Laka dubinka i debela glista

Sunčan i prijatan dan. Uzeli ste štapove i idete na pecanje da iskoristite malo slobodnog vremena. Došli ste, rasklapate štapove, mamčite udice i zabacujete. Nedugo zatim ukazuje se aktivnost ribe i na udici se ubrzo nalazi riba tamnih leđa i žućkastog stomaka veličine prsta i koja je progutala udicu duboko. Na sam njegov pomen mnogim ribolovcima će presesti pecanje. U više navrata sam hteo da pišem o ovome, no nisam jer sam znao kakve komentare će da izazove. Sada pišem na svoju odgovornost pa šta bude da bude. Ovaj tekst koji upravo čitate jeste o ciljanom lovu američkog somića na tekućoj vodi. Eh, zašto pišem baš o njemu? U mnogo navrata sam pisao o pecanju mnogih plemenitijih riba, pa zašto ne bih i o njemu?

Cverglan je invazivna vrsta ribe koja je u naše vode dospela krajem pretprošlog veka. Česta je pojava u mnogim stajaćim vodama, ali ga i ima i na tekućicama, kao što je slučaj sa vodom na kojoj ja pecam. Po meni, ribolov njega zna da bude baš zanimljiv, a i produktivan. Pecam ga takođe i iz razloga jer je jako ukusan. Nije mi kao mnogima mrska ova riba, jer nismo svi pravljeni na isti kalup, no nije ni meni po volji kad se zakači onaj veličine prsta i proguta udicu ''do repa'' i još te ubode u prst.  Nije mi ni drag, ali svakako je bolji on nego glavoč ili sunčica na udici.

PRIBOR: O priboru za lovu američkog somića i ne vodim mnogo računa, jer somići nisu mnogo izbirljive ribe. Bitno je samo dobro prezentovati mamac. Za ovaj vid ribolova koristim laku dubinku tj. 15 ili 20 grama kliznog olova. A od štapova koristim kineski puni dvodelac od 1,8m. Mašinica takođe kineska sa najlonom promera otprilike 0,25mm, podvez 0,18mm dugačak oko 30-ak cm. Udice veličine 8 ili 10 zavisno od mamca.

Krupniji se odlično pecaju na parče ribe

RIBOLOV: Iz ličnog zapažanja mogu reći da je ova riba u hladnom delu godine aktivna samo noću ili ranim jutrom, a preko dana vlada mrtvilo. Aktivnost somića na vodotoku gde pecam počinje oko sredine maja i traje sve do ozbiljnijih zahlađenja. U toplom periodu su najaktivniji od 17 časova pa sve do zalaska sunca, kada im aktivnost potpuno prestaje. Treba posebno obratiti pažnju na odabir mesta. Somići se na tekućoj vodi drže isključivo dubljeg priobalja sa mirnim tokom i striktno se drže dna i samog donjeg sloja vode. Iz ovog razloga koristim dubinku radije nego plovak. Pecao sam ih takođe i na plovak u manjim uvalama, ali mnogo bolje se prolazi ako se mamac fiksira za dno. Kako mnogi kažu ''nema mamca koji neće uzeti'', šta ne znači da ću namamčiti sve šta mi dopane po ruku. Čuo sam čak i tvrdnje da će uzeti i opušak od cigarete. Jednom prilikom ću pokušati i ovo da ''dokažem''. Ono šta još nisam naveo je to da su ove ribe posebno aktivne kad voda blago zamuti. U ovakvim uslovima gliste su mamci sa kojima nema greške. Bilo crvena, ritska ili kišna, samo da je što deblja i staviti je tako da joj visi jedan kraj i da je živahna. Za ove mamce idealna je udica veličine 10. Gliste takođe mogu biti dobar mamac u bistroj vodi.  Ali mamac koji mi se pokazao efikasnim jeste parče neke sitne bele ribe (bodorke, kedera, pliske...).  Lovi manje ribe nego gliste, ali su ribe krupnije. Sistem zabacujem uz obalu uglavnom, pogotovo kad je mutna voda. Na udarac ribe se ne čeka mnogo. Ribe su prosečno male, ali borbene. Kad se sve od gore sastavi, fino se prođe skoro svaki put. Upeca se finih riba, pa čak i onih omraženih veličine prsta. Iz tog razloga, vadilica za udice je deo pribora bez kojeg se ne ide na ovakvo pecanje. Od mnogih kolega sam čuo kako im kada ih ulovite treba odseći bodlje da ne ubadaju. Ja to ne praktikujem. Polako i strpljivo sa njima i nema uboda. Somiće uglavnom nosim kući, osim kada ih je malo. To je to. Krajnje prosto i jednostavno pecanje koje ne zahteva skoro ništa.

Tekst i slike: Vojo Romić

Bistro!