Ribolovna 2015. godina

JANUAR: Prvi izlazak ove godine sam išao da varaličarim (ciljano na klena), ali bez ikakvog uspeha. Narednih par dana sam plovkario na reci, a ulov su činili sitni klenovi, belice, pliske i pokoja bodorka, sve na crvene gliste. Par dana za redom u sredini ovog meseca sam veoma dobro prošao. Ulovio sam popriličan broj skobalja, nosara, klenova, bodorki, a najviše belica, iako je vodostaj bio za metar viši nego inače. Nakon nekoliko dana, na istom mestu, zavladalo je potpuno mrtvilo i ulov se sveo na jedva par belica. Kraj meseca je prošao bez ikakvog ulova.

FEBRUAR: Ovaj mesec ću upamtiti kao najgori u ovoj godini (a možda i u celoj ribolovačkoj karijeri). Imao sam svega dva izlaska od kojih u jednom nisam ništa ulovio, a u drugom su ulov činile većinom belice, nešto malo crvenperki i par bodorki.

MART: Početak ovog meseca je počeo sa sitnom ribom na reci i jednom kanalu - belicama, bodorkama, klenčićima, pliskama, krkušama... Negde oko sredine je počeo i da se javlja klen na voblere. Sitan, ali brojan. U isto doba sam krenuo ozbilnije sa fiderom. Uglavnom sam pecao belice, bodorke i pokojeg klena. Nije nešto, ali za početak godine je super. Počeo sam češće izlaziti na jednu mrtvaju gde sam lovio krupne cverglane na bele gliste. Onda je usledila tronedeljna pauza zbog bolesti.

APRIL: Ribolov sam tek nastavio 10-og ovog meseca, a ulovio sam svega dve bodorke. Narednih dana sam intenzivnije išao u ribolov dubinkom i plovkom, ali ništa nije bilo puno bolje. 17-og ovog meseca sam neplanski izašao da varaličarim i klen je radio iznenađujuće dobro. Za razliku od martovskih, nisu bili brojni, ali su svi bili pristojne veličine. Vrhunac je bio kilaš od 40 cm koji je kao i ostali vraćen. I narednih nekoliko dana je klen udarao na vobler, i bilo je akcije. Pred kraj meseca sam išao da plovkarim na jedan kanal, a ulov je bio raznovrstan (babuške, klenčići, belice, sunčice...)

Bodorke su obeležile skoro čitav maj

MAJ: 3. dana ovog meseca sam pecao sa kolegom na jednom privatnom ribnjaku. U početku su toliko sitni cverglani počeli da napadaju sve mamce osim kukuruza, ali kasnije je počela da radi babuška i pokoja krupna bodorka. Ulovio sam i prve šarane ove godine. Narednih dana je radila sitna bela riba na reci. 10-og sam sa kolegom izašao na prvi ozbiljniji izlazak ove godine na stajaću. Nadao sam se ulova krupne bodorke, šta se i obistinilo. Kompletan ulov (izuzev jedne sunčice i cverglana) su bile bodorke, i iznosio je 3,5 kg. Kao mamac se najbolje pokazao kukuruz šećerac. I u narednom izlasku posle osam dana je sve bilo identično, uz ulovljenih desetak babuški. Narednih dana ribolov je prekinula kiša, ali sam odlučio da malo izađem na reku. Vodostaj je bio malo viši nego inače, a voda mutna. Uprkos tome, uspeo sam da ulovi desetak bodorki, pet belica, dve babuške i dva bandara na crvenu glistu. Sedam dana nakon ovog ponovo sam odlučio da izađem malo na stajaću vodu u lov bodorke. U ovom izlasku sam ulovio svoje prve šarane na divljoj vodi - IKAD. A ni ulova bodorke nije izostajalo - sveukupno je bilo 2,64 kg. Ovaj ribolovni dan sam opisao na blogu Priblovkin pod nazivom Majski ribolov bodorke na plovak – šećerac uz lokvanj. Poslednji dan maja sa odlučio da sam kolegom posetim mesta na kojima dugo nisam bio. Većina ulova su bile pliske, a bilo je i klenčića, potočne mrene, krkuše, pa i jedan skobalj. Ovaj izlazak je opisan na istom blogu kao i prethodni, pod nazivom Poseta starim mestima – jedan ribolovni dan.

Sezona klena na voće je odlično prošla

JUN: Jun je počeo varaličarenjem. Izašao sam da overim štap koji sam dobio još u aprilu. Imao sam samo napade sitnih klenova i spadanje jednog krupnog na vobler. Posle par dana opet sam izašao u lov bodorke na šećerac na stajaćoj vodi. Ulov je bio solidan - 1,9 kg. Naredni dan sam izašao na reku plovkom i dubinkom. Dubinkom sam ostvario svoj najvredniji ulov u karijeri i ujedno moj prvi ulov te vrste. Mrena od 1,65 kg i 50 cm (do korena repa) nije odolela crvenoj glisti. Iz brze vode pune podvodnog granja savladao sam je za dva minuta. Pored nje ulovio sam po jednog klena, nosaru i bandara. U sledećim izlascima sam išao na reku i obližnju mrtvaju, a lovili su se bandari, babuške cverglani I pokoji skobalj, nosara i potočna mrena. Od sredine meseca pa nadalje sam se posvetio plovkarenju klena na beli dud, a krajem meseca sam izašao fiderom na babuške i bodorke.

Bilo je i bandara

JUL: Početak meseca je bio definitvno najgori period za ribolov u toku ove godine. Prvenstveno zbog visokih temperatura i dosadnih komaraca. Uprkos tome se lovilo, većinon klen, nešto malo bandara i ostale bele ribe. Oko sredine meseca sam išao ciljano na krupnu bodorku, a sledećih dana i na babuške i cverglane iz moje omiljene mrtvaje. Poboljšanja temperature nije bilo na vidiku, ali je bela riba radila solidno (klen, plotica, bodorka…)Takođe se odlično pecao bandar na parče ribe dubinskim metodom. Poslednji julski ribolov se obeležile babuške i cverglani na stajaćoj vodi, uz nešto malo šarana.

AVGUST: Iskoristili smo jedan neradni dan početkom meseca i zaputili se na stajaću vodu na malo plovka i fidera. Ulovili smo 5,5 kg bodorke i babuške i par šarančića koji su vraćeni. U par sledećih izlazaka sam nastavio seriju bandara. Osim njih se pecala i bela riba. Sredinom meseca sam izašao na Savu, no nisam ništa ulovio osim peševa. Nakon “Savske tragedije” sam se vratio na svoju omiljenu vodu i pecao babuške i bodorke koje su radile manje nego uobičajeno. Ovog meseca sam se posvetio malo i meč ribolovu. Prvenstveno sam išao na babušku i uspeo sam u svojoj nameri, imao sam nekoliko izlazaka koji su prevazišli oja očekivanja. Poslenjih dana meseca sam pecao na parče ribe i imao sam ulove cverglana, bandara pa čak i klenova.

