Jednom prilikom sa hteo da napišem štošta o ciljanom lovu američkog somića
iliti cverglana, terpana, manjova, klintona ili kako god. No znao sam da će to
izazvati mnoge nazovimo negativne komentare. ''Treba ih pobiti sve'', ''Je*o ih
ko ih donese''. Kad se malo razmisli i babuška je takođe donešena ili kako se
to stručno kaže alohtona vrsta ribe kod nas pa je opet velika većina ribolovaca
peca sa užitkom.
Alohtona vrsta je termin koji se koristi za biljne ili
životinjske vrste koje su van svog prirodnog ranga dospele posredstvom čoveka.
Zavisno od uslova ekosistema u koji su unešene, ovakve vrste mogu biti ili
korisne ili štetne. Neke od invazivnih ribljih vrsta na našim prostorima su
amur, sivi i beli tolstolobik, amurski spavač, čebačok, sunčica, bas, kalifornijska
pastrmka, američki somić, babuška…
Babuška
(negde je zovu i karaš ili melez) je u naše vode dospela osamdesetih godina
prošlog veka, a poreklom je iz Kine. Najčešća je pojava u mnogim stajaćim
vodama, a nije retkost ni na tekućicama. Uglavnom obitavaju po jezerima i
manjim stajaćicama zaraslim trsku i sa mnogo trave i vodene vegatacije, česte
su i na manjim kanalima, starim rečnim koritima, šljunkarama, kubicima itd. Može
da naraste čak i do pet kilograma zavisno od uslova. Da vas ne zbuni naslov
teksta, babuška kao vrsta je invazivna. A skoro se nametnulo pitanje da li će
nam postati domaća?
Prisustvujemo
u ovome vremenu pustošenju i osiromašenju, kako voda i vodenih površina, tako i
ribljeg fonda. Starija generacija ribolovaca se zasigurno seća linjaka ili našeg autohtonog barskog karaša i koliko su često se te ribe nekada lovile sve do pojave babuške i američkog somića. Za
babušku se kao vrstu može reći da se odomaćila kod nas. Rapidno se proširila
našim vodama. Često zna činiti većinu ulova, a nije retkost ni da je ona jedini
ulov pri ribolovu. S vremenom je postala omiljena vrsta za ribolov na plovak
(pa čak i fider i dubinku) mnogim pecarošima, a ponajviše tzv.
''vikend-ribolovcima'' kojima je ova riba odlična prilika da se dobro napecaju
jer nemaju često mogućnosti da idu u ribolov. Za razliku od cverglana ili
američkog somića, kojeg skoro svi kunu i proklinju babe su jako cenjene. I sam
sam kao mnogi pre mene svoje prve korake započinjao pecajući ''babe''. Neću
reći da mi nije draga ova riba jer u par navrata sam i pisao štošta o lovu nje.
Ali ipak pored toliko naših domaćih vrsta, kao što je klen, bodorka, bandar,
skobalj, nosara i još mnoge druge koje rado lovim, babuška mi dođe nešto kao
sporedan ribolov. Takođe treba istaći da je zbog svoje aktivnosti može biti
odlična zanimacija tokom proletnog lovostaja na belu, šta mnogi ribolovci rado
iskoriste.
I da.
Nezaobilazan je živi keder u lovu grabljivica, a posebno štuke u jesenjim
danima. Omiljena je jer navodno duže ostaje živa na udici. Iz ličnog iskustva
znam da svaka nakederena riba može ostati živa ako se zakači kako treba, ali
nebitno to sad.
Osim
što zna da radi bez prestanka i da naraste do pristojne veličine, činjenica
koja je doprinela odomaćivanju ove vrste jeste to što nema nikakvog ograničenja
na dnevnu količinu ulova. A koliko je ustvari štetna ''baba''? Razmnožavaju se
ginogenezom. Mogu se mrestiti sa mužjacima drugih srodnih vrsta i mogu da se
razviju iz neoplođenog jajeta. Po nekim tvrdnjama, mužjaci ove vrste ne postoje
ili su baš retki.
Mora
se ipak priznati, da babuška na neki način jeste domaća vrsta kod nas. Mnogo
ribolovaca je rado peca, pa i ja katkad. Skoro pa nikada od nekog kolege
ribolovca nisam čuo da je babuška zlo, gamad, i da je treba potamaniti, što je
za američkog somića čest slučaj. I moram reći još, lov krupnih je baš pravo
uživanje. Nedelja, sunčan dan, debela hladovina, pivo, roštilj, par plovaka uz
sami lokvanj sa udicama namamčenim šećercom. Pa kad krenu da rade one popularne
''dlanare''. Isss, ko ne bi poželio. Šta bi mi da nema nje?
Tekst
i slike: Vojo Romić
Bistro!
Нема коментара:
Постави коментар