 |
| Hleb: brzo i lako do kedera idealnih za grabljivce |
U svetu ribolova postoje mnogi mamci, neki su nam poznati,
za neke nikad nismo ni čuli. Čak ima i mamaca koji su nam pred nosom a ne
koristimo ih, ali o tom potom. U ovom tekstu ću vam opisati tri najbolja lako
dostupna mamca koje bez imalo problema može svako sebi da nabavi.
3. Obični
beli hleb
Eh, kako
zamisliti dan bez hleba. Osim što je redovan u ljudskoj upotrebi, široko je
rasprostranjen u i ribolovu. Lako je dostupan svima, univerzalan je tj. može
poslužiti i kao mamac i kao primama ili dodatak za nju. Kao mamac se može
koristiti u obliku „hlebne ruže“ kojoj mnoge vrste bele ribe neće odoleti, a
pogotovo skobalj, ili pak kao „hlebni valjak“ koji će krupna babuška uzeti bez
puno razmišljanja. I naravno, što svežiji to bolji. Ako se pravilno stavi na
udicu, ni sitna riba mu neće moći ništa. Stariji hleb nije pogodan za mamac,
ali to nije razlog da se baci. Može se iskorisiti za primamu, bilo kao
iskomadan i dodan kao primesa u drugu hranu ili može biti iskorišten za „hlebne
bombe“.
2. Crvena
glista
 |
| Glista: od igle do lokomotive |
Glista
đubretara ili kalifornijska glista. Mamac bez kojeg se ne ide na pecanje. Nema
te ribe koja neće napasti crvenu glistu. Mana ovog mamca jeste što ga rado
uzimaju ribe svih veličina, a poznato je da se sitne ribe „zaleću“ na mamac agresivno,
a krupnije polako uzimaju. Zato je crvena glista mamac za donje slojeve vode, u
kojima najčešće i boravi krupna riba. Ako u vodi gde pecamo ima cverglana,
ništa nam neće spasiti glistu od njega, jer to mu je omiljeni specijalitet. Još
jedna mala mana mamca jeste što se lako skidaju sa udice pa posle svake ribe ih
treba ponovo popravljati. Postoji mnogo načina na koji se može kačiti. Kao snop
od više glista, za mrenu ili soma. Jedna veća glista probodena na više mesta je
odlična za krupnog klena, cverglana i bandara, dok na parče gliste možemo očekivati
mnoge vrste riba.
1. Kukuruz
šećerac
 |
| Šarančići obožavaju šećerac |
I naravno, na prvom mestu, legendarni kukuruz šećerac.
Šećerac i nije baš na dohvat ruke, za njega ipak treba izdvojiti maaalo novca.
No kada se uzme u obzir kolika je njegova primena i efikasnost, ne treba žaliti
ništa. Može da se kupi u svakoj prodavnici po veoma niskoj ceni. Ribe nisu
izbirljive po tom pitanju, pa možemo kupiti i onaj najjeftiniji. Velika
prednost šećerca u odnosu na ostale mamce jeste to što njega sitna riba retko
kad uzima. Ono šta većinu plovkaroša asocira na ovaj mamac je krupna babuška.
Osim nje šećerac rado uzimaju i krupne bodorke, crvenperke, klenovi, mrene,
plotice i sitniji šarani. Šećerac se kači tako što ga jednom probodemo s kraja
i navučemo na vrat udice i potom ga ponovo probodemo tako da mali deo udice
viri. Najidealnije bi bilo da uz njega zakačimo još jednog crva da bude što
življi, da skrene pažnju ribe na kukuruz. Moje lično zapažnje je da ovaj mamac
daje najbolje rezultate od početka maja do početka oktobra. Jedna šaka šećeca je i više nego dovoljna za jednodnevni ribolov, tako da ostatak možemo dodati u primamu ili prihraniti sa samim njim.
Tekst i slike: Vojo
Romić
Bistro!