SEPTEMBAR: Mesec septembar je bio mnogo topliji nego inače, bar je bio početak meseca. Pecao se sve sami bandar, na sve moguće mamce i tehnike. Par izlazaka sam iskoristio i da odem na jednu baru koja samo što nije bila presušila i tu se solidno lovila babuška i pokoja sunčica i cverglan.U narednim izlascima sam malo više se posvetio dubinki na reci, i tu se solidno prolazilo sa babuškom i ostalom belom ribom. Izašao sam jednom i da varaličarim. Ulov su činile dve manje štuke. Iskoristio sam toplog vremena i izašao na babušku fiderom. Pecalo se jednostavno - u hranilicu hleb na udicu crve i ulovi su bili više nego solidni. Radio je pomalo cverglan, ali ne dovoljno da mi pokvari ribolov. Krajem meseca je ozbiljnije zahladilo i tu beležim jedan izlazak u kojem sam ulovio jednu štuku na kedera dubinskim metodom.

OKTOBAR: Kao prethodni mesec, i početak ovoga su obeležile temperature iznad proseka. Ovaj period je obeležila bodorka na plovak. Narednih dana je ozbiljnije zahladilo i ribolov je znatno smanjen, ali je bilo ulova bele ribe. Ovako stanje, uz slabije ulove i nestabilne vremenske prilike je potrajalo do kraja meseca.

NOVEMBAR: Ovogodišnju sezonu klena na životinjske iznutrice sam otvorio u ovom mesecu. Ulovi su bili tanki - sitan klen i bela riba koja nije uobičajena za ovaj mamac. Isti dan sam bio na Vrbasu i trećem zabačaju dobio štuku od 1,53 kg na kašiku. I naredni dan se izašlo na istu vodi, ali bez ulova. Kao i prethodni dva meseca, i novembar je bio na meti temperatura neuobičajenih za ovo doba godine, i one su potrajale sve do kraja meseca. Dan pre naglih zahlađenja sam sa bratom izašao da plovkarim i solidno smo prošli sam skobaljem i nosarom na gliste. Kraj meseca nije doneo nikakve ulove.

Decembarski klenovi

DECEMBAR: Poslednji mesec u godini je kompletan prošao u znaku klena. Lovilo se na životinjske iznutrice (svinjsku slezenu, pileće džigerice...) Imao sam sedam uspešnih izlazaka na vodu u kojima je ulovom preovladavao klen, uz izuzetak dve plotice i jedne belice. Najbolje sam prolazio u ledenim danima sa jutarnjim mrazom i maglom.

ZAKLJUČAK: Po meni, 2015. je jedna od boljih godina. U ovoj godini sam postao svestran ribolovac. Počeo sam ozbiljnije da se bavim drugim tehnikama ribolova (dubinka, fider, varalica). Istražio sam novih terena, upoznao mnogo ribolovaca, razmenio iskustva, nešto i naučio... Po ulovima se isto može reći da je bila jedna od boljih godina, bilo je solidnih ulova, pa čak i ličnih rekorda. Vremenski je isto bila dobra godina za razliku od katastrofalne prošle, ako se izuzmu visoke temperature u julu. Sveukupno sam zabeležio 135 izlazaka na vodu, većinom uspešnih. Sve u svemu, dobra ribolovna godina, nadam se da će naredna biti još bolja.

Tekst i slike: Vojo Romić

Bistro!

Meso za bezubog predatora – plovkarenje klena u hladnim danima

Kao i većina ribolovaca, svoje prve ribolovačke korake sam načinio pecajući babušku na plovak sa ocem po starim tokovima Vrbasa. Mnogi ribolovci su na svom prvom pecanju se zaljubili se u ovaj, takoreći sport. Ja isprva nisam. Pecanje sam zavoleo tek kasnije. Pre više godina moj stric i moj djed su me vodili na rečicu koja protiče nedaleko od naše kuće da lovimo klenove na plovak. Kad sam ulovio prvih par komada odmah sam se zaljubio u ribolov.

Klen (Leuciscus cephalus) je riba koja najčešće naseljava rečne tokove, a ima ga i u čistijim planinskim jezerima. Telo mu je  najčešće vretenastog oblika. Maksimalna težina mu je do oko 4 kg, a dužina 80 cm. Klen je jedna od riba naših prostora koja se može loviti na veliki broj mamaca, od živih i prirodnih pa sve do veštačkih.  Zajedno sa bucovom jedini je predstavnik grabljivica iz roda cirpinida.

Zimsko doba je najidealnije za plovkarenje skobalja, ali ja se više posvećujem klenu, jer mi je mnogo atraktivniji za ribolov od skobalja. Pre svega zato što za klena treba mnogo upornosti i pešačenja. Klen se u ovo doba godine lovi onda kada je mraz i hladno vreme. SAVET: U ovakvim uslovima se oko provodnika štapa skuplja voda sa najlona koja se smrzava i tada onemogućava zabacivanje. Ja taj problem rešavam tako što u ribolov ponesem parče slanine ili bilo kakve masti i pre pecanja namastim provodnike da se ne bi skupljala voda.

PRIBOR I SISTEM: Za ribolov koristim teleskop Allroundangel od 2,8 m i težine bacanja 40-90 grama. Ovakav štap je idealan za manje vodotoke jer je lako sklopiv, možemo zabaciti na sve pozicije i dužina je odlična ako na obalama raste drveće. Ako nije kao navedeno, onda bi najidealnije bilo koristiti bolonjez od četiri metra. Koristim lak i jednostavan sistem: plovci od 2 do 4 grama, osovni najlon 0,20 mm, predvez 0,16 mm i udica Gamakatsu veličine 10 (mada su poželjne i veće). Sistem otežavam od tri četvrtine nosivosti plovka (ostatak će odraditi mamac).Bitna stvar u lovu klena na plovak je da predvez bude dugačak minimalno 40 cm, tako da mamac propada duže i tako ga klen bolje uoči. Ako ga i ne uoči dok propada, zbog dužeg predveza mamac će da se leluja u vodi i u međuvremenu će ga klen primetiti. Optimalna težina plovka zavisi od svake pozicije, no po mom mišljenju onaj od dva grama je najuniverzalniji. Plovak od tri grama sam takođe koristio bez problema, ali dvogramac ima više prednosti, dok sam plovak od četiri grama najmanje koristio i to samo na mestima sa dubljim i bržim tokom.

