Kada
se kod nas povede priča o ciljanom ribolovu kostreša (bandara) uglavnom se
priča o varaličarenju sitnijim šedovima, tvisterima, voblerima... Lično smatram
da se ovaj mali, agresivni predator, može uspešno pecati klasičnim plovkarenjem,
šta i nije često na našim vodama. Ja ovu ribu rado lovim dubinskim metodom, a od skora je sve češće ciljano pecam i na plovak.
Odlučio
sam se za ribolov trometarskim bolonjezom brze akcije. Koristio sam sistem koji
koristim za ribolov bele ribe, sa razlikom što sam stavio veću udicu i manje
olovnog otežanja.
Odabir
mesta je mnogo bitan. Kostreši se najradije zadržavaju tamo gde je tvrdo dno
(kamen, beton, sedra) i sa mirnijim tokom. Najčešće se zadržavaju na dnu pa
zato i pecam na toj dubini, zavisno od mesta do mesta.
Eh da,
najbitnije. Mamac. Presudan faktor u lovu ove ribe. Mamac za koji ja smatram da
je najefikasniji i koji će ova halapljiva riba uzeti bez razmišljanja jeste
parče ribe. Bodorka, keder, sunčica, nebitno, potrebno je samo odseći komad
ribe i nabosti jednom na udicu. Udarac se manifestuje tako što plovak par puta
zaigra i onda počne da tone i ide blago u stranu. Zbog veličine mamca, sačekam
sa kontrom, za svaki slučaj. Klešta ili vadilica su obavezan deo pribora, pošto
često znaju duboko progutati. Kostreši su jatne ribe i kad naiđemo na njih
možemo se fino napecati i uživati u borbu sa ovim malim ''đavolima''.
Tekst i slike: Vojo Romić
Bistro!