Korak nazad, dva napred

Strastveni sam ribolovac ni sam ne znam koliko vremena već. Pošto imam par voda koje su mi nadomak kuće, uvek iskoristim svaki slobodan trenutak da uzmem štapove i odem na vodu pa makar i sat vremena. Katkad i sperim neki ozbiljan ribolov na neke dalje lokacije. Pošto sam često na vodi, imam mnogo uspomena i momenata iz ribolova, uglavnom dragih. Posebno mi je u sećanju 6. jun  2015. godine i ulov toga dana. Iako mi je to ujedno i najveći ulov do sada, drag mi je iz još razloga.

Bilo je veče, oko 6 sati. Pošto sam obavio svoje planirane poslove, odlučio sam i da malo izađem na vodu. Uzeo sam dva štapa, jedan plovak, a jedan dubinka od 20 grama za belu ribu. Poneo sam crvenih glisti i nešto malo šećerca što sam imao od pre par dana. Stigao sam na jednu poziciju gde je voda poptpuno mirovala, rasklopio štap sa plovkom, namamčio šećercom i bacao sam uzvodno uz jedan krš koji je stršio iz vode. Malo sreće i upecao sam sitnog klena kojeg sam vratio odmah. Nakon par zabačaja ostao sam bez sistema. U tom sam se odlučio da odem nizvodno do plićih terena ali sa bržim protokom vode. Pregazio sam plitku vodu i smestio se na drugu obalu, na jedan šljunkoviti prud kojeg sada nema.

 Ostala mi je dubinka koju na prošloj poziciji nisam uopšte rasklapao. Namamčio sam udicu veličine 10 crvenom glistom. Smestio sam se na kraj pruda nizvodno i zabacivao skroz u dubine uz levu obalu. Ulovio sam jednog klenčića, potom kostreša, a pošto sam previše zabacio uz obalu ostao sam bez udice. Na ostatak podveza sam navezao neku kinesku udicu slične veličine kao i prethodna, jer samo te sam imao u torbi. Nastavio sam sa ribolovom ulovivši jednu sitnu nosaru. Oko pola 8, u narednom zabačaju sam bacio dalje nego planirano. Jeste malo pliće ali nebitno, bar nema grana i krša. Vrh štapa se lagano zatresao na šta sam odgovorio ne jakom, ali ne i slabom kontrom. U prvi mah sam pomislio da sam zakačio granu koja je počela polako da se izvlači iz peskovitog dna. Par momenata kasnije, ‘’grana ‘’ je počela da se miče i da ozbiljno savija štap.

U početku nisam znao šta da radim, samo sam pokušavao da ribu udaljim od leve obale pune podvodnog granja. Još jedna zanimljiva a i smešna stvar jeste da na mašinici nije radio dril. Po tome koliko je riba savila štap pomislio da je kapitalan klen ili kostreš, ribe koje nisu neuobičajene za ovu rečicu. Prošlo mi je kroz glavu čak i to da bi mogao biti som, pa čak i mrena ušla iz Vrbasa za velikim vodostajima desetak dana pre. Šanse da izvučem ovu ribu su skoro bile ravne nuli. Štap od 1,8m sa mašinicom na kojoj ne radi dril. Bilo je pitanje trenutka kada će podvez od 0,16 mm puknuti ili ova divlja riba zakačiti ga za neku granu. Jedina misao koja mi je prošla kroz glavu koja je bila apsolutno tačna jeste da ako ovo izvučem, biće mi novi lični rekord.

Riba se toliko energično borila, da mislim da nikada nisam imao nešto slično na štapu. Pravila je takve begove da sam se baš zapitao šta je ovo, šta ovoliko veliko ima u ovako maloj reci. Kako bi se riba smirila, ja bih je privukao pomalo. Potom ponovo bi se dala u snažne begove, kako bi ona krenula  ja sam spuštao štap što dalje prema vodi, da ne bi došlo do naglog pucanja. I tako je bilo skoro celih dva minuta. Korak nazad, dva napred. Konačno sam je privukao pred sebe u jednu podublju, mirnu uvalu između pruda i obale. I imao sam priliku da vidim šta se I zakačilo. MRENA. Ponovo je krenula da beži. Ovaj put sam je na silu morao zaustaviti jer je krenula u korenje pod obalu. Pošto nisam imao meredova, jedva sam se nekako snašao sa kantom koju sam nosio tada uz sebe.

Bilo je sve gotovo. Jedva sam se nekao sabrao. Dvominutna borba puna arenalina i napetosti. Nisam se mogao jedino načuditi ovoj ribi iz razloga što ovo nije uopšte uobičajena riba na ovoj reci. Jeste bila do pre 20 godina, ali sad se odjednom pojavila. Možda nedelju dana kasnije čuo sam vest da su na poziciji kilometrima uzvodno pale još dve. Sigurno su ušle sa velikim vodama od kraja maja.

 Za mene je ovo bila prva mrena ikada i najveći ulov (za sada). Izgledalo je toliko nadrealno, mašinica bez drila, podvez 0,16mm… ali se ipak ostvarilo. Bila je teška 1,65kg i dugačka 50 cm do korena repa.

Tekst i slike: Vojo Romić

Bistro!