Fiderom (u pokušaju)

Kladio bih se da je velika većina sadašnjih ribolovaca svoje prve ribolovačke korake počinjala pecajući plovkom. Isto i ja mogu reći. Potom je na red došlo varaličarenje, pa i dubinski ribolov. Pošto su mi uslovi to dozvoljavali, postao sam svestrani ribolovac. Jedino se nikada nisam oprobao u mušičarenju. To mi sredstva ne dozvoljavaju. U međuvremenu došla je na red i tehnika koja postaje sve popularnija kod nas - fider ili ribolov hranilicom. Pitam se jedino da li se to može nazvati zasebnom tehnikom ili nekom vrstom dubinskog ribolova?

Moj stric ovom tehnikom često peca deverike na Savi, pa se meni isprva i činilo kao zanimljivo i baš sam se zainteresovao da se oprobam u ovome. Razmišljao sam ipak gde ja da probam. Rečica na kojoj često pecam jeste raznovrsna sa ribljim fondom, ali se ne može čovek fino napecati. U mom kraju vlada lobi da je ribolov hranilicom namenjen striktno za tekuću vodu i bila im je smešna sama pomisao na to da neko peca ovom tehnikom na stajaćoj vodi. Jedna stajaćica u mojoj blizini, koja je (bila) prebogata belom ribom, mi se ukazala kao odlična prilika da se oprobam u ovoj tehnici i da dokažem da ribolov hranilicom nije namjenjen samo tekućoj vodi.

Kao i svako mlad neiskusan u nekom polju, pecao sam isprva sa Silstar teleskopom od 2,1m i mašinicom iste marke sa najlonom za koji ni sam ne znam debljinu. Predvezi nešto malo tanji a udice više za šarana nego za belu. Otprilike krajem 2013. godine sam od djeda na poklon dobio svoj prvi, a i jedini fider štap koji koristim. Štap sa kojim su, po pričama, mnogi danas uspešni fideraši počinjali. Nije teško pogoditi – čuvena SPRO Pantera Feeder od 3,45m i t.b. 80 grama. Tada je ribolov hranilicom za mene bio nepoznat pojam pa mi je ovaj štap dobro došao za plovkarenje. Naime, pošto sam u ovome polju bio apsolutni laik, za mašinice aman baš nisam imao pojma. Niti kakve veličine, karakteristike i slično. Bitno samo da je mašinica.

Moj prvi fider ribolov, ako se to može uopšte i nazvati tako, se odigrao u julu 2014. sa Silstarovim kompletom kojeg sam spominjao. Učinak je bio oko desetak bodorki. Za prvo ovakvo pecanje, bio sam i zadovoljan.  Naredne godine tek sam prešao na Panteru i već mi je bilo olakšanje, ali sam ostao na Silstarovoj mašinici i istim najlonom. U međuvremenu sam se i učlanio u jednu fiderašku grupu na  jednoj društvenoj mreži gde sam saznao mnogo poučnih stvari od drugih iskusnijih kolega. I počeo sam, tako reći, da napredujem pomalo. Počeo sam da koristim tanje najlone, manje udice pa i da koristim kavezne hranilice umesto okruglih sa cevčicom u sredini koje sam koristio inače. I konačno, došla je na red i promena mašinice. Bilo je kao preporod. Stara Silstar je otišla i došla je nova Daiwa mnogo brža i bolja.

A šta se tiče upotrebe raznih hrana i dodataka, tu sam ostao na mrtvoj tački. Pošto su ribe koje pecam bile babuška, bodorka i crvenperka, uzimao sam ili pravio hrane skladno njima. Tu nisam pravio neku filozofiju. Odem u prodavnicu kupim bilo kakvu hranu, najčešće sam kupovao hrane Xtra Baits, a posebno River Mix od 2,5kg. Dođem u ribolov, hranu u kantu, čekam malo da upije vodu i odma u hranilicu! Znači apsolutno bez dodavanja ikakvih likvida ili zemlje radi razblaživanja, niti prosejavanja hrane nakon kvašenja, tu i tamo sam katkad ubacivao crviće u hranu ili konzervu šećerca. I to je za mene bila sva mudrost ovoga. Drugačije nisam znao. A kada nisam u mogućnosti da uzmem hranu ili nemam vremena da pravim domaće varijante, tada kupim jedan hleb i stavljam njega u hranilicu. Od mamaca po običaju, crvene gliste ili crvići. S tim što sam sa crvićima uvek pravio kombinacije (beli, crveni, beli...). Eh da, jedino šta sam još naučio jeste da uvek treba zabacivati u istu tačku.

Ulova je, moram reći, bilo uvek. Nekad slabo, nekad fino. Nekad većinom babuška, nekad bodorka. Uglavnom se sve vrtelo između dva i tri kilograma ribe po izlasku, koja je bila aktivna non stop. To doba kada sam počinjao je i bilo zlatno doba ove vode, kao što sam pisao već jednom. Lovio sam i ja, a i drugi koji su dolazili, malo ko je otišao razočaran. Već naredne godine, nisam baš nijednom izašao fiderom da pecam. Što zbog posla, što zbog pomora koji se ovde desio u junu.

Poznam mnoštvo ljudi koji su ovu tehniku doveli do savršenstva. Ali ipak većina njih peca isključivo samo tom tehnikom. Ja kao svestran ribolovac i nisam to u mogućnosti. Probao sam, išlo je, ali su mi ipak draži plovak i varalica. Na kraju da kažem, ovo sve što sam napisao... ni sam ne znam kako bih ovo nazvao. Da li kao nešto poučno i edukativno ili radije nešto kao moj osvrt na ovaj ribolov. Ili najverovatnije kao priču jednog ribolovca u pokušaju ribolova hranilicom. Na kraju krajeva, naziv samog bloga je RIBOLOV NA MOJ NAČIN.

Tekst i slike: Vojo Romić

Bistro!