nešto poučno i edukativno ili radije nešto kao moj osvrt na ovaj ribolov. Ili najverovatnije kao priču jednog ribolovca u pokušaju ribolova hranilicom. Na kraju krajeva, naziv samog bloga je RIBOLOV NA MOJ NAČIN.

Tekst i slike: Vojo Romić

Bistro!

Babuška - domaća ili invazivna vrsta?

Jednom prilikom sa hteo da napišem štošta o ciljanom lovu američkog somića iliti cverglana, terpana, manjova, klintona ili kako god. No znao sam da će to izazvati mnoge nazovimo negativne komentare. ''Treba ih pobiti sve'', ''Je*o ih ko ih donese''. Kad se malo razmisli i babuška je takođe donešena ili kako se to stručno kaže alohtona vrsta ribe kod nas pa je opet velika većina ribolovaca peca sa užitkom.

Alohtona vrsta je termin koji se koristi za biljne ili životinjske vrste koje su van svog prirodnog ranga dospele posredstvom čoveka. Zavisno od uslova ekosistema u koji su unešene, ovakve vrste mogu biti ili korisne ili štetne. Neke od invazivnih ribljih vrsta na našim prostorima su amur, sivi i beli tolstolobik, amurski spavač, čebačok, sunčica, bas, kalifornijska pastrmka, američki somić, babuška…

Babuška (negde je zovu i karaš ili melez) je u naše vode dospela osamdesetih godina prošlog veka, a poreklom je iz Kine. Najčešća je pojava u mnogim stajaćim vodama, a nije retkost ni na tekućicama. Uglavnom obitavaju po jezerima i manjim stajaćicama zaraslim trsku i sa mnogo trave i vodene vegatacije, česte su i na manjim kanalima, starim rečnim koritima, šljunkarama, kubicima itd. Može da naraste čak i do pet kilograma zavisno od uslova. Da vas ne zbuni naslov teksta, babuška kao vrsta je invazivna. A skoro se nametnulo pitanje da li će nam postati domaća?

Prisustvujemo u ovome vremenu pustošenju i osiromašenju, kako voda i vodenih površina, tako i ribljeg fonda. Starija generacija ribolovaca se zasigurno seća linjaka ili našeg autohtonog barskog karaša i koliko su često se te ribe nekada lovile sve do pojave babuške i američkog somića. Za babušku se kao vrstu može reći da se odomaćila kod nas. Rapidno se proširila našim vodama. Često zna činiti većinu ulova, a nije retkost ni da je ona jedini ulov pri ribolovu. S vremenom je postala omiljena vrsta za ribolov na plovak (pa čak i fider i dubinku) mnogim pecarošima, a ponajviše tzv. ''vikend-ribolovcima'' kojima je ova riba odlična prilika da se dobro napecaju jer nemaju često mogućnosti da idu u ribolov. Za razliku od cverglana ili američkog somića, kojeg skoro svi kunu i proklinju babe su jako cenjene. I sam sam kao mnogi pre mene svoje prve korake započinjao pecajući ''babe''. Neću reći da mi nije draga ova riba jer u par navrata sam i pisao štošta o lovu nje. Ali ipak pored toliko naših domaćih vrsta, kao što je klen, bodorka, bandar, skobalj, nosara i još mnoge druge koje rado lovim, babuška mi dođe nešto kao sporedan ribolov. Takođe treba istaći da je zbog svoje aktivnosti može biti odlična zanimacija tokom proletnog lovostaja na belu, šta mnogi ribolovci rado iskoriste.

I da. Nezaobilazan je živi keder u lovu grabljivica, a posebno štuke u jesenjim danima. Omiljena je jer navodno duže ostaje živa na udici. Iz ličnog iskustva znam da svaka nakederena riba može ostati živa ako se zakači kako treba, ali nebitno to sad.

Osim što zna da radi bez prestanka i da naraste do pristojne veličine, činjenica koja je doprinela odomaćivanju ove vrste jeste to što nema nikakvog ograničenja na dnevnu količinu ulova. A koliko je ustvari štetna ''baba''? Razmnožavaju se ginogenezom. Mogu se mrestiti sa mužjacima drugih srodnih vrsta i mogu da se razviju iz neoplođenog jajeta. Po nekim tvrdnjama, mužjaci ove vrste ne postoje ili su baš retki.

Mora se ipak priznati, da babuška na neki način jeste domaća vrsta kod nas. Mnogo ribolovaca je rado peca, pa i ja katkad. Skoro pa nikada od nekog kolege ribolovca nisam čuo da je babuška zlo, gamad, i da je treba potamaniti, što je za američkog somića čest slučaj. I moram reći još, lov krupnih je baš pravo uživanje. Nedelja, sunčan dan, debela hladovina, pivo, roštilj, par plovaka uz sami lokvanj sa udicama namamčenim šećercom. Pa kad krenu da rade one popularne ''dlanare''. Isss, ko ne bi poželio. Šta bi mi da nema nje?

Tekst i slike: Vojo Romić

Bistro!