Krajem jula prošle godine, vraćajući se iz ribolova, prolazio sam pored jedne bare koja je udaljena samo dva minuta hoda od moje kuće. Crna voda u ovoj bari nije puno obećavala, ali sam ipak odlučio da zabacim plovak. Na moje iznenađenje, plovak je odmah počeo da "pleše" i posle par promašaja sam imao čebačoka veličine malog prsta. Posle ove ribice i par promenjenih pozicija sam ulovio jednu babušku i tri cverglana kakva još do tad nisam ulovio. Ovo me je motivisalo da češće posećujem ovu baru.
 |
| Mesto na kojem pecam |
Ova vodu ja zovem bara zbog crne vode, mnogo priobalnog rastinja i male dubine. Ona je ustvari mrtvaja koja je veštački odsečena od glavnog toka šezdesetih godina prošlog veka radi sprečavanja poplava. Široka je pet, a duboka jedan metar. Riblji fond čine babuška, cverglan, amurski čebačok, sunčica, crvenperka, a prema nekim pričama čak i linjak. Ovakvih mrtvaja u mojoj okolini ima tridesetak, ali samo ova u najvećem delu godine ima vode.
 |
| Ovaj cverglan je pružio solidan otpor |
Početak ove godine na ovoj vodi su obeležili krupni cverglani na bele gliste. Crvene gliste nisu davale dobre rezultate jer su se lako skidale sa udice i jer riba početkom godine nije bila mnogo aktivna pa sam morao čekati topliji deo godine da nešto upecam na njih.
Sredinom juna ove godine sam se ozbiljnije posvetio ribolovu na ovoj vodi. Najviše sam isčekivao babušku. Na mesto sam bio oko pet sati posle podne. Od štapova sam poneo trodelni meč štap i laganu dubinku. Na trodelcu sam imao najlon 0,20 mm, plovak 2 grama i udica veličine 12.
Ubrzo sam zabacio oba štapa. Znajući da je dno ove bare puno granja, napravio sam dubinku sa trokrakom virblom, tako da mamac bude malo iznad dna. Ali mi ni to nije pomoglo pa sam batalio dubinku i pecao samo na plovak. Na poziciji ispred mene, odmah uz suprotnu obalu riba je konstantno dirala, ali nisam ulovio nijednu. Pretpostavio sam da su u pitanju čebačoci, koje sam lovio na ovoj poziciji par puta, pa sam zabacivao malo dalje uz samu travu.
Ovo zabacivanje je davalo bolje rezultate. Udarali su cverglani raznih veličina. Jedan od njih, nevelik, ali je bio dovoljan da na štapu težine bacanja 10-25 grama pruži solidan otpor. Odlučio sam da zabacujem još dalje, ali to nije bilo moguće da takozvanim zabacivanjem "iz ruke", pa sam morao da zabacujem na trzaj iza sebe. Ovo nije bilo lako, s obzirom da je duvao vetar. Lagan, ali dovoljan da ometa plovkarenje, Na ovo mesto sam imao par uspešnih zabačaja i u skoro svakom sam imao ribu koju sam i isčekivao - babušku.
Ovo me je potaklo da se preselim na poziciju bliže tom mestu. Došao sam i zabacio tik uz travu na suprotnoj obali. U prvi mah se ništa nije dešavalo, ali je posle par minuta babuška proradila. Riba je radila sporadično i sve su bile nešto duže od prsta. Od mila sam ih nazvao karaščići, jer svojim tamnim leđima i žućkastim bokovima su me više podsećale na karaše nego na babuške.
 |
| Jedan od "karaščića" iz ove bare |
Često su menjali poziciju na kojoj rade. Ako nisu uz travu na desnoj strani onda su bili uz travu na levoj strani ili uz malo ostrvo pored mene. Dubina na kojoj sam pecao je šezdesetak centimetara. Kao mamac sam koristio crvenu glistu. Ribolov su uveliko otežavali neizbežni komarci i vodeno bilje ili takozvana žabokrečina čije kretanje je zavisilo od vetra. Malo posle ove lepe serije karaščića počeli su i ovde da se javljaju cverglani pa sam odustao od ribolova. Više zbog komaraca nego zbog cverglana. Ukupno sam ulovio 17 babuškica i 9 cverglana, uz puštanje neposredno posle ulova. Sve u svemu, lepi ulovi i još lepši ribolovni dan.
Tekst i slike: Vojo Romić
Bistro!