Da bi ribolovac imao uspešne izlaske, mora da poznaje terene na kojima peca. Klenovi se u ovom period drže dna i nalaze se u jatu. Sitnije jedinke, do 200 grama, se nalaze u brojnim jatima uz samu obalu gde je voda duboka i mirna. Jedinke klena oko pola kilograma i preko se grupišu u mnogo manja jata i najčešće sam ih pecao na mestima gde se spajaju spora i brza voda sa granjem u vodi. Komadi od kile i više se najčešće kreću sami i ređe se love. Na reci gde ja pecam prosečana lovnost klena je 200 grama u svako doba godine. Krupnijih primeraka se prilikom svakog ribolova ulovi bar dva, dok su klenovi kilaši i naviše prava retkost, ali se leti ponekad vide kako se sunčaju na površini vode.

Sezonu lova klena sam otvorio početkom novembra, iako vremenske prilike nisu bile nimalo idealne za to. Temperatura je tog dana bila preko 10 stepeni. Uprkos tome sam ulovio šest sitnih i jednoh lepog klena. Naznaka da još nije vreme za tu ribu, osim temperature i sitne ribe je bila i činjenica da su mamce namenjene klenu uzimale čak i pliske i belice, šta je značilo da se bela riba još nije povukla u zimovnik. Pošto je situacija bila takva kakva je, odlučio sam da sačekam pogodne uslove. Tek početkom decembra je temperatura padala ispod nule i odlučio sam da tada ozbiljnije krenem na klena. Vreme je bilo oblačno, hladno i maglovito u svakom izlasku, ali nije svaki izlazak bio izdašan. Na manjim vodotocima može da dođe do takozvanog “nestajanja zimovnika” kada posle većeg vodostaja reka nanese naplavina i na mestu koje je bilo duboko može da bude nanos šljunka ili peska. Ili čak obrnuto, da tamo gde je bila obala bude tok reke. U tim slučajevima treba “poći za ribom” jer traže sebi novi zimovnik. Pošto klen nije riba za koju se prilikom pecanja na malim rekama može “fiksirati na jedno mesto”, potrebno je da opremu svedemo na minimum. Najosnovniji pribor za ribolov klena treba da bude štap u jednoj, čuvarka u drugoj ruci, mamci u džepu i jedna torba u koju će stati sav sitni pribor (plovci, udice, najloni, olovo, virble i obavezno jedna čakija ili manji nož). Meni je kao idealno rešenje za to poslužila stara torba od fotoaparata koja se kači preko ramena i ne smeta pri ribolovu.

Malo znanja + malo sreće = dobar ulov

Klena sam ove sezone pronašao na mestima na kojima sam i predvideo da će ih biti. Dublji i sporiji tok kome se ne vidi dno je idealno mesto za jata klena koja krstare dnom. Još idealnije bi bilo ako bu u blizini pod vodom bilo neko stablo ili granje, ili čak obala u koju udara matica. Na ovakim pozicijama je ulov zagarantovan, a uz malo sreće i malo znanja moguće je da ćemo uloviti i kakvog krupnog klena koji će nas svojom borbom napuniti adrenalinom. Siguran znak da je na udici klen je lagano potapanje plovka uz prethodno kratko titranje. Ako primetite da plovak titra, u narednim momentima očekujte ribu na štapu jer klen retko kad odustaje od mamca. Kao što sam napisao, klen nije riba kod koje možemo uloviti više komada na jedom mestu. Ovo pravilo pogotovo važi za veće klenove koji će se posle dva (maksimalno tri) ulovljena rasplašiti (u ovom period mi se dešavalo i više komada na jednoj poziciji). U praksi se pokazala i činjenica da što je hladnije vreme, ribe su veće. Iz ličnih zapažanja mogu reći da je najidealnija temperatura za ribolov klena dva stepena. Ono šta bih najviše naglasio jeste da prečešljamo svaki, pa i naizgled najmanji vir. Verujte, iznenadili bi ste se kad bi ste znali kolikih klenova ima u plitkim mestima.

Neprevaziđen zimski mamac

MAMCI: Mamci na koji već duži niz godina lovim klena u ovom periodu i koji nikad nisu podbacili (osim u danima kad riba ne radi) su životinjske iznutrice. Konkretno, ja najčešće koristim svinjsku slezenu koji sirovu izrežem na kockice. Ulovi nisu izostali ni na pileće džigerice, pileća crevca i slično, no ja preporučujem slezenu jer je “mesnatija” tj. žilavija od ostalih mamaca ovog porekla. Takođe dobri mamci koje ja ne koristim su veći snop glisti i crvi iz trulih panjeva.

Tokom prave zimske sezone klena sam čak imao ulove plotice na mamce namenjene klenu, šta mi se nikad nije dešavalo do sada. Početak ove sezone je obećavao puno, za razliku od prošlogodišnje koja je zbog tople zime bila potpuno očajna. I u narednim izlascima se nadam dobrim ulovima pa čak i nekim ličnim rekordima. I na kraju podsetnik za sve kolege ribolovce da je dnevna dozvoljena količina klena deset komada, a minimalna mera dvadeset centimetara.

Tekst i slike: Vojo Romić

Bistro!

Lov bandara lakom dubinkom

Bandar (Perca fluviatilis), grgeč ili kako ga u mom kraju zovu, kostreš, je grabljivica koja naseljava vode Evrope i severne Azije, a prenešen je i u Australiju, Južnu Afriku i Novi Zeland. Telo mu je izduženo i kako stari sve više raste u visinu. Telo bandara je zelenkaste boje, prošarano vertikalnim crnim prugama i prekriveno je sitnim ljuskama. Mresti se u periodu od marta do kraja aprila. Može da dostigne dužinu oko 50 cm, a težinu oko dva kilograma.

Bandar je jedna od riba koju volim pecati zbog njegove borbenosti, a ne volim zbog toga što duboko guta i zbog bodlji u perajima. Sticajem okolnosti sam imao priliku da u toplijem delu 2015. godine izađem u nekolicinu izlazaka u kojima sam uspešno lovio bandara (u nekim i protiv svoje volje). Pošto sam prethodne godine otkrio par izdašnih pozicija, na kojima “krstare” jata bandara, ove godine sam se spremio za njih.

U odluci da li pecati plovkom ili lakom dubinkom, radije sam se odlučio za laku dubinku. Plovkom sam takođe uspešno pecao bandara ali u neuporedivo manjim količinama. Za ovaj ribolov sam koristio dvodelni puni štap dužine 2,10 m, nepoznate marke i mašinicu takođe nepoznate marke. Osnovni najlon 0,26 mm, predvez 0.18 mm dužine oko 40 cm i kao glavno otežanje olovo od 20 ili 25 grama, zavisno od brzine toka. Kao udicu sam stavljao Owner veličine 8, za koju smatram da je idealna za ovaj vid ribolova jer nije premala, a ni prevelika jer sitnog bandara ima u izobilju.

POZICIJE: Bandare sam, na reci gde pecam, dobijao na skoro svim mogućim pozicijama koje su imale makar malo dubine. Ali najviše njih i najveće komade sam dobijao na dubljim mestima sa tvrdim dnom i laganim tokom. Na mestu dubine jedan i po metar, sa dnom od sedre i laganim, jedva primetnim tokom reke sa kršom odmah pored, sam prošao najbolje. Bandari nisu bili brojni, ali su zato bili pristojne veličine. Osim njih sporadično se javljao i cverglan, pokoji klen, pa čak i nekoliko štukica. Druga najizdašnija pozicija je bila ona sa dubinom od jedan metar i ravnim dnom od betona, gde na nekim mestima voda teče, a negde miruje. Ovde sam ulovio najviše bandara koji su svi bili u proseku oko desetak centimetara.

SAVET PLUS: Bandar je poznat kao jedna od riba koje duboko gutaju udice, zato kontre moraju da budu blagovremene. Obavezno sa sobom nosite klešta ili vadilicu za udice, u slučaju da duboko progutaju, a verujte, to se često dešava.

MAMCI: Sitnije jedinke bandara su svaštojedi. Ove godine sam ih lovio na skoro sve moguće mamce. Kada se priča o mamcu za krupnog bandara, iskusni će definitivno reći da je to živi mamac (keder). Pre upotrebe tog mamca se inforišite da li je to dozvoljeno, jer na nekim vodama nije.  Ja sam ove godine najradije koristio filet od ribe (belice, pliske, kedera, sunčice...) i taj mamac se pokazao kao najbolji. Bandar je mamac uzimao u roku od desetak sekundi, a neki su čak udarali u propadanju. Najkrupnije jedinke sam dobijao na kedere veličine do pet centimetara.

Klen - sporedan ulov

Sve u svemu, nekoliko uspešnih izlazaka, sa solidnim ulovom. Svi koji nisu pecali ovu ribu, toplo im preporučujem da probaju, jer je veoma borbena i agresivna i pravi je užitak imati je na štapu.

Tekst i slike: Vojo Romić

Bistro!

Stara mesta, novo doba – jesenji lov bodorke na stajaćoj vodi

Bodorka (Rutilus rutilus) ili žutooka, je riba iz porodice ciprinida koja naseljava skoro sve vrste voda našeg podneblja (reke, jezera, mrtvaje, kanale). Često je kod ribolovaca mešana sa crvenperkom. Pod prosečnim bodorkama  u našim vodama možemo smatrati primerke od 50 do 150 grama, krupni primerci se kreću od 200 do 400 grama u proseku, dok su primerci preko 500 grama kapitalni i prava retkost kod nas. Najveći izgledi da se nalovimo  bodorke su nam u proleće kad se ona pokreće i počinje intenzivnije da se hrani i u jesen kada počinje da se priprema za zimovnik. Zbog svoje veličine nije ribolovno atraktivna vrsta, tako da sam ja među malobrojnim ribolovcima naših prostora koji se posvetio ciljanom ribolovu nje.

Jutro na vodi

Situacija na vodi na kojoj pecam se drastično promenila. Prošle godine su skoro kompletan ulov činile bodorke (uz izuzetak od nešto malo cverglana i crvenperki), a ulov babuške u toku cele godine je jedva iznosio desetak komada. Sada je sve to obrnuto – skoro kompletan ulov čine babuške, uz izuzetak malog broja bodorki prilikom svakog pecanja. Samo u nekoliko prvobitnih ovogodišnjih izlazaka sam zabaležio kompletan ulov bodorki, no kako je sve više leto dolazilo sve ih je manje bilo. Ciljani lov bodorke je postao pravi izazov.

Stanište bodorke na stajaćoj vodi su lokvanji, trska, trava, potopljeno granje... ukratko, pozicije na koje riba veoma lako može da pobegne nakon što proguta mamac i oseti udicu. Neretko se dešava i kidanje predveza na takvim mestima, pa treba biti maksimalno koncentrisan prilikom ribolova.

Da bi održali jato bodorke na jednom mestu potrebna nam je dobra primama. Možemo iskoristit i kupovnu primamu, ali ja radije pravim primamu po svom receptu koji se odlično pokazao pri ribolovu bodorke na stajaćaoj vodi. I šta je bitno, pravi se od svima lako dostupnih sastojaka. Najbitnija stvar od svega je to da primama bude više zrnasta nego brašnasta ako želimo da privučemo krupnije jedinke bodorki.

Potrebni sastojci:

750 grama mlevenog suvog kukuruza (prekrupe)

250 grama kukuruznog brašna

250 grama pšeničnog brašna

250 grama prezle

250 grama kuvane pšenice

5 kesica vanilinog šećera (za aromu)

1 konzerva kukuruza šećerca

Moj specijalitet za bodorku

PRIBOR I SISTEM: Pecam na klasični plovkaroški sistem. Plovak vretenastog oblika nosivosti 2 grama, osnovni najlon 0,18 mm, fabrički predvez debljine 0,14 mm dugačak pedesetak centimetara, udica veličine 12 sa dugim vratom i kao otežanje koristim pet ravnomerno raspoređenih olovnih kuglica od 0,35 grama. Pecam sa meč štapom težine bacanja 10-25 grama, čija dužina odgovara uslovima na mestu na kome pecam.

I crvići su dali solidnih rezultata

RIBOLOV: Na vodu se zapućujem još pre svanuća , što je u ovo doba negde oko 6:30. Zapućujem se na ista mesta na kojima sam lovio bodorku u proleće ove godine. Nakon što se smestim na željeno mesto, počinjem sa pravljenjem primame koju pravim tako što u kantu saspem sve sastojke. Potom ravnomerno dodajem vodu tako da se mogu formirati čvrste kugle koje će raspdati na dnu, jer u tom sloju vode i tražim ribu. Ostaviti primamu deset do petnaest minuta da svi sastojci upiju vodu. U međuvremenu, štapom tražim željenu dubinu na daljini oko sedam metara od obale, tik uz lokvanje. Pošto mi granje iznad mene ne dozvoljava da zabacujem iz zamaha, moraću zabacivati iz ruke. Kad je primama upila vodu, pravim čvrste kugle i uz preciznost zabacujem na mesto na kome želim da pecam. Pri pecanju na većim daljinama lajn-klip se podrazumeva ako želimo svaki zabačaj da bude precizan.

Prosečna bodorka

 U ovo doba jato bodorki moramo održavati u jednom hranjenom krugu čiji je prečnik maksimalno jedan metar tako što ćemo na svakih deset minuta baciti 4-5 manjih kugli hrane, ali prvo baciti jednu ili dve da ispitamo apetit ribe u trenutku. Bodorka nekad zna i da mamce uzima pipavo i slabo, uprkos obilnom prihranjivanju mesta.  Ako pecamo sam osetljivim štapovima odmah pri dolasku na mesto moramo rasklopiti meredov i držati ga u blizini. Na vodama ovog tipa ne stanuje samo bodorka nego i razna druga bela riba koja će “leći“ na hranu koja je prvenstevno namenjena za bodorku. Pri svakom ribolovu sam imao “kolateralne ulove“ crvenperke i babuške, koju upravo želim da izbegnem.

MAMCI: Pošto se bodorka u ovo doba godine intenzivnije hrani, uzeće skoro svaki mamac koji joj se ponudi. Skoro sam naučio da i kod bodorke važi pravilo da čime je hraniš, time je i pecaš. Stoga, kao najbolji mamci se pokazuju kukuruz šećerac i kuvana pšenica. I crvići zakačeni tako da budu živahni na udici su dali solidne rezultate. Pokušao sam i sa crvenom glistom, jer je aktivnost cverglana na ovoj stajaćici svedena na minimum. Odustao sam od njih čim sam ulovio sunčicu koja je progutala kao i običajeno. Riba nije u svakom izlasku jednako radila, stoga je bilo potrebno eksperimentisati sa mamcima. Npr. koktel mamac (crvić i šećerac), crvić pšenica crvić, pšenica šećerac...

Sve u svemu, uspeo sam u svojoj nameri. U velikoj meri sam izbegao babušku koja je presvojila vodu na kojoj pecam i lepo se napecao bodorki i uživao na prijatnom oktobarskom suncu. U svakom izlasku broj bodorki je iznosio između dvadeset i trideset komada. Jedino što nisam uspeo da uhvatim neki krupniji primerak ili čak da oborim svoj liči rekord bodorke. O tom potom, ima dana, godina i izlazaka za to.

Tekst i slike: Vojo Romić

Bistro!

Riba na dohvat ruke

Početak septembra – kraj leta se već nazire. Vodostaji mrtvaja na kojima pecam je iz dana u dan sve manji. Iako sam unapred znao da su uslovi skoro nemogući, odlučio sam da ipak odem u par izlazaka.

Otišao sam na mrtvaju koju najčešće posećujem (koja je opisana u tekstu na mom blogu pod nazivom Karaščići iz trave). Na mnogim pozicijama koje su ove godine davale odlične rezultate, pecanje je bilo onemogućeno zbog niskog  vodostaja, a neke pozicije su i potpuno presušile. Sišao sam na mesto na koje se u normalnim okolnostima zabacuje plovak.

Pecao sam sa najobičnijim trodelnim petljašem od bambusa sa plovkom od 3 grama, osnovnim najlonom 0,25 mm,  četiri olovne sačme za otežanje, predvezom 0,18 mm i udicom nepoznate marke veličine 12. Dubina na mestu gde sam pecao je iznosila nekih pola metra. Dno ove mrtvaje je potpuno prekriveno muljem i granjem pa sam pažljivo nameštao dubinu. Predvez sam skratio za oko pet centimetara i plovak približio što bliže olovu, jer se samo na taj način moglo pecati.

Na ribolov nisam dolazio previše kasno (negde oko podne). Riba je najbolje uzimala čim sam stigao na poziciju. U prvom izlasku sam najbolje prošao. Ulovio sam četrnaest lepih babuški, i po nekoliko sitnih cverglana i sunčica. U sledećih nekoliko izlazaka je bilo oblačno vreme i babuška je prosto bila nezainteresovana za bilo koji mamac. Jedino što sam ulovio je jedna crvenperka i mnoštvo sunčica. Kao mamac sam koristio crvene gliste, crviće i beli hleb. Sve mamce su ribe podjednako uzimale. Crvene gliste i crviće su uzimale ponajviše sitne sunčice, potom babuške i cverglani. Kao najbolji mamac se pokazao beli hleb kojeg su uzimale samo babuške koje su sve bile skoro iste veličine. Kao što sam naveo u početku teksta, nivo vode na ovoj mrtvaji je sve niži, pa se ubrzo nadam padavinama da bar malo ublaže patnju ribama iz ove vode.

Tekst i slike: Vojo Romić

Bistro!

Lov babuške meč tehnikom na stajaćoj vodi

U oktobru 2014. godine sam se prvi put oprobao u meč ribolovu, a ove godine, tačnije sredinom avgusta sam odlučio da se više posvetim toj tehnici. Od sredine do kraja avgusta sam imao nekoliko cugova na babušku koji su se razlikovali u količini ulova. U dva najuspešnija sam imao 2,87 I 2,82 kg. Sve ribe su bile većinom babuške, sa izuzetko nekoliko bodorki i cverglana.

Skoro sve ribe su bile pristojne veličine

Za one koji nisu upućeni, meč tehnika je nastala u Engleskoj radi prilagođavanja ribolova tamošnjim vremenskim uslovima i služi prvenstveno za pecanje bele ribe na velikim daljinama po vlažnom i vetrovitom vremenu. Osnovne komponente su višedelni štap (male težine bacanja i sa velikim brojem provodnika kako se najlon ne bi lepio za štap), vegler (plovak koji se kači u samoj jednoj tački) i tonući najlon zbog vetra.

Ja sam koristio štap Geologic Set Match Start 390, težak svega 202 grama, težine bacanja 10-25 grama. Kao osnovni najlon sam koristio najlon koji je bio već namotan na mašinici kad sam kupio štap, a njegova debljina je bila po mojoj proceni 0,20 ili 0,18 mm. Za predvez sam koristio Berkley 0,16 mm, vegler marke Shakespeare, otežanje od četiri olovne kuglice, a kao stoper sam koristio olovnu dramliju zbog relativno male dubine vode.

Pošto ciljano želim da lovim babušku, upućujem se na stajaću vodu, čiji je ona najčešći stanovnik (a i sam meč ribolov je uobičajen samo na stajaćicama). Mesto na kome pecam je široko oko deset metara, s tim što je polovina prekrivena lokvanjima. Dubina se od obale pa sve do sredine blago spušta od jedan i po do dva metra. Na mesto dolazim veoma rano, još pre šest sati, dok je još maglovito. Ribu primamljujem sa Gold Fish primamom za babušku u koju još dodam malo pakovanje prezli i šaku crva. Pravim čvrste kugle i bacam što bliže lokvanjima. Za početak bacim par malih kugli radi ispitivanja apetita babuške. Stavljam mamac na udicu, zabacujem gde sam bacio kugle i radim jednu od bitnih stvari u meč ribolovu – potapam vrh štapa u vodu. Dubina na kojoj sam pecao je bila malo iznad dna, a iznosila je oko dva metra. Pri pecanju sa ovakvim štapovima meredov je obavezan deo pribora.

