Doba bodorke

Početkom aprila sam jednom prilikom iskoristio par sati slobodnog vremena i otisnuo se biciklom na jednu stajaću vodu koja mi je nekada bila baš draga i omiljena i koja propada iz godine u godinu. Pecao sam sa pecaljkom od tri metra na crvenu glistu, a sveukupan ulov za dva sata aktivnog ribolova je iznosio osam babuški i dva američka somića. Ovo me prisetilo na 2014. godinu kada sam jedva u toku te godine ulovio pet babuški sveukupno. Ta godina na ovoj vodi je, za mene, komplet prošla u znaku bodorke, ako se izuzme pokoji ''amerikanac'', zlatonja (sunčica) i crvenperke. Činjenica da je ribolov sada prošao bez ijedne bodorke me vratila u zlatno doba ove vode kada je ova riba bila glavni, a neretko i jedini ulov po izlasku. Posebno mi je u sećanju serija izlazaka u maju 2015.

Tog maja smo kao i prethodnog, ja i kolega sperali ribolov plovkom. Prvi u nizu izlazaka je bio 10. maja, naredni 18-og, a treći put sam izašao sam 29-og.

 

Vreme je bilo uobičajeno za ovaj mesec. Niti previše toplo niti hladno. Riba je radila već uveliko. U svim izlascima smo pecali u jednoj šumici, u debeloj hladovini. U to doba i nisam nešto vodio računa o priboru. U smislu, da li je ovakav ili onakav, bilo mi je bitno samo nek peca. U ribolov sam uvek nosio svoje verne pratioce, Geologic meč štap sa namontiranim običnim plovkaroškim sistemom i Goldstar Viking 300 pecaljku. Pod rečju da nisam baš obraćao pažnju na pribor, to se odnosilo na sve. Osnovni najloni po 0,20mm i to bez podveza (ovako sam pecao dok nisam počeo otkidati kompletne sisteme). Plovci čak i po 4 grama i udice veličine 10.

U ribolov sam dolazio uglavnom oko 10 sati pre podne, bez žurbe.Svo vreme je bilo toplo i prijatno. Bilo je tu i tamo kakvog vetra ali to nije uslovilo na rad ribe. Kao i uvek, kada stignem na mesto, prvi štap koji rasklopim i zabacim jeste trometarac i prvi mamac na koji probam da pecam jeste crvena glista. Uvek nosim veliki spektar mamaca kada idem na belu. Hleb, gliste, crvići... Kao najbolji mamac za ovo nam se pokazao kukuruz šećerac. Oba štapa sam mamčio šećercom. Meč štap sam koristio za dalje zabačaje, uz lokvanj koji se proteže od druge polovine vode, a pecaljku za zabačaje pod samu obalu. Prosečna dubina na kojoj sam pecao je iznosila nešto manje od 1,5 metar.

Ono šta je danas mnogo rasprostranjeno u lovu bele na plovak jeste prihranjivanje. Ja to lično nisam upražnjivao, ako se izuzme da sam tu i tamo bacao koju šaku šećerca u tačku gde se zabacivalo. Riba je izuzetno dobro uzimala, skoro čim bi zabacili. Mnogo bolje nego u poređenju sa prethodnom godinom. Izuzetno dobri rezultati po izlasku, šta se mene tiče. U prva dva smo ja i kolega imalo oko 3,5kg ribe, a ja sam sam ostvario 2,65kg. 95% ribe je činila bodorka tada.

To je bilo to zlatno doba te vode i uvek se rado setim tih dana. Sada ovu vodu baš malo posećujem iako mi je relativno blizu. Što zbog trovanja vode, što zbog nemara ljudi prema tom izvanrednom biseru prirode. Mogu samo se nadati, i ja i oni koji ovde često dolaze, da će nešto biti bolje. Ali što dalje vreme odmiče polako gubim nadu.

Tekst i slike: Vojo Romić

Bistro!