Ove
godine mi je ribolov babuške više bio kao neka razbibriga jer sam mnogo češće i
radije varaličario nego pecao na plovak. U malobrojnim izlascima na plovak u
toplijem periodu ove godine, u jednom sam sa stricem izašao na jedan mali i
plitak kanal u nameri da lovimo babušku, po kojoj je i ovaj kanal poznat u
kraju.
Nakon
što smo stigli, smestili smo se na otvoren prostor bez ikakvog zaklona. Na
udici sam odma s početka imao par sitnih krupatica, no potom je počeo da duva
strašno leden vetar. Uprkos tome što je bio kraj maja, izgledalo je kao da je
novembar. Riba je prestala da se javlja, a dobijali smo je samo u kratkim
razmacima kada bi vetar stao. Videli smo da od ovoga nema vajde pa smo se
preselili nizvodno u trsku, u kojoj su bila već mnogobrojna mesta ranije
napravljena. Bar smo se zaklonili od vetra i nekako se moglo normalno
zabacivati.
Ja sam
pecao meč tehnikom, trodelnim štapom od 3,90 m i sistemom kao na slici.
Zabacivanje ovakvog laganog sistema na ovakvoj vodi nije nimalo lako. Cilj
svega je bio zabaciti u samu trsku, pa i u najmanju moguću ''rupu''. To treba
da bude savršen zabačaj, da zabacimo tamo gde i zamislimo. Jer krupije babuške
se kreću u trsci, retko kad se love na otvorenom prostoru. Potom ostaviti štap
i samo sačekati strpljivo. One krupne uzimaju polako. Prvo sledi lagano
potapanje plovka i blaga vožnja u stranu, a nekada čak i izdizanje plovka. Od
mamaca sam koristio crvenu glistu i pecao sam na oko 50-60 cm dubine. Sveukupan
ulov je bio par babuški. Par, ali vrednih.
Tekst i slike: Vojo Romić
Bistro!
Нема коментара:
Постави коментар