Jedan od uspešnih izlazaka

Raspon mamaca na koji možemo uspešno pecati babušku je veoma širok, a čine ga crvene gliste, crvići, šećerac, obični hleb, kuvana pšenica… No, svaki mamac se razlikuje od vode do vode. Tako, ja izbegavam crvene gliste u ovo doba godine jer sunčice, sitni cverglani i amurski čebačok ih napadaju čim padnu u vodu. Najbolje rezultate daju crvići, jer ih ima u primami i jer se teže skidaju sa udice, ali ni obični beli hleb babuška nije zaobilazila, dok je šećerac dao najmanje rezultata. 

Pri ovakvom pecanju najpogodnije je koristiti dva štapa na koje stavljamo različite dubine i različite mamce, radi pronalaženja kombinacije na koju riba toga dana uzima. Treba imati u vidu da je apetit babuške nepredvidljiv, šta znači ako smo danas ostvarili odličan ulov ne znači da će i sutra biti tako.

Tekst i slike: Vojo Romić

Bistro!

Lov babuške dubinskim metodom na reci

Babuška (Carassius gibelio) je riba iz porodice šarana koja je iz Azije unešena u naše vode osamdesetih godina prošlog veka. Babuške su najčešće stanovnici stajaćih voda, ali niisu retkost ni na tekućicama. Može se uspešno loviti skoro svim tehnikama ribolova (osim varalicom). Babuška je poznata kao nepredvidljiva riba, jer nekad može da grize celi dan bez prestanka dok već sledeći dan se desi da neće ni da pipne.

PRIBOR: Pecam sa dvodelnim grafitnim štapom od 1,8 m (namenjenim za srednje varaličarenje) zbog njegove osetljivosti, i sa starom mašinicom Point Water King.

SISTEM: Koristim osnovni najlon Samurai 0,20 mm, virblu veličine 8, predvez 0,16 mm dugačak oko 40 cm, udicu Gamakatsu veličine 10 i olovo od 25 grama.

Solidan ulov za pola sata

RIBOLOV: U ovo doba godine vodostaj na reci na kojoj pecam je veoma nizak, pa za ribolov biram najdulje mesto na celoj reci. Dubina na ovom mestu u ovakvim uslovima iznosi nešto preko dva metra. Babuška je u jutru oko 7 najaktivnija, pa upravo u to vreme i dolazim na poziciju. Na mestu na kojem pecam se nalazi ušće jednog odvodnog kanala, no pošto je kanal presušio u ovo doba godine, sišao sam u njegovo suvo korito i iz njega pecao. Kao primamu sam koristio najprostiju i svima lako dostupnu prekrupu pomešanu sa starim hlebom. Pravim par kugli i bacam ih u vodu. Na udicu kačim crvenu glistu, zabacujem u najdublji deo i sam zatežem najlon radi bolje indikacije trzaja jer je voda ovde veoma spora. Posle minut, vrh štapa je lagano počeo da se trese i nakon kontre sam na udici imao babušku pristojne veličine. Ponovo sam zabacio i prihranio mesto sa jednom povećom kuglom hrane. Babuške su nastavile da rade sporadično i za pola sata ribolova sam imao desetak riba raznih veličina. Sve ribe su udarale na crvenu glistu u najdubljem delu, uz stalno prihranjivanje. Nakon što se sunce podiglo, babuške više nisu bile zainteresovane za gliste uprkos obilnom prihranjivanju. Posle njih sam ulovio samo jednog bandara koji je vraćen. Spakovao sam se i shodno zakonu ulovljene ribe poneo kući.

Tekst i slike: Vojo Romić

Bistro!

Jedan topli augustovski dan

Kraj jula i početak avgusta su doneli nagle promene temperature i vremenskih prilika. U ovom periodu su se smenjivali sunce, obaci, kiša i grmljavina, a čak je razlika temperature bila 15 stepeni . Opšte je poznata stvar da ovakve promene donose i promene u ponašanju ribljeg sveta pa moramo da se prilagođavamo shodno njima.

VODA I MESTO: Za ribolov, kao i uobičajeno, biram stajaću vodu. Za mesto uzimam jednu pristupačnu poziciju sa niskom obalom, malo vodene vegetacije i gde se dubina naglo spušta odmah ispred obale.

Dobra primama i dobar mamac su 90 % posla

PRIBOR I SISTEMI: Kao i uvek, pecam sa dva štapa. Teleskop Allroundangel od 2,8 m i težine bacanja 40 - 90 grama i i moj omiljeni petljaš Goldstar Viking 300 od 3 m i težine bacanja 15 - 30 grama. Sistemi se sastoje od plovaka nosivosti 3 grama, osnovnog najlona 0,16 mm i predveza 0,14 mm. Udice veličine 10, sa razlikom što su na teleskopu marke Gamakatsu, a na petljašu marke Owner.

PRIMAMA: Najvažniji segment pri ribolovu u ovakvim uslovima je dobra primama. Bez nje ćemo teško ostvariti dobar ulov. Koristim kupovnu primamu Xtra Baits Hobby Mix namenjenu za bodorku (koju I najviše očekujem da ulovim) u koju dodam pola konzerve šećerca i dve do tri šake pšenice koju sam prethodno potopio u vodi da nabubri. U primamu dodajem vode tako da se od nje mogu praviti čvrste kugle koje će privlačiti ribu blizu dna.

Veoma efikasna primama

RIBOLOV:  Na vodu dolazim oko 10 sati u jutro sa ocem i bratom. Dan je bio lep i sunčan uz povremenu oblačnost i malo vetra. Voda je bila bistra, a vodostaj mali. Moj plan se potpuno izjalovio jer sam na poziciji koju sam sebi odredio zatekao nekoga da peca.  Potražio sam sebi skoro pa isto mesto kao ono koje sam želeo, ali na drugoj obali. Pošto sam se smestio na obali, rasklopio sam petljaš, a nedugo zatim i teleskop i počeo da tražim ribu između 1 i 1,5 metara dubine, na dva metra od obale. Na udicu kačim crvenu glistu i bacam par kugli primame u vodu. Prošlo je desetak minuta i ništa se nije izdešavalo. Onda je plovak na petljašu počeo da pleše i prestao istog momenta kad sam krenuo da kontriram. Ostavio sam štap da stoji u vodi i nakon nekih pola minute plovak je ponovo počeo da igra i posle kontre sam na udici imao babušku dugačku kao dlan. Nakon nekoliko babuški, riba je počela da se javlja i na teleskop, ovaj put riba koju sam i isčekivao – bodorka.  Riba je nastavljala da se javlja uz redovno bacanje kugli primame. Čak sam i ulovio svog najvećeg bandara do sada u karijeri. Ova me riba prijatno iznenadila jer je na ovoj vodi nikada do sada nisam ulovio.

Šarani su postali sve češći na ovoj vodi

Posle mnoštva lepih bodorki i babuški, riba je prestala da uzima gliste. Samo su sunčice bile zainteresovane za njih, ali ja nisam bio zaintresovan da lovim njih. Pošto sam ulovio par komada koje su progutale udicu duboko, odmah sam promenio taktiku i na udicu stavio šećerac. Posle promene mamca i prihranjivanja mesta sam nastavio da lovim bodorke i nešto veće babuške nego na glistu. Jedina razlika od gliste je bila u tome što se malo čekalo na udarac ribe, ali za utehu, bile su krupnije. Šećerac mi je doneo i ulove dva šarana (za redom) koji su vraćeni u vodu. Što je više vreme prolazilo, javljala se sve sitnija i sitnija riba, pa smo odlučili da završimo sa ribolovom za danas. Spakovali smo štapove, bacilli ostatak primame i šećerca u vodi i izvagali celi ulov koji je iznosio nešto malo preko pet kilograma.

ZAKLJUČAK: Odličan dan proveden na vodi u prelepom ambijentu. Riba je u početku lepo radila na gliste uz stalno prihranjivanje, pa je kasnije počela da uzima i šećerac. Šlag na tortu su bili šarani koju su pušteni i bandar kojeg sam dao ribolovcima koji su pecali nedaleko od mene.

Četiri sata čistog uživanja

Tekst i slike: Vojo Romić

Bistro!

Lov klena na zelenjak (mladi kukuruz)

Svi su mamci mamci. Samo je kukuruz supermamac. Ovo šta pišem nije ništa novo i svaki iole iskusniji ribolovac će vam to potvrditi. Kukuruz nazivam supermamac jer je za razliku od većine mamamca koje koristimo univerzalan. Možemo ga koristiti kao sirovog ili kuvanog prilikom lova šarana i amura, ili kukuruz šećerac koji je odličan mamac za mnoge vrste riba, pa čak i kao primamu u vidu TTX-a, prekrupe ili zrna. Još jedna široko rasprostranjena varijanta je upotreba mladog kukuruza (zelenjka) koji se takođe može koristiti sirov ili kuvan. Prednost sirovog zelenjka je tome što prilikom ribolova ispušta mleč iz sebe i time je privlačniji ribi, no pošto kukuruz kod mene još nije sazreo moraću pecati sa prošlogodišnjim kojeg prvo skuvam.

PRIBOR: Koristim teleskopski štap Allroundangel 2,8 m težine bacanja 40-90 grama ukomponovan sa mašinicom Crane Sports Pro Fishing Reel.

SISTEM: Najlon Samurai 0,20 mm, plovak od balze nosivosti 2,7 grama, udica Gamakatsu 10 i jedna olovna kuglica od 0,5 grama za otežanje koja je što više približena plovku.

Na željenu poziciju sam došao posle podne. Rasklopio sam štap i na udicu okačio jedno zrno kuvanog zelenjka. Počeo sam odmah da tražim ribu na mestima na kojima je inače pecam na voće – u sporoj i dubokoj vodi. Posle pola minute od zabačaja već sam na udici imao lepog klena koji je pušten odmah nakon slikanja. Posle ovog ''glavonje'' imao sam seriju sitnih klenova i onda se ništa nije dešavalo, šta je bio znak da treba menjati poziciju, jer su klenovi veoma plašljive ribe.

Mesta na kojima treba tražiti ribu

Na poziciji malo nizvnodno je bilo puno granja uz suprotnu obalu i nešto brža voda pa sam nastojao zabacim u tišak koji je bio odmah uz granje. Nakon par zabačaja plovak je par puta zatitrao i odmah posle toga potonuo – znak da je na udici dobar komad. Odmah je krenuo u svoju jazbinu među granje, ali sam ga odmah zaustavio u toj nameri i nakon dvadesetak sekundi se našao na suvom gde je oslobođen udice i vraćen u vodu.

Nedugo nakon toga sam ulovio i par sitnih komada, kao i na prethodnom mestu. Nadao sam se da ću uloviti i druge vrste ciprinida (bodorke, crvenperke i druge). Posle par promenjenih mesta sam odlučio da se spakujem i da krenem kući. Riba je lepo radila uprkos tome što je dan pre padala jaka kiša. Ostvario sam ulov od dvadesetak klenova koji se vraćani neposredno nakon ulova. Ostatak kukuruza sam bacio u vodu da privučem ribu za sledeći put.

Tekst i slike: Vojo Romić

Bistro!

Riblje šnicle

Riblja kuhinja naših prostora je veoma raznovrsna. Ona obuhvata mnoga jela kao što su riblja čorba, šaran na novosadski način, štuka u kajmaku, pastrmka na žaru i brojni drugi specijaliteti. No kako spremiti gomilu sitne bele ribe koja nema neku pristojnu veličinu? Mnogi već unapred znaju da su riblje šnicle najbolje rešenje. Za one manje upućene kolege, u ovom tekstu ću objasniti kako napraviti šnicle od te ribe koju je teško spremiti u tavi.

Za spremanje šnicli najpogodnija je bela riba (bodorka, plotica, jaz, klen, deverika i druga slična riba). Ja najčešće za ovo koristim alohtone vrste riba (babuška, cverglan,  sunčica) jer na njih ne postoji lovostaj ni minimalna mera i dnevno možemo poneti neograničenu količinu. U ovom slučaju koristim babušku i cverglana. Mnogi će zamerati što stavljam i cverglana u šnicle jer smatraju da se one moraju praviti striktno od bele ribe. Cverglan se može koristiti samo u slučaju ako se meša sa mesom druge ribe.

Potrebne namirnice:

(za pet osoba)

3 kg sveže ribe

2 glavice crnog luka

4 češnja belog luka

1 jaje

200 gr prezli

začini (so, biber, vegeta, mlevena slatka paprika)

Način pripreme:

Ribu očistiti od ljuske i iznutrica i potom ostaviti u frižider da odstoji. Izvaditi iz frižidera pa odstraniti glave i repove. Cverglanu odstraniti i leđnu peraju. Svu ribu samleti u mašini za mlevenje mesa. U samlevenu mesnu masu dodati sitno sečeni crni i beli luk, prezle i jedno jaje da masa malo naraste. Potom začiniti sa jednom supenom kašikom vegete, jednom kafenom kašikom bibera i mlevene slatke paprike. Soli dodati po ukusu. Sve dobro promešati pa oblikovati u šnicle i peći u dubokoj masnoći.

Tekst i slike: Vojo Romić

Prijatno!

Letnji lov bodorke na stajaćoj vodi

Konačno – leto. Toplo vreme, pogodni uslovi za ribolov... Nešto što mnogi ribolovci (najviše plovkaroši) nestrpljivo očekuju jer je riba tad najaktivnija. A da li je to tako? Jeste, samo što je za razliku od drugih perioda aktivna riba svih veličina, pa ćemo krupniju ribu teško selektovati, jer sitna napada bez milosti skoro sve šta padne u vodu, a krupna polako i oprezno uzima mamac. To i dalje možemo nazvati ribolovom, ali ne i uživanjem. Tad se postavlja pitanje: Kako selektovati iole krupnu ribu?

Kada kažemo krupna bodorka, njena veličina varira od vode do vode. U mom podneblju to se podrazumeva na primerke preko 100 grama.

VODA: Ova voda se teško može definisati, jer niti je reka, niti je jezero, niti je bara, no meni je najbitnije da je stajaća voda. Bodorka se može loviti i na reci koja protiče nedaleko od ove stajaćice, ali ovdašnje ribolovce na reci zanima samo jedno – klen.

PRIBOR: Od štapova koristim trodelni meč štap Geologic Set Match Start 390, dužine 3,90 m, t. b. 10-25 grama i teleskop bez vođica Ron Thomson od 4 metra.

Jednostavni plokaroški sistem

SISTEM: Kao sistem na meč štapu koristim plovak veoma male nosivosti (0,8 grama) i vretenastog oblika, da bi signalizovao svaki pa i najmanji udarac ribe. Udice Gamakatsu veličina od 10 do 14 su preporučljive za ovakvo pecanje, iako ja najradije koristim veličinu 10. Ljudi bi preporučili čak i manje, ali ja ove veličine koristim zbog mamaca. Za otežanje stavljam jednu olovnu dramliju od 0,35 grama koju postavljam bar 40 cm dalje od udice, u slučaju da pecam bez predveza. Raspon debljine najlona pri ovom ribolovu se kreće od 0,22 do 0,14 mm, ali je po mom mišljenju najidealnija debljina 0,18. Sistem na teleskopu: plovak od balze nosivosti 3,2 grama, otežanje od tri sitne olovne sačme, udica veličine kao na prethodnom i najlon debljine 0,25 mm.

Primama je privukla i ovo lepo šaranče

PRIMAMA: Mnogi će se zapitati zašto koristim ovako “težak” sistem. Razlog je zbog same primame koja se sastoji od kukuruza šećerca i kastera (začaureni crvići). Ovi sastojci, a pogotovo šećerac će osim bodorke privući i šarana, a opšte je pravilo da će šaran pre doći na zrnastu nego na brašnastu primamu.

SAVET PLUS: Pri ovakvom ribolovu treba obavezno odmah rasklopiti meredov, pogotovo ako pecamo sami i takođe ga treba držati ga blizu štapova. Zbog mogućnosti da ćemo možda imati ulova šarana potrebno je biti maksimalno koncentrisan, jer nas jedan trenutak nepažnje može koštati dobre ribe.

RIBOLOV: Na željenu poziciju stižem oko 6 sati ujutru, jer je riba u ovo doba godine, tad pa do oko 11 sati, najaktivnija. Izabrao sam poziciju sa hladovinom zbog toga što ne pravi senke od kojih će bodorka pobeći a ujedno i zbog sunca. Rasklapam štap i tražim dubinu uz vodenu vegetaciju. Dubina na kojoj se peca krupna bodorka u ovo doba godine je do 10 cm iznad dna.

Bacam šaku primame odmah uz vodenu vegetaciju. Na udicu kačim tri crvića tako da budu što živahniji. Meč štapom zabacujem na pozicju udaljenu četiri metra od obale, uz samu vodenu vegetaciju, a teleskopom uz samu obalu. Ovo su dve najidealnije pozicije.

Koktel mamac - ubistvena kombinacija

Ubrzo su se crvići pokazali kao pogrešna odluka jer već u prvom zabačaju sam dobio bodljikavog napasnika dužine prsta. Znao sam da odmah moram da menjam taktiku. I tako sam se odlučio za nešto što sam video od jednog starijeg kolege. Na udicu sam stavio jedno zrno šećerca i jednog crvića čija je namena da privlači pažnju ribe na šećerac. Ova kombinacija je među ribolovcima poznata i kao koktel mamac. Već u prvom zabačaju posle pet sekundi imao sam lepu bodorku, šta je pokazalo da se ova kombinacija pokazala veoma uspešnom. Ribe nije izostajalo ni na drugom štapu, tako da je bilo puno akcije i malo vremena za odmor. Često sam kačio na udicu i sam šećerac, šta je rezultovalo dužim čekanjem na udarac ribe za razliku od šećerca i crvića na koje je riba udarala odmah u momentu.

Posle serije lepih bodorki usledilo je ono o čemu sam malopre pisao – primama je privukla šarana. Na šećerac je udario “divljak” od oko 300 grama i pružio izvrstan otpor. Imao sam malo problema zbog visoke obale, ali se ipak mališa našao meredovu gde je pažljivo oslobođen udice i vraćen nazad u vodu.

Bodorke su nastavile da konstantno rade jer sam redovno bacao šaku šećerca i kastera u vodu.. Kako se sve više razdanjivalo počele su da se javljaju i druge vrste riba, prvenstveno babuška, jedna crvenperka i jedno šaranče nešto manje od prethodnog koje je takođe vraćeno u vodu. U jednom momentu sam imao silovit udarac na šećerac, no kasnije se ispostavilo da je u pitanju cverglan.

Dan je sve više odmicao i bodorka pa čak i ostala riba je sve manje udarala. Tu je čak i čak i na vodi bila neka vrsta mulja kojeg je naneo vetar i koji je uveliko ometao ribolov jer je prljao najlon i nije mi dozvoljavao da vidim plovak. Bilo je očito da treba da se spakujem, šta sam i uradio. Izvagao sam ukupan ulov koji je iznosio 2,75 kg i vratio ga u vodu. Dan je prošao u lepom raspoloženju. Komarci, cverglani i prljavi mulj koji je delo ljudske ruke su bili tu da ometaju ali mi nisu uspeli pokvariti ribolov. Veoma mi je drago zbog šarančića jer prošle godine nisam ulovio ni jednog, a niti je bilo vesti o ulovima šarana sa ove vode. Ovo mi daje nadu za opstanak ovog revira koji sve više propada zbog ljudskog faktora.

Posledica zagađenja

Tekst i slike: Vojo Romić

Bistro